Sažetak ▼

U radu će ukratko biti razmotreni neki od savremenih izazova vezanih za proces globalizacije i njihove efekte na mirovne misije UN. Misije UN su postale njihov najprisutniji koncept a došlo je i do povećanja njihovog broja od poslednje decenije 20. veka. One su prerasle u kamen temeljac međunarodne zajednice kao odgovor na međuanrodnu krizu. Globalizacija je ušla u turbulentni period i pojavila se kao značajna pretnja međunarodnoj bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu. Ako organizacija namerava da bude značajan deo međunarodnog mehanizma za efektivno delovanje protiv globalnih bezbednosnih izazova onda ih UN moraju moraju razumeti i uzeti u obzir tokom izvođenja mirovnih misija.

Sažetak ▼

Ovaj naučni članak fokusira istorijski razvoj ekstradicije, njenu prirodu, promjenjivost, pravnu određenost, podložnost političkim razmatranjima, kondicionale i ograničenja; posebno problem procjepa ekstradicije između potrebe zaštite prava pojedinca, i potrebe efikasnog suprotstavljanja rastućem međunarodnom kriminalu. Kako je u praksi ekstradicije zbog bivalentnosti njene procedure bilo nekonzistantnosti, taj problem je vodio stalnom nastojanju pravne nauke da se poveća efikasnost ekstradicije. O ekstradiciji nema dovoljno teorijskih radova u državama Zapadnog Balkana, a i početna saradnja u ovom domenu je manje-više uzdržana, bez obzira na to što je međunarodni kriminal postao stvarna i aktuelna prijetnja, ne samo ovom regionu. Zbog važnosti ekstradicionog prava i za balkanske države, članak ima intenciju da podstakne istraživanja i saradnju, jer je ekstradicija, uprkos njenim ograničenjima, i dalje najefikasnije sredstvo u suprotstavljanju međunarodnim krivičnim djelima. Metod rada je komparativna analiza literature, kao osnova za izvođenje zaključaka o glavnim trendovima ekstradicionog prava.

Sažetak ▼

Efikasno upravljanje preduzećima iz oblasti energetike na području zemalja regiona od presudnog je značaja za njihovu energetsku bezbednost. Stoga je uloga savremenog korporativnog upravljanja, kao oblika efikasnog menadžmenta, nezamenljiva. U oblasti energetike u zemljama regiona, najveći privredni subjekti, posebno privredni subjekti koji upravljaju energetskim sistemima (mrežama) su javna preduzeća. Prvi element za primenu korporativnog upravljanja uopšte – korporativizacija – nije sprovedena u javnim preduzećima u oblasti energetike. Savremeno korporativno upravljanje je danas kompleksnije i neophodnije nego ikad pre. Smatra se da je poboljšanje korporativnog upravljanja jedan od efektivnih puteva povećanja konkurentskih sposobnosti preduzeća. Korporativno upravljanje treba da osigura strateško vođenje kompanije, rad skupštine i uprave, nadzor rada menadžera, ali i polaganje računa kompaniji i akcionarima. Svest o potrebi za odgovornim i stručnim kadrovima u sistemu savremenog korporativnog upravljanja i rukovođenja preduzeća već postoji. Stoga se nameće neophodnost započinjanja ciklusa školovanja, seminara i interaktivnih predavanja o savremenom korporativnom upravljanju za članove nadzornih i upravnih odbora, kao i za menadžment i prateće stručne službe javnih ali i privatnih preduzeća. Reforma zakonodavstva zadire u mnoge sfere korporativnog upravljanja javnim preduzećima u oblasti energetike, ali pošto nije u potpunosti sprovedena, ne povećava mogućnost uspešnog poslovanja ovih privrednih subjekata. Korporativno upravljanje je složen, integralni sistem koji nastoji da ostvari složen cilj – ravnotežu među brojnim subjektima različitih interesa. Činioci uticaja u ostvarenju tog cilja nalaze se kako unutar javnog društva (akcionari, članovi upravnog odbora, izvršni direktori, interni revizori, zaposleni i dr.), tako i izvan njega, uglavnom delujući na tržište kapitala (investicione banke, spoljni revizori, investicioni analitičari, komisije za hartije od vrednosti i dr.). U radu se ukazuje na vezu između kvaliteta korporativnog upravljanja i sposobnosti otvorenog akcionarskog društva da privuče eksterni kapital i kontroliše rizik.

Sažetak ▼

Incidenti, kao i sukobi niskog intenziteta, često predstavljaju samo indikatore da dve ili više država mogu ući u širi ratni sukob.3 Iza takvih konkretnih incidenata, obično iza dve ili više država postoji mnogo veći problem, dok je konkretni incident samo indikator većeg sukoba. Razlozi za izbijanje sukoba malih razmera, ili incidenata, mogu biti i skretanje pažnje javnosti sa određenog problema unutar zemlje na konkretan spoljnopolitički sukob. Ovakvi sukobi neretko predstavljaju i senku nekadašnjih imperijalnih pohoda velikih kolonijalnih sila, pa dati incident ima i meru određene spoljnopolitičke „arogantnosti” pojedine države. U poslednjim dekadama, taj tzv. „imperijalni impuls” desio se Španiji i Velikoj Britaniji. Madrid i London su, doduše, bili „izazvani”, i kao države koje drže do sebe vojno su intervenisali u dva slučaja. Ali ukupan količnik i rezultat takvih intervencija uglavnom je relativno mali, s obzirom na vojne potencijale koji se pokreću, i uznemiravanje javnog mnjenja do kojeg u tim situacijama dolazi.

Sažetak ▼

U radu se prvo problematizuje mir. Zatim se pravi komparativna analiza brojnih definicija mira. Na osnovu te analize data je kompleksna definicija koja odražava obim i sadržaj mira. U drugom delu rada date sa osnovne karakteristike mira kao fenomena kome teži progresivno čovečanstvo. To su: povezanost sa bitnim karakteristikama i vrednostima konkretnih društava ili društvenih skupina; protivurečnost; složenost; dinamičnost; povremenost, hijerarhijnost; konkretnost, humanost; posledičnost, usmerenost i relativna otvorenost. U posebnom delu objašnjen je mir kao vrednost koja oslobađa tutorstva i raznih predrasuda, omogućava stvaralaštvo, oslobađa od svih oblika porobljavanja i uvećava ukupne moći čoveka, društvenih grupa i naroda.

Sažetak ▼

Sagledavanje supremacije velikih sila iz ugla političke teorije zapravo je nastojanje da se objasne, sa razumljivog nivoa apstraktnosti, sve političke pojave, omogući utvrđivanje svih relevantnih činjenica vezanih za političke pojave, kao i svih zakonitosti koje vladaju u onoj sferi društvene stvarnosti koju smatramo političkom sferom i odnosom snaga i moći. Svet političkih teorija jasno se deli na one koje pripadaju istoriji i na one koje imaju status savremenih, a koristeći obe pokušano je da se odslika fenomen supremacije u politici i njeni trendovi. Politička filosofija, za razliku od političke teorije koja se zasniva prvo na činjenicama, a tek onda na hipotezama, počiva na moralnim, religijskim i metafizičkim vrednostima koje se nalaze van političke realnosti.2 U uslovima unilateralizma diplomatija se pretvara u politiku sile, a regulatori mira – mirovne organizacije pokušavaju da obezbede slobodu u bitisanju i delanju, jer je ona društveni ideal i iskonska težnja, humanistički zasnovana ideja uzvišenosti koja treba da afirmiše život i stvaralaštvo, pravdu i druge univerzalne civilizacijske vrednosti.

Sažetak ▼

Subjekti međunarodne politike, prvenstveno države, upotrebljavaju širok konglomerat sredstava radi sprovođenja spoljnopolitičkih ciljeva. Izbor sredstava u okviru procesa donošenja odluke je opredeljivanje za delatnost koja postojeću situaciju u međunarodnoj zajednici treba da promeni u svrsi vlastitih koncepcija. Većina spoljnopolitičkih akcija planira se i realizuje u saradnji sa određenim akterima, s obzirom na to da postoji njihova međuzavisnost na globalnom nivou. U radu se razmatraju najvažnija sredstva u međunarodnoj politici sa akcentom na ekonomske resurse. Autor ukazuje na fenomen ekonomskog ratovanja kao esencijalnog sredstva u savremenoj međunarodnoj konstelaciji.

Sažetak ▼

Rad sadrži pregled postojeće policijske organizacije u Velikoj Britaniji, sa osvrtom na reformske zahvate u okviru sektora bezbednosti. Posebna pažnja posvećena je analizi činjenica, koje su uslovile formiranje Agencije za borbu protiv ozbiljnog i organizovanog kriminaliteta (Serious Organised Crime Agency – SOCA), kao centralne policijske organizacije, sa izvršnim policijskim ovlašćenjima i pravom da svoja ovlašćenja primenjuje na celoj teritoriji Velike Britanije, sa primarnim zadatkom da se suprotstavi izvršiocima krivičnih dela ozbiljnog i organizovanog kriminala. Takođe u ovom radu, autor je obradio i agencije koje su inkorporirane u sastav SOCA, njene organe, strukturu i oblasti delovanja, kao i načine unutrašnje i spoljašnje kotrole njenog rada.

Sažetak ▼

Zaposlenost je jedan od ključnih interesa svake države i uz inflaciju, najupečatljiviji indikator ekonomskog i socijalnog stanja države. Sistem zaštite od nezaposlenosti ima veliku važnost u ekonomiji svake zemlje. Problem nezaposlenosti predstavlja primarni društveni i individualni problem koji ima mnoge implikacije, ne samo na ekonomsko-socijalni razvoj, već i na pojedinačne i porodične egzistencije. Iz jednog opštijeg određenja zaposlenosti kao: indikatora ekonomskog, kulturnog i socijalnog prosperiteta zajednice, izvora egzistencije najšireg kruga populacije, stabilizacije socio-ekonomskog statusa pojedinaca i zajednice, a nezaposlenosti kao: sinonima siromaštva, socijalne marginalizacije, nepotrebnog i nepovratnog prosipanja ljudskih resursa, može se sagledati suštinski značaj pitanja zaposlenosti za svakog pojedinca, a i za određenu zajednicu. Kao društveni problem nezaposlenost ima planetarne razmjere jer je prisutna u većoj ili manjoj mjeri kako u zemljama razvijene tržišne privrede, tako i u zemljama takozvane tranzicije, odnosno zemljama u razvoju. U prvom dijelu rada osvrnuli smo se na sami sistem osiguranja od nezaposlenosti i na tržište rada u Crnoj Gori, a potom smo ukratko sagledali stanje u zemljama bivše Jugoslavije sa aspekta nezaposlenosti.

Sažetak ▼

Kapital kao razlika između imovine i obaveza osiguravajućim društvima omogućava zaštitu od negativnog odstupanja stvarnih šteta, troškova ili investicionih rezultata od planiranih veličina i predstavlja kapacitet, odnosno ključni ograničavajući faktor ponude usluga osiguranja, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Posebnu problematiku u upravljanju osiguravajućim i reosiguravajućim društvima u svetu predstavljaju katastrofalne štete s obzirom na njihov izuzetan uticaj na međunarodne odnose, raspoloživi kapital i ograničavanje kapaciteta u osiguranju. Sa češćim ispoljavanjem događaja povećanog intenziteta štetnih posledica sve češće se ispoljava problematika ograničene osigurljivosti rizika i nedovoljnosti ne samo pojedinačnih već i zbirnog kapaciteta sektora osiguranja i reosiguranja na međunarodnom nivou. Osnovni zaključak sprovedenih istraživanja jeste da osiguranje i reosiguranje u savremenim uslovima i međunarodnim tokovima, više nisu dovoljni za pokriće posledica ostvarenja katastrofalnih šteta upravo zbog ograničenosti kapaciteta za prihvat rizika. Nameće se neophodnost korišćenja alternativnih rešenja, koja uključuju mehanizme kontrole rizika i mehanizme finansiranja štetnih posledica koje obuhvataju transfer rizika na investitore na međunarodnom tržištu kapitala i državnu intervenciju, odnosno korišćenje sredstava javnih fondova i različitih oblika javnoprivatnog partnerstva, uključujući učešće i međunarodnih institucija.