Sažetak ▼

Balkanski region je zbog svog povoljnog geostrateškog položaja od davnina osuđen na turbulentna istorijska dešavanja. Na ovom prostoru su se preplitali interesi velikih imperija – Turske, Austrougarske i Rusije. Pod njihovom vlašću, balkanske države sticale su različite oblike autonomije, nezavisnost, ulazile u konflikte i sarađivale. Vrhunac saradnje bilo je stvaranje SFRJ, koje nije bilo dugog veka. Stabilnost Balkana oduvek je obezbeđivana spoljnim delovanjem, tj. uticajem velikih sila. Danas Evropska unija ima ulogu modernog medijatora u ravnoteži i stabilizaciji balkanskih odnosa. Autor nas ovim člankom upoznaje sa dva veka međunarodnih odnosa na Balkanu i šest velikih promena regionalnog međudržavnog sistema (period Bečkog kongresa; Berlinski kongres; Versajski mirovni ugovor; novi evropski nacistički poredak; poredak nakon Drugog svetskog rata i Balkan na početku XX veka).

Sažetak ▼

Ekonomija Kube je, još uvek, pod centralnim nadzorom političke vlasti. U poslednjih nekoliko godina provedene su izvesne reforme radi smanjenja nelikvidnosti preduzeća i države, povećanja efektivnosti i efikasnosti privrednih subjekata i otklanjanja hronične nestašice hrane i još nekih osnovnih sredstava, odnosno roba široke potrošnje. Mada se ekonomija Kube bazira na državnom vlasništvu, privatno preduzetništvo uzima zamah. Turizam je postao jedan od glavnih izvora prihoda. U radu su analizirane sadašnje društvene i ekonomske prilike na Kubi sa akcentom na početak izvesnih reformskih poteza nakon poluvekovne izolacije i odsustva reformi.

Sažetak ▼

U radu se daje analiza političke i društvene situacije u Ukrajini u poslednje dve godine kada je na vlasti predsednik Viktor Janukovič, a i njegova Partija regiona ima većinu u Parlamentu i Vladi. Dolazak Janukoviča na vlast označio je kraj perioda dominacije nosioca tzv. „narandžaste revolucije“ 2005–2010. koji je Ukrajini doneo političku nestabilnost i ekonomsku slabost. Nasuprot tome, u ove dve godine, Janukovič je uspeo da izvesno poboljša ekonomsku situaciju u zemlji, umiri političke i društvene sukobe, a geopolitički balansira između Rusije i EU. I pored svega toga, Ukrajina ima niz problema i izazova, koji utiču na to da situacija u zemlji i dalje nije do kraja stabilna i pored izraženog napretka u prethodne dve godine. U radu se posmatra i mogućnost produbljivanja tradicionalno prijateljskih ukrajinskosrpskih odnosa, te snaženje privredne razmene Ukrajine i Srbije u poslednje dve godine.

Sažetak ▼

U prvој pоlоvini dеvеdеsеtih gоdinа XX vеkа, nа Zаpаdu је nаstаlа idеја о širеnju NАТО аliјаnsе nа istоk i priјеmu cеntrаlnо i istоčnоеvrоpskih zеmаlја kао punоprаvnih člаnicа u оvај sаvеz. Оvа idеја bilа је izrаz nаmеrе Zаpаdа dа kаpitаlizuје, pо sоpstvеnоm glеdištu, „pоbеdu“ u Hlаdnоm rаtu i dа uspоstаvi nаtоcеntrični bеzbеdnоsni pоrеdаk kао primаrni i dоminаntni nа еvrоpskоm prоstоru. Nа tоm putu niје bilо znаčајniјih prеprеkа i оvа idеја је оpеrаciоnаlizоvаnа i оstvаrеnа u nаrеdnih nеkоlikо gоdinа. Rusiја sе nаšlа prеd pоlitičkоm i bеzbеdonоsnоm dilеmоm. Тrеbаlо је zаuzеti stаv i dеfinisаti strаtеgiјu u оdnоsu nа оvај pоlitičkо-bеzbеdonоsni prоblеm i primаrnо zаštititi vitаlnе nаciоnаlnе intеrеsе Rusiје. Аmplitudа mоgućih оpciја krеtаlа sе оd zаuzimаnjа tvrdоg, nеpоmirlјivоg stаvа, nаstаvkа kоnfrоntаciје i pоvrаtkа nа hlаdnоrаtоvsku mаtricu i u XXI vеku, dо bеzuslоvnоg prihvаtаnjа širеnjа NАТО kа vlаstitim grаnicаmа i nаnоšеnjа nеnаdоknаdivе štеtе ruskim bеzbеdnоsnim i pоlitičkim intеrеsimа. Izаbrаnа је kоmprоmisnа vаriјаntа kоја sе sаstојаlа u minimаlizаciјi štеtnih pоslеdicа i izvlаčеnju nајvеćе mоgućе kоristi u dаtim оkоlnоstimа. Rusiја је оvu svојu pеrcеpciјu instituciоnаlizоvаlа i fоrmаlizоvаlа krоz оprеdеlјеnjа i stаvоvе u svојim оsnоvnim strаtеgiјskоdоktrinаrnim dоkumеntimа (Strаtеgiјi nаciоnаlnе bеzbеdnоsti, Kоncеpciјi spоlјnе pоlitikе, Dоktrini оdbrаnе), dоnеtim nа pоčеtku i krајu prvе dеcеniје XXI vеkа, kојi su u pоtpunоsti vеrifikоvаli isprаvnоst i rаciоnаlnоst izаbrаnе strаtеgiје Ruskе Fеdеrаciје.

Sažetak ▼

Velike mogućnosti u svim sferama društvenog života koje su razvojem informacione tehnologije stavljene pred čoveka, pored brojnih, njemu do tada nepoznatih prednosti, uslovile su i njegovu izloženost novim i vrlo ozbiljnim rizicima. Veoma je teško dati sveobuhvatne odrednice pojma visokotehnološkog kriminala. Uprkos različitim teorijskim razmatranjima, brojnim primerima iz prakse, nacionalnim zakonskim rešenjima, kao i različitim međunarodnim aktima, jasno je da je složenost i ozbiljnost pojave mnogo veća od prikazane. Od prve međunarodne inicijative u oblasti borbe protiv visokotehnološkog kriminala (Konferencija o kriminološkim aspektima privrednog kriminala), koju je 1976. godine u Strazburu pokrenuo Savet Evrope, najznačajnije aktivnosti sprovedene u ovom segmentu pripadaju nadležnosti Interpola, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Organizacije Ujedinjenih nacija (OUN), Evropske unije (EU), kao i Grupe zemalja G-8 (Grupa ekonomski najrazvijenijih država). U cilju uspostavljanja adekvatnih međunarodnih standarda za što veću efikasnost borbe protiv visokotehnološkog kriminala, međunarodne instance su usvajale različite dokumente: konvencije, rezolucije, direktive, preporuke, zaključke, studije, itd., koji su se temeljili na relevantnim principima. Najznačajniji dokument u oblasti uspostavljanja međunarodnih standarda prilikom suzbijanja visokotehnološkog kriminala je svakako Konvencija o visokotehnološkom kriminalu, čiji je cilj usklađivanje nacionalnih zakonodavstava kada je reč o materijalnim odredbama, zatim uvođenje adekvatnih instrumenata u nacionalna zakonodavstva kada je reč o procesnim odredbama, kao i ustanovljavanje brzih i efikasnih institucija i procedura međunarodne saradnje.

Sažetak ▼

Ovaj rad posvećen je analizi položaja Evropske unije kao posebnog činioca u međunarodnim odnosima posmatranog kroz prizmu strateške kulture. Na početku je dat kratak prikaz strateške kulture kao koncepta i metodološkog pristupa proučavanju ponašanja nacionalnih država kao činilaca sistema međunarodnih odnosa, a zatim pokušaj da se utvrde procesi koji određuju mesto Evropske unije kao posebnog, nadnacionalnog činioca sa sopstvenom strateškom kulturom. Rad daje osvrt na osnovnu podelu na relaciji nacionalna strateška kultura naspram nadnacionalne strateške kulture EU, i ulogu legitimiteta upotrebe sile kao posebnog faktora u tom odnosu. U završnim razmatranjima rad se kritički osvrće na perspektivu strateške kulture kao dominantnog pristupa problemu i na njenu zavisnost od kratkoročnih pojava koje smanjuju mogućnost formiranja jasnog i u praksi potvrđenog teorijskog modela.

Sažetak ▼

U ovom radu autor analizira praksu zločina u istoriji i u međunarodnom pravu. Autor posebnu pažnju poklanja zločinima u nacističkoj Nemačkoj u svetlu evolucije savremenog međunarodnog prava.

Sažetak ▼

Posle Drugog svetskog rata širom sveta vodili su se brojni ratovi i oružani sukobi, u kojima je pored vojnika stradalo i civilno stanovništvo, ratni zarobljenici, ranjenici i bolesnici. U navedenim ratovima masovno su kršene Ženevske konvencije iz 1949. godine u odnosu na ratne zarobljenike, ranjenike i bolesnike, što predstavlja ratne zločine. U ovom radu dat je kratki prikaz samo jednog broja ratova i oružanih sukoba koji su vođeni u raznim delovima sveta u periodu 1945–1990, u kojima su vršeni masovni ratni zločini protiv ratnih zarobljenika, ranjenika i bolesnika. I pored angažovanja Ujedinjenih nacija i raznih posredničkih međunarodnih mirovnih misija, nažalost, ovi ratovi nisu sprečeni. Jedino je Međunarodni Crveni krst iz Ženeve delimično uspevao u svojoj humanitarnoj misiji da se poboljša položaj ratnih zarobljenika, ranjenika i bolesnika u zarobljeničkim logorima u kojima su uslovi smeštaja bili veoma teški, u kojima su harale epidemije i nije bilo najosnovnije higijene, često ni najminimalnije lekarske pomoći, i koje su često imale smrtne posledice i rezultirale trajnim narušavanjem zdravlja. Značajno je da za ove masovne ratne zločine u naučnoj i stručnoj literaturi nema podataka da je neko krivično odgovarao, sem nekoliko zanemarljivih izuzetaka.