Sažetak ▼

U radu je analiziran tok, sadržaj i politički proces reformi penzionih sistema u državama naslednicama SFRJ. Uloga Svetske banke, kao i najmoćnijih finansijskih institucija koje su imale značajnu ulogu u ovom procesu, posebno je istaknut. Pored suštinskog protivljenja konceptu Svetske banke i pomoći sindikatima vezanog za školovanje njihovih predstavnika, uloga Međunarodne kancelarije rada i Međunarodne asocijacije za socijalnu zaštitu se pokazala ne mnogo važnom. Uticaj domaćih učesnika je posebno analiziran, koji je prema zaključku ove studije, bio od najvećeg značaja.

Sažetak ▼

Privatno-pravno sankcionisanje pravila konkurencije dobija na značaju u Evropi. Evropska komisija je učinila brojne pokušaje reformi u cilju harmonizacije i daljeg širenja privatno-pravnog sankcionisanja na evropskom nivou. Ovaj rad razmatra ključna rešenja predložena od strane Evropske komisije u Zelenoj i Beloj knjizi o naknadi štete zbog povrede konkurencije kao i u nacrtu nove direktive o naknadi štete.

Sažetak ▼

Rasizam, rasna pripadnost, identitet i međurasni sukobi na pragu novog milenijuma predstavljaju kontinuiranu neiscrpnu sociološkopolitikološku i bezbednosnu temu. Kompleksnom prirodom ova pitanja su predmet brojnih rasprava i tumačenja, u raznim kontekstima i u različite svrhe, sa više ili manje ideološkim sadržajem. Ovo je pokušaj da se sa bezbednosnog aspekta analiziraju i objektivno oslikaju teorijski, ideološki i doktrinarni koreni, nosioci i posledice modernog rasizma, rasne podele i međurasni sukobi u razvijenim i ostalim društvima, posebno društvima u tranziciji. Naglasak je i na utvrđivanju uzroka i mehanizama transformacije rasizma sa tradicionalno biološke na kulturnu ravan.

Sažetak ▼

U članku je analizirana inicijative Ruske Federacije za uspostavljanje Nove bezbednosne arkhitekture u Evropi. Učinjen je pokušaj da se utvrdi „mesto” ove inicijative u ruskoj spoljnoj politici. Inicijative je objavljena u junu 2008. i od tada je postala deo sveukupnih razmišljanja od Vankuvera do Vladivostoka. Autor zaključuje da Ruska Federacija ima snažan i dugoročan interes za uspeh ove inicijative, što bi značjano stavilo u prvi plan svaku grupu ruskih spoljnopolitičkih ciljeva. Štaviše, autor smatra da nastavak samog ovog procesa ima pozitivan uticaj na rusku spoljnu politiku.

Sažetak ▼

Članak je posvećen prikazu dva značajna teksta napisana od strane dva državnika – diplomate srpske spoljne politike XIX veka. Načertanije je bilo delo Ilije Garašanina, dugogodišnjeg srpskog ministra spoljnih poslova iz sredine XIX veka. Garašaninovo Načertanije je bilo tzv. tajni plan za međunarodno delovanje Srbije, koji je imao značajno mesto u srpskoj istoriji do početka I svetskog rata. Milovan Milovanović je bio srpski ministar spoljnih poslova početkom XX veka, u toku aneksione krize, pre Balkanskih ratova (1908–1912). Milovanovićev članak Naša spoljna politika iz 1894. godine dobrim delom predstavlja kontinuitet geostrateškog razmišljanja u Srbiji započetog Načertanijem. Milovanović je svojim člankom anticipirao stanje u kome će se Srbija naći i dvadeset godina kasnije – uoči I svetskog rata: savezništvo sa Rusijom, sukob sa Austro-Ugarskom, ključni značaj saveza Srbije i Bugarske za rešavanje „Istočnog pitanja“ na Balkanu. U zaključku, analizira se fleksibilnost i elastičnost Milovanovićeve diplomatske prakse u kontekstu koji je u pojedinim aspektima uporediv sa današnjim položajem Srbije (pozivanje na poštovanje međunarodnog prava, borba mirnim putem za poštovanje interesa male zemlje od strane skeptičnih velikih sila itd.).

Sažetak ▼

U radu se razmatra institucijalizacija sa stanovišta doprinosa unapređenju, kako privrednog tako i društvenog razvoja. To podrazumeva „javni sistem pravila“ koja određuju službe i položaje s njihovim pravima i obavezama, moćima i imunitetima i tome slično. Razlikuju se formalne institucije, koje određuju politički sistem (strukturu vlasti, građanska prava, upravljačku strukturu), ekonomsku strukturu (svojinska prava, ugovore) i neformalne institucije, koje određuju neformalne norme ili kulturološke vrednosti. Povećanje blagostanja stanovništva bila je krajnja preokupacija razvoja, pa se verovalo da privredni rast automatski obezbeđuje realizaciju toga cilja, čime se dugo manifestovala svojevrsna „opijenost“ rastom proizvodnje. Do otrežnjenja je došlo kada se pažnja teoretičara razvoja prenela sa privrednog rasta na probleme zaposlenosti, raspodele dohotka i siromaštva. To potvrđuje da bez valjanih, legitimnih i na znanju i stručnosti zasnovanih institucija nije moguće postići progresivne društvene promene. Rast zaposlenosti je najsigurniji pokazatelj razvoja.