Sažetak ▼

Rad se bavi razvojem koncepta neutralne države u međunarodnim odnosima počev od XIX veka, koristeći različita teorijska razmatranja i istorijske primere. Analizira se status nekoliko savremenih evropskih država koje se svrstavaju u neutralne, ili teže ka stalnoj neutralnosti, a koje se često uzimaju kao primer u javnim raspravama po ovom pitanju. Na osnovu toga, autor iznosi uslove koji su nužni da neka država bude međunarodno prihvaćena kao stalno neutralna u post-hladnoratovskom dobu.

Sažetak ▼

Autor ukazuje na uticaj Ujedinjenih nacija na razvoj savremenog međunarodnog prava. On se osvrće na uticaj ciljeva i principa Povelje UN, kao i nastanak novih tendencija i promena u klasičnom sistemu međunarodnog prava. Međunarodni odnosi u toku druge polovine 20 veka i procesi koji su ih odlikovali, a pre svega hladni rat i dekolonizacija, doprineli su i promeni karaktera međunarodne zajednice na početku 21 veka i uticali na položaj država.

Sažetak ▼

Cilj ovog rada je da razmotri složenost funkcionisanja Saveta Evropske unije (EU) iz ugla delovanja njegovih radnih tela. COREPER, najpoznatije koordinaciono telo Saveta EU, predstavlja vrh ledenog brega čitave mreže komiteta i radnih grupa, i u tom smislu je značajan za razumevanje fenomena tzv. „komitologije“ u EU. Proces evropske integracije je doveo do proliferacije radnih tela različitih vrsta, a za radna tela Saveta je karakteristično da je u njima razvijen poseban način funkcionisanja usmeren na traženje kompromisa kao osnove donošenja odluka, što potvrđuju i empirijska istraživanja. Sa druge strane, ova tela, kao i sam Savet EU, odražavaju trajnu protivrečnost između nadnacionalnog i međuvladinog aspekta u procesu donošenja odluka u EU.

Sažetak ▼

Prva decenija 21 veka načinila nas je svedocima najgore ekonomske krize još od vremena Velike depresije. Iako se u početku činilo da se radi o jednostavnom problemu likvidnosti koji je na trenutak kulminirao, ipak su tokom vremena otkriveni pravi razlozi krize koja potresa svet a oni su sve više upućivali na ozbiljne manjkavosti i neodrživost postojećeg finansijskog sistema u celini. Ekonomski kolaps rezultirao je nižim od očekivanim fiskalnim prihodima, dok su s druge strane porasli rashodi kao posledica velike fiskalne intervencije a s ciljem kako bi se stabilizovao finansijski i bankarski sektor i podstakla agregatna tražnja. Najnovije projekcije budžeta ukazuju na sve veće fiskalne neravnoteže u globalnim razmerama, kao i na neodržive neravnoteže uopšte u svetskim ekonomijama. Kreirajući kredibilnu strategiju za izlazak iz krize, kreatori politike susreću se sa vanrednim izazovima. Zemlje članice Evropske unije, sprovodeći ekonomski plan oporavka, koji predstavlja najambiciozniji napor ikada, nastoje uskladiti svoje ekonomske politike. Iako je kriza položila ozbiljan teret na privredu i budžete država članica, Evropska unija je, implementirajući niz zajedničkih akcija, ipak uspela da izbegne slom finansijskog sistema.

Sažetak ▼

Rad nastoji da posle šezdeset i tri godine od održavanja kongresa u Hagu, koji je bio kamen temeljac Evrope kakvu danas znamo, objasni kako su kanalisane ideje o evropskom jedinstvu, ali i da pojasni jugoslovensko učešće na tom skupu. Predstavnici Jugoslavije, odnosno jugoslovenske emigracije, vrlo su aktivno učestvovali i pokušali da skrenu pažnju ostalih delegata na težak položaj naroda iza gvozdene zavese. Članak se bavi i samim radom Haškog kongresa, ispoljenim idejama, kao i onim što je proisteklo iz njegovog rada, pre svega Savetom Evrope.

Sažetak ▼

Periodi savremene istorije, obeleženi primatom jedne svetske supersile odnosno iznuđenom ravnotežom dihotomne blokovske podele, svakako su ishod mnogostrukih i veoma kompleksnih međunarodnih, kako političkih, tako i ekonomskih odnosa. Smenjivost ovih perioda označila je poslednjih šest decenija i uslovila specifičnu složenost u interakciji današnjih država. Autori smatraju da su tokovi globalnih odnosa u svetu svojim promenama uticali na ritam trendova organizovanih kriminalnih aktivnosti, imajući u vidu moguću uzročnost odnosa suštinski strateške prirode svetskih političkoekonomoskih relacija i taktičko-operativne svrhovitosti ilegalnih radnji. Kao primeri takvih nedozvoljenih aktivnosti, zbog svog intenziteta, brojnih pojavnih oblika, institucionalne prilagodljivosti i visokog stepena društvene opasnosti koju predstavljaju, u ovom članku biće analizirani terorizam, krijumčarenje opojne droge, pranje novca, trgovina ljudskim organima i ilegalna migracija, baš kao i resorni odnosno nevladini odgovori oličeni u projektima međunarodnih organizacija INTERPOL i World Justice.

Sažetak ▼

U radu je analiziran etnodemografski razvitak pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji sa posebnim osvrtom na poslednje međupopisno razdoblje (1991–2002) imajući u vidu burne političke i ekonomske promene koje su se desile u tom periodu. Ukazano je na negativne trendove u prirodnom kretanju stanovništva, osnovnim demografskim strukturama, kao i na veliki značaj etnocentričnih migracija koje su promenile etničku sliku Srbije i nesumnjivo obeležile poslednju deceniju XX veka. Specifičan prostorni razmeštaj i etnička homogenizacija nacionalnih manjina daje posebnu težinu i značaj manjinskom pitanju. S obzirom da je Srbija multietnička i multikulturalna država, regulisanje položaja i zaštite prava manjina, kao i dobri međuetnički odnosi neophodni su za stabilnost i demokratski razvoj Srbije i Balkanskog regiona.