Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 62 No. 1143/2011

U FOKUSU

Ovlašćenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po glavi VII Povelje UN – slučaj Libija
Miloš Hrnjaz
Međunarodna politika, 2011 62(1143):5-20
Sažetak ▼
Praksa organa Ujedinjenih nacija je veoma je važna ne samo za razumevanje savremenog funkcionisanja ove međunarodne organizacije, već i za razumevanje savremenih međunarodnih odnosa. Autor ukazuje na primenu ovlašćenja Saveta bezbednosti UN po glavi VII Povelje u slučaju situacije u Libiji. Rezolucije 1970 i 1973 Saveta bezbednosti povodom situacije u ovoj afričkoj državi predstavljaju dosledan nastavak primene ovlašćenja ovog organa po glavi VII Povelje u posthladnoratovskom periodu. One, ipak, iznova otvaraju i određena kontroverzna pitanja poput ograničenja pomenutih ovlašćenja i mogućeg narušavanja veoma važne institucionalne ravnoteže u okviru Ujedinjenih nacija.
Delovanje demohrišćana na pripremi terena za prihvatanje ideje evropskih integracija
Petar Petković
Međunarodna politika, 2011 62(1143):21-34
Sažetak ▼
Prva katolička udruženja, kao osnova konfesionalnim, ali i kasnije demohrišćanskim partijama, javljaju se kao reakcija na antiklirikalne napade u godinama sukoba crkve i države. Baza za stvaranje ovih organizacija bila je postojeća mreža klubova, bratstava i različitih udruženja, koja su organizacionom katoličkom strategijom dovela do pojave novog političkog aktera – katoličkih aktivista. Njihovo delovanje uticalo je na to da ideja katoličkog univarzalizma, dodatno aktuelizovana istorijskim okolnostima, pokrene i projekat evropskog ujedinjenja. Radi obezbeđenja institucionalnih mehanizma dugoročnog mira i bezbednosti u Evropi, među posleratnim generacijama demohrišćanskih vođa javlja se želja za oživljavanjem hrišćanske civilizacije i stvaranjem demokratske verzije Svetog rimskog carstva. U tom smislu, počevši od dvadesetih godina XX veka, katoličke partije i nevladine organizacije započinju uspostavljanje okvira prvih demohrišćanskih međunarodnih organizacija i foruma, koji su u ovom članku istaknuti kao nosioci izgradnje društvene i političke svesti otpočinjanja procesa evropskih integracija.
Evropska politika (zajedničkog) susedstva
Relja Božić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):35-50
Sažetak ▼
Evropska unija nailazi na teškoće da u okviru politike proširenja odredi granice Evrope, a problem se javlja i prilikom određivanja kraja „šire Evrope” za potrebe politike susedstva. Poslednje proširenje značajno je promenilo politički, ekonomski i društveni izgled Unije, a glavni cilj postavljen Lisabonskom agendom – Evropska unija kao najkonkurentnija privreda sveta – nije ostvaren. Unija je, ipak, u protekloj deceniji popravila svoju poziciju u međunarodnim odnosima, naročito prema istočnim susedima – Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, odnosno Rusiji, sa kojom deli i od koje je deli politika susedstva. Istorijski, geopolitički i ekonomski pregled odnosa Brisela sa centrima država Istočne Evrope pokazuje da je Unija uložila veliki trud i sredstva da izbegne antievropsku orijentaciju na svojim istočnim rubovima. Nesumnjivo, u narednim godinama biće potrebno jasno određenje granica Unije, odnosno usaglašavanje političkih i ekonomskih odnosa sa Rusijom.

ANALIZE

Evropski savet kao izvedeni međudržavni organ Evropske unije
Slobodan Zečević
Međunarodna politika, 2011 62(1143):51-62
Sažetak ▼
Izvorno, ugovori o osnivanju nisu predvideli postojanje Evropskog saveta u institucionalnom sistemu Evropskih zajednica. Ovaj organ zapravo vuče korene iz prakse periodičnih sastanaka šefova država ili vlada članica Evropskih zajednica u okviru tzv. „konferencija na vrhu” koja se razvila početkom šezdesetih godina XX veka. Evropski savet je u formalnopravnom smislu priznat kao organ tek 1987, usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta. U Ugovoru o Evropskoj uniji iz Mastrihta Evropski savet pominje se u tzv. „zajedničkim odredbama”. Reč je o organu koji daje podsticaj za razvoj Unije i određuje opšte političke smernice delovanja. Dakle, tvorci Mastrihtskog ugovora nisu se opredelili da izmene odredbe Ugovora o Evropskoj zajednici i da Evropski savet pridodaju spisku klasičnih institucija Zajednice, jer su ga formalnopravno odvojeno tretirali kao jednu vrstu vrhovnog organa Evropske unije hibridnog statusa, koji rešava probleme nerešive na nižim nivoima, utvrđuje opšte smernice razvoja i usvaja opšte političke stavove Unije. Ugovorima iz Lisabona od 2009. godine predviđeno je da Evropski savet postaje punopravna institucija Evropske unije. Ono što je predstavljalo najveću novinu u predlogu Evropskog ustava iz 2004, a što je preuzeto i ugovorima iz Lisabona, jeste uvođenje stalnog mesta predsednika Evropskog saveta.
Teorije integracije
Milovan Radaković
Međunarodna politika, 2011 62(1143):63-72
Sažetak ▼
Postoje dva osnovna pitanja bitna za razumevanja fenomena integracija. U prvom redu to je pitanje – koji činioci motivišu date subjekte da teže povezivanju u šire celine, i drugo – kako se ostvaruje opšta saglasnost o proceduri (politički okvir i pravni principi) i substancijelnim pitanjima (odnosno rešavanje suštine problema koji se pojavljuju pred integracionom zajednicom). Dakle, predmet ovog proučavanja predstavlja pitanje: šta dovodi do integracije i na koji način se ona ostvaruje i deluje.
O potencijalu terorizma za status međunarodnog krivičnog dela
Tijana Šurlan
Međunarodna politika, 2011 62(1143):73-93
Sažetak ▼
Terorizam prate pridev aktuelnosti nezavisno od proteka vremena, te obilje literature posvećeno analizi ovog fenomena sa različitih aspekata. U ovom članku prikazana je analiza potencijala tj. mogućnosti da se terorizam koji poznajemo kao pojavu i kao krivično delo, nađe u pravnom izrazu međunarodnog krivičnog dela. Tendencija formulisanja terorizma kao međunarodnog krivičnog dela prati terorizam od njegove pojave u međunarodnom pravu. Svi pokušaji do danas bili su neuspešni, pa i poslednji pokušaj da se prilikom definisanja agresije pristupi i uvođenju terorizma u katalog međunarodnih krivičnih dela. Autorka ovde iznosi kriterijume za donošenje zaključka, izdvajajući jedan od njih kao glavni – peremptornost materijalnopravnih normi međunarodnog javnog prava koje bi morale da čine utemeljenje za definisanje terorizma kao međunarodnog krivičnog dela.
Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava: struktura, mehanizmi i praksa
Žaklina Novičić, Anđela Stojanović, Miloš Jončić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):94-118
Sažetak ▼
Predmet proučavanja ovog članka su savremena struktura, mehanizmi, praksa i perspektive Saveta UN za ljudska prava, pomoćnog organa Generalne skupštine UN, koji ima institucionalna ovlašćenja u vezi sa unapređenjem i zaštitom ljudskih prava. Posle uvodnog dela čiji je predmet formiranje Saveta nastalog iz Komisije UN za ljudska prava, daje se analiza njegove strukture, ciljeva, mandata i glavnih procedura u okviru mehanizama Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava. U poslednjem odeljku ukazano je na određene kontroverzne događaje iz prošlosti i na aktuelni rad Saveta, što uključuje i opservacije u vezi sa primenom mehanizama za zaštitu ljudskih prava u praksi Saveta UN za ljudska prava.
Uticaj svetske finansijske krize na međunarodnu robnu trgovinu i strane direktne investicije
Stevan Rapaić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):119-139
Sažetak ▼
Autor analizira međunarodnu trgovinu u vreme svetske finansijske krize posmatrajući njene proizvodne strukture, ograničavajući se na najvažnije segmente, odnosno međunarodnu trgovinu primarnim i industrijskim proizvodima, izuzimajući iz ove analize usluge i proizvode intelektualne svojine. Sa druge strane, analizirajući međunarodnu robnu trgovinu u vreme svetske finansijske krize, autor ne zanemaruje strane direktne investicije rukovođene transnacionalnim kompanijama, koje predstavljaju jedan od vidova ulaska na inostrano tržište i često zamenjuju tradicionalne oblike izvoza robe. Stoga, autor ovde daje i pregled kretanja stranih direktnih investicija u uslovima svetske finansijske krize, kao i prikaz ključnih igrača na globalnoj trgovinskoj sceni.

PRIKAZI

OD KRIZE FINANSIJSKOG „BALONA” DO KRIZE JAVNIH DUGOVA
Duško Lopandić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):140-143
SPONE MEĐUNARODNOG I UPOREDNOG PRAVA
Gordana Terzić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):144-146
RUSIJA I EVROPA
Marko Nikolić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):147-148

DOKUMENTI

GOVOR BORISA TADIĆA, PREDSEDNIKA SRBIJE, NA FORUMU SRBIJA – EVROPSKA UNIJA
Boris Tadić
Međunarodna politika, 2011 62(1143):149-152