Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 61 No. 1140/2010

SVET I SRBIJA

Spoljna kulturna politika Nemačke prema Srbiji – uloga, zadaci i delatnost organizacija kulture
Ana Jovašević
Međunarodna politika, 2010 61(1140):5-23
Sažetak ▼
Predmet ovog rada je predstavljanje i analiza spoljne kulturne politike Savezne Republike Nemačke (SRN) i organizacija koje su njeni nosioci prema Srbiji kroz analizu karakteristika njene kulturne politike prema različitim državama, a posebno mesta, uloge i značaja koje pojedine institucije, kao glavni poslenici nemačke kulture, imaju u ostvarivanju ciljeva ove politike u izgradnji, unapređenju i poboljšanju međusobnih kulturnih odnosa i saradnje Srbije i Nemačke. U ovom radu biće govora o pojmu spoljne kulturne politike i njenim opštim odlikama, spoljnoj kulturnoj politici SR Nemačke, istorijatu, glavnim karakteristikama i ciljevima te politike u odnosu na Srbiju. Analizirana je uloga pojedinih nosilaca nemačke kulture sa poljem delovanja u inostranstvu, kao posredničke institucije saveznog ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke koje je zaduženo za osmišljavanje i sprovođenje spoljne politike. Kroz opis i analizu aktivnosti ovih organizacija dobija se jasnija slika kakvu zvaničnu državnu spoljnu kulturnu politiku Nemačka vodi prema Srbiji i koje su njene osobenosti. Analizom nemačke spoljne kulturne politike i aktivnosti pojedinih institucija kao njenog posrednika uočene su karakteristike i odlike spoljne nemačke kulturne politike uopšte, kao i opšte smernice kojim se ta kulturna politika vodi prema našoj državi.

U FOKUSU

Politički identitet Evropske unije
Senka D. Pavlović
Međunarodna politika, 2010 61(1140):24-37
Sažetak ▼
Autor istražuje da li uspostavljen politički identitet Evropske unije, u sadašnjem vremenu, predstavlja zajednički imenitelj evropskog identiteta. Osnovna pretpostavka je da se identitet Evropske unije uspostavlja kao politički identitet koji se zasniva na jedinstvenom evropskom građanstvu i koji, kao takav, daje potreban legitimitet politici Evropske unije. Cilj ovoga rada je da ukratko prikaže i kritički preispita raspravu o izgradnji političkog identiteta EU.
Institucija Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i Evropska služba spoljnih poslova
Đorđe Pavlović
Međunarodna politika, 2010 61(1140):38-53
Sažetak ▼
Stupanje Lisabonskog ugovora na snagu donelo je promene u spoljnopolitičkom delovanju Evropske unije. Jedna od najznačajnijih izmena je institucija Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. U radu ćemo sagledati kratak istorijat institucije, predstaviti način izbora i razrešenja, dužinu trajanja mandata Visokog predstavnika, izneti ovlašćenja institucije, razmotriti položaj Visokog predstavnika u Savetu spoljnih poslova, Evropskoj komisiji i Evropskom savetu, kao i njegov odnos sa Evropskom parlamentom. Posebna pažnja biće posvećena predstavljanju organizacije Evropske službe spoljnih poslova.
Evropska unija u Ujedinjenim nacijama nakon usvajanja Lisabonskog ugovora
Marko Jeličić
Međunarodna politika, 2010 61(1140):54-64
Sažetak ▼
Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora Evropska unija je doživela značajne reforme u oblasti spoljne politike. U nameri da novoformirane institucije, pre svega Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku i predsednika Evropskog saveta, iskoristi za unapređenje multilateralnog aspekta svog međunarodnog delovanja, Evropska unija je tokom 2010. godine preduzela inicijativu s namerom da ojača status posmatrača u Ujedinjenim nacijama i stekne dodatna prava u Generalnoj skupštini. U radu ću nastojati da utvrdim motive transformišućeg delovanja Evropske unije u svetskoj organizaciji, a posebnu pažnju posvetiću faktorima koji su, po mom uverenju, doprineli da politički uticaj bloka u Ujedinjenim nacijama danas bude izraženiji nego ikada.

ANALIZE

Devizni režimi i tendencije kurseva valuta istočnoevropskih zemalja tokom dve decenije nakon pada Berlinskog zida (1990–2010)
Goran Nikolić
Međunarodna politika, 2010 61(1140):65-79
Sažetak ▼
Među najvažnijim inicijalnim koracima tranzicije ka tržišnoj privredi bilo je fokusiranje na stabilizaciju monetarnih uslova i, samim tim, deviznih kurseva. Slabljenje domicilnih valuta nastavilo se i posle inicijalnog tranzicionog šoka, mada sa umerenijim intenzitetom, da bi se taj trend uglavnom završio sredinom 90-ih. Od druge polovine 90- ih do pred kraj 2008. godine, sledi period kada većina posmatranih moneta beleži nominalne (i realne) apresijacije. Globalna ekonomska kriza dovodi do slabljenja skoro svih istočnoevropskih valuta, ali relativno brzo, početkom 2009. godine, nastupa stabilizacija i blago jačanje ovih moneta. Većina istočnoevropskih zemalja vremenom prelazi na fleksibilnije režime kursa i na kraju uglavnom prihvataju (upravljano) fluktuirajuće devizne režime, a zemlje Centralne Evrope i eksplicitno ili implicitno targetiranje inflacionog okvira. Za valute zemalja sa izbalansiranom neto trgovinskom pozicijom se očekuje da nastave da apresiraju tokom perioda 2010-2014. godine, međutim, znatan broj valuta će zahtevati realne depresijacije radi održivosti servisiranja neto spoljnog duga.
Pravila o međunarodnom miru i bezbednosti u svetlu odnosa između velikih sila
Vladimir Trapara
Međunarodna politika, 2010 61(1140):80-93
Sažetak ▼
Istorijski posmatrano, pravila o međunarodnom miru i bezbednosti uvek su zavisila od strukture međunarodnog sistema i odnosa velikih sila u njemu. Kraj Drugog svetskog rata je kroz Povelju UN i ustanovljavanje stalnog članstva u Savetu bezbednosti, vratio u život ideju Bečkog kongresa o „koncertu” velikih sila. Takav međunarodnopravno-institucionalni poredak opstao je do danas, i pored suštinskih promena međunarodnog sistema. To je rezultiralo time da neformalni „ugovori” o hijerarhiji dobiju prednost u odnosu na formalna međunarodnog prava, što se posebno vidi u tumačenju prava na samoopredeljenje i načela neintervencije, za vreme i nakon Hladnog rata. Najnovije opadanje američke moći i uzdizanje drugih velikih sila, posebno Rusije, iznova otvara pitanje kojim putem ide međunarodni poredak mira i bezbednosti.

PRIKAZI, OSVRTI I RECENZIJE

UJEDINJENE NACIJE: IZMEĐU MOĆI I PRAVA
Aleksandar Jazić
Međunarodna politika, 2010 61(1140):94-96
ISTORIJA DIPLOMATIJE SRBIJE OD 1804. DO 1914. GODINE
Nataša Dragojlović
Međunarodna politika, 2010 61(1140):97-100
NEMAČKA KAO UGOVORNI PARTNER SRBIJE I JUGOSLAVIJE 1882-2009.
A. J.
Međunarodna politika, 2010 61(1140):101-103

SKUPOVI

SPOLJNA POLITIKA SRBIJE – BILATERALNI I MULTILATERALNI ODNOSI
Svetlana Đurđević-Lukić
Međunarodna politika, 2010 61(1140):104-107
ULOGA I MESTO REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
A. J.
Međunarodna politika, 2010 61(1140):108-110

DOKUMENTI

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE, BORISA TADIĆA, NA OTVARANJU SAJMA GLOBAL KONEKT
Boris Tadić
Međunarodna politika, 2010 61(1140):111-125