Sažetak ▼

U radu je reč o nekim važnim pitanjima koja se odnose na ekonomske i socijalne modele srpskog puta u EU uz određene prepreke prisutne u ovom procesu. U radu se takođe analizira poverenje u moderno društvo kao pokazatelja društvenog kapitala i faktora koji može uticati na povećanje ekonomskog rasta i društvenog blagostanja. U okviru duštvenih i ekonomskih sistema koji su u osnovi efikasnih javnih sektora i fleksibilnih tržišnih struktura racionalno se teži ostvarivanju održivih javnih finansija, visokog ekonomska rast, standarda obrazovanja i zaposlenosti i tržišta koja dobro funkcionišu. U zaključku ovog rada podržavaju se zahtevi za sveobuhvatnom reformom fiskalne politike kao i tržišta rada.

Sažetak ▼

Predmet ovog istraživanja predstavlja diskurs o NATO koji je u parlamentima Srbije postojao od 2000. do 2008. godine. Diskursi su u ovom radu konstruisani na osnovu empirijskog materijala – delova sednica parlamenata dopunjenih govorima premijera Vojislava Koštunice, kao i izjavama koje su predstavnici zvanične politike davali za medije. U navedenom periodu bila su aktuelna dva diskursa. Jedan je promovisao saradnju sa NATO i bio je dominantan do kraja 2007. godine, a drugi je bio protiv saradnje sa NATO i postao je dominantan usvajanjem Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije kojom je proglašena vojna neutralnost. Zagovornici diskursa koji je promovisao saradnju sa NATO bili su predstavnici Demokratske stranke, Građanskog saveza Srbije, G17 Plus, Srpskog pokreta obnove, Liberalno-demokratske partije i Saveza vojvođanskih Mađara. Akteri diskursa koji je bio protiv saradnje sa NATO bili su predstavnici opozicije, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke kojima se 2007. godine priključila i Demokratska stranka Srbije. Diskurs o NATO je visoko politizovan, odnosno politički otvoren na šta ukazuje promena u hegemoniji dva diskursa. U narednom periodu očekuje nastavak borbe u političkoj areni oko shvatanja vrednosti značajnih za dobrobit Srbije. Ova borba će se sigurno odraziti na određivanje prioriteta spoljne politike i na razvoj bezbednosne politike Srbije.

Sažetak ▼

Efekti svetske finansijske krize kao što su pad privredne aktivnosti, porast nezaposlenosti, inflacija i drastičan pad nacionalnih valuta i zloupotrebe finansijskih sistema, povećavaju opasnosti od pranja novca i finansiranja terorizma. S obzirom da je problem globalnog karaktera, jedino rešenje je globalno rešenje: harmonizacija međunarodne pravne regulative i mera borbe protiv pranja novca u svim svetskim finansijskim centrima i primena internacionalnih standarda kao što su Četrdeset preporuka FATF-a.

Sažetak ▼

Predsednički izbori u Ukrajini održani početkom 2010, predstavljaju važan događaj u unutrašnjepolitičkom životu ove velike istočnoevropske države, a sa druge strane imaće svoj efekat i u njenoj spoljnopolitčkoj poziciji sledećih godina. U ovom radu opredelili smo se za analizu ostvarenih rezultata izbora po ukrajinskim administrativnim oblastima. Tako dolazimo do zaključka, da bez obzira što je ukupnu pobedu na ovim izborima odneo Viktor Janukovič sa oko 3,5% dobijenih glasova više u drugom krugu u odnosu na dotadašnju premijerku Juliju Timošenko, da regionalne razlike ostaju izražene. Naime, postoji već uočljiva razlika na većinsko opredeljenje birača u severozapadnoj polovini zemlje ka kandidatima i strankama sa izraženim ukrajinskim nacionalnim identitetom, i sa druge strane u jugoistočnoj polovini zemlje ka kandidatima i strankama sa proruskim kulturno-istorijskim identitetom.

Sažetak ▼

Rad predstavlja pokušaj da se analizom činilaca koji utiču na delovanje transnacionalnog ekološkog kriminala sagleda koliko je objektivna pretnja ove grane kriminalne industrije po ekološku dimenziju ljudske bezbednosti u Srbiji. Autor na početku pruža pojmovno razjašnjavanje koncepata bezbednosti, ljudske bezbednosti i organizovanog kriminala i daje kratak pregled pojavnih oblika ekološkog kriminala. Za potrebe ovog istraživanja kao činioci koji bi mogli da opredele domaće kolektivitete organizovanog kriminala da nezakonito stečena sredstva investiraju u povećanje ilegalne trgovine zaštićenim ptičjim vrstama i u razvoj ilegalnog prevoza i odlaganja opasnog otpada uzeti su: potražnja za ilegalnim robama i uslugama, upravljanje kriminalnim operacijama, efikasnost otkrivanja ekološkog kriminala, efikasnost kontrolne politike i nivo ekološke svesti. Analiza nabrojanih činilaca, posmatranih ponaosob i u međudejstvu, pokazala je da u našoj zemlji postoje relativno pogodni uslovi za razvoj transnacionalnog ekološkog kriminala i njegovo umrežavanje sa domaćim grupama organizovanog kriminala. Značajna potražnja u bogatim evropskim društvima za ilegalnim robama u vidu zaštićenih divljih ptičjih vrsta i ilegalnim uslugama prevoza i odlaganja opasnog otpada, u spoju sa visokim profitima i malim rizikom od otkrivanja i krivičnog progona, podsticajno deluju na kriminalce da se bave i ovom vrstom nezakonitih poslova. Složeno upravljanje kriminalnim operacijama zasnovano na dobroj logistici prekograničnih kriminalnih mreža, unajmljivanju potrebnih specijalizovanih ekspertiza i zloupotrebi legalnog biznisa, kao i velikoj koruptivnoj sposobnosti, smanjuje efikasnost policije u otkrivanju i pravosuđa u dokazivanju dela ekološkog kriminala. Ograničeni efekti kontrolne politike smanjuju „troškove” kriminalnog poslovanja u ovom području delovanja organizovanog kriminala i dodatno podstiču pojedince da čine krivična dela protiv životne sredine. Prirodna dobra se usled niskog nivoa ekološke svesti među javnim službenicima neposredno ili posredno zaduženim da štite životnu sredinu stavljaju van okvira moralnih dilema, pa kriminalci imaju još jaču motivaciju da prisvoje nešto što naizgled nije ničije. Autor naglašava da bi transnacionalni kriminal usmeren na eksploataciju prirodnih retkosti i na zagađivanje životne sredine nepropisnim odlaganjem opasnog otpada, kao realna dugoročna pretnja ljudskoj bezbednosti u Srbiji trebalo da postane javno pitanje prvenstveno u okviru nacionalne politike borbe protiv organizovanog kriminala.

Sažetak ▼

Globalna ekonomska kriza promenila je odnose između države i tržišta. Izgledalo je da je postignut optimalan odnos između regulacije i slobodnog tržišnog mehanizma, ali se u poslednje dve godine iščekuje nova arhitektura finansijske regulacije. Nakon velikih potresa u jesen 2008. godine, država je nezabeleženim merama reanimirala tržište i uspela da podstakne privredni oporavak. Ipak, u tom procesu javne finansije su se drastično pogoršale, pa se tržište ponovo pažljivo osluškuje pri koncipiranju mera ekonomske politike.

Sažetak ▼

U radu je data analiza glavnih osobina trgovinskih odnosa Srbije sa afričkim državama. Ona se odnosi na obim, vrednosti, geografske i proizvodne strukturе i ekonomske opravdanosti unapređenja trgovinskih odnosa sa afričkim državama, kao i na dopunu Strategije o povećanju izvoza, koju je Vlada Srbije usvojila u junu 2008. godine. Afričke države od 2001. godine imaju mali udeo u ukupnoj spoljnoj trgovini Srbije, u proseku 1-2% godišnje. Republika Srbija do sada nije zaključila trgovinski sporazum ni sa jednom afričkom državom, niti sa nekom od afričkih regionalnih ekonomskih zajednica, Afričkom unijom ili Afričkom ekonomskom zajednicom, ali postoje dugoročni sporazumi o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, koje je sa pojedinim afričkim državama zaključila bivša Jugoslavija. Pomenuti sporazumi još uvek su na snazi i garantuju ugovornim stranama tretman najpovlašćenije nacije. Najznačajniji trgovinski partneri Srbije su Egipat, Libija, Tunis, Maroko i Alžir u severnoafričkom regionu; Kenija, Tanzanija, Uganda i Sejšeli u istočnoafričkom; Ekvatorijalna Gvineja, Kongo, DR Kongo i Kamerun u centralnoafričkom; Nigerija, Gana i Obala Slonovače u zapadnoafričkom; i Južnoafrička Republika i Angola u južnoafričkom regionu. U strategiji Vlade predviđeno je povećanje izvoza samo u države severne Afrike, mada postoji ekonomska opravdanost uvećanja izvoza u države svih pet afričkih regiona.