Sažetak ▼

U radu se ukazuje na odredbe Ustava Republike Srbije (RS) kojima se definišu osnovni elementi od značaja za razumevanje mesta koje međunarodni ugovori imaju u pravnom sistemu RS. Razmatraju se postojeći propisi RS kojima se reguliše postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora. Najpre se definiše opšti normativni okvir i analiziraju slabe tačke postojećeg sistema pripreme i usvajanja propisa (do momenta usvajanja zakona na sednici Vlade). Za osnovu analize uzimaju se dva kriterijuma: mogućnost učešća javnosti u ovom procesu i dostupnost informacija, odnosno dokumenata kao preduslovu za učešće javnosti. Naglašavaju se, prema mišljenju autora, sporni momenti u postojećoj proceduri. To su: odsustvo jasnih normi u pogledu garancija učešća javnosti u procesu pripreme i donošenja propisa (uključujući i potvrđivanje međunarodnih ugovora), kao i odsustvo garancija transparentnosti postupka, odnosno odsustvo analize efekata propisa i realnog sagledavanja mogućnosti i interesa RS. Osnovna teza, koja se razmatra u radu, je da postojeći normativni okvir kojim se reguliše proces potvrđivanja međunarodnih ugovora ne omogućava odgovarajuće učešće javnosti i sagledavanje efekata međunarodnih ugovora koji se potvrđuju.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju rezultati pregovora Beograda i Prištine pod posredništvom EU poslednjih godina, sa akcentom na potpisani sporazum u Briselu aprila 2013. godine. Imajući u vidu da je 20062007. od strane Srbije, i uz pomoć pre svega Rusije, odbijen Ahtisarijev plan, postavlja se pitanje zašto je sada prihvaćen ovaj sporazum, koji se suštinski ne razlikuje od Ahtisarijevog plana. To je utoliko čudnije, ako se zna da je u međunarodnom poretku upravo u ovom periodu od 2007. došlo do vrlo ozbiljnih promena odnosa snaga, na štetu promotera kosovske nezavisnosti. Amerika, kao glavni promoter kosovske nezavisnosti, i dalje je vodeća svetska sila, ali sada u sve više multipolarnom svetskom poretku gde paralelno sa njom egzistiraju i druge svetske sile, poput zemalja BRIK-a koje ne podržavaju kosovsku nezavisnost. Zvanični Beograd, odnosno aktuelna i prethodna vlada Srbije, opredelio se na ovako veliki ustupak, dobrim delom iz ideologije pridruživanja Evropskoj uniji i to pod veoma neizvesnim i otežanim okolnostima u kojoj se nalaze i Unija i daljnji „evropski put“ Srbije. Stoga autor rada smatra da bi ovako rizičan poduhvat, koji se u isto vreme i protivi aktuelnom Ustavu Srbije za šta vladajuća garnitura nije dobila mandat naroda, morao da ima test demokratski izražene volje građana. Oni bi na adekvatan način morali da se upoznaju sa svim okolnostima, vezanim za Briselski sporazum, i da se na demokratski organizovanom referendumu u tom pravcu i izjasne.

Sažetak ▼

Dominantan deo ukupnih odnosa između Kine i Evropske unije je robna trgovina, u kojoj Kina ima pozitivan saldo. Trgovina uslugama značajno je iza robne trgovine, u kojoj Evropska unija ima pozitivan saldo, i ima veliki potencijal za povećanje obima trgovine. Tokovi FDI između ove dve velike ekonomije takođe su značajno iza robne trgovine, ne prate tokove roba, a stok FDI Evropske unije u Kini mnogo je veći od stoka FDI Kine u Evropskoj uniji. Nezvanična podela, koja postoji u Evropskoj uniji (stare i nove zemlje članice EU), ogleda se u njihovim pojedinačnim odnosima sa Kinom. Dominantnu ulogu ima Nemačka, koju slede Francuska i Velika Britanija. Među novim članicama, određen uspeh u razvoju ekonomskih odnosa sa Kinom imaju Poljska, Mađarska i Rumunija.

Sažetak ▼

Južni Kavkaz je etnički i međukonfesionalno veoma raznolik region, koji je snažno opterećen zamrznutim sukobima. Oni su nastali kao posledica etnopolitičkih sukoba do kojih je došlo krajem osamdesetih i devedesetih godina zbog nastojanja Južne Osetije, Abhazije i Nagorno Karabaha da se izdvoje iz Gruzije i Azerbejdžana. Ovi sukobi doveli su i do značajnog angažovanja različitih međunarodnih činilaca u regionu. Njihovo učešće uglavnom su motivisali različiti geopolitički interesi, zbog čega pregovori, koji su trajali godinama, nisu doneli konačno političko rešenje zamrznutih konflikata.

Sažetak ▼

Stabile borders are one of the bases of the political order emerged after the Second World War. Transition of the world order is characterized by transfer of sovereignty to local and supranational levels. Changes of the borders in the Arab world are already occurring as in Somalia and in Sudan. Prospect of further changes are taking shape in many countries as so called Arab spring, as unique name for different modes of the political changes in MENA region. This text presents briefs on 1) actual processes that may lead to border changes in the Arab world, 2) Context in which Arab spring is evolving, and the 3) reason behind the inception of the Arab spring.

Sažetak ▼

Nakon što je posle podnošenja zahteva Palestine za članstvo u UN došlo do zastoja u tom procesu Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 29. novembra 2012. usvojila Rezoluciju 67/19 kako bi se unapredio status Palestine od “entiteta sa statusom stalnog posmatrača” u “status države nečlanice sa statusom posmatrača”. U ovom članku autor razmatra potencijalne pravne i političke implikacije takvog ishoda. On je mišljenja da rezolucije Generalne skupštine, iako nisu pravno obavezujuće, mogu pod određenim okolnostima biti tumačene tako da odražavaju mišljenje međunarodne zajednice. Pošto je Rezolucija 67/19 usvojena velikom većinom, autor smatra da ona predstavlja “nedvosmislen pokazatelj” da Generalna skupština smatra Palestinu državom po međunarodnom pravu. Usvajanje Rezolucije 67/19 bi, stoga, trebalo da omogući Palestini da pristupi multilateralnim ugovorima otvorenim za “sve države”.

Sažetak ▼

Na osnovu izvora podataka iz domaće i strane naučne i stručne literature, te delimično na osnovu ličnog autorovog iskustva, članak pruža prikaz puta Istočnog Timora u samostalnost. Takođe, clanak daje pregled i analizu sukoba kroz koji je Istočni Timor na tom putu prošao, kao i pregled i analizu delovanja međunarodne zajednice u rešavanju sukoba. Zbog njegove dugotrajnosti, proučavanjem sukoba u Istočnom Timoru može se steći uvid u načine njegovog rešavanja kroz različite istorijske periode i pri različitoj raspodeli moći u svetu, te se može sagledati rad Ujedinjenih nacija u hladnoratovskoj i posthladnoratovskoj eri i uočiti razlike u praksi. Takođe, mogu se uočiti razlike u proklamovanim vrednostima kojima se vodila „međunarodna zajednica“, odnosno države koje su imale najviše uticaja na sukob u Istočnom Timoru. Sukob u Istočnom Timoru zaslužuje pažnju naučne javnosti u Srbiji, jer, iako udaljen više hiljada kilometara od našeg regiona, Istočni Timor, odnosno sukob u Istočnom Timoru 1999. godine, povezan je sa sukobom u Saveznoj Republici Jugoslaviji iste godine. Povezanost postoji ne samo u vremenskoj bliskosti ova dva sukoba nego i u primeni načela glavnih spoljnih aktera u rešavanju sukoba.

Sažetak ▼

U članku se obrađuje institut atašea u diplomatiji od njegovog nastanka u XIX veku pa sve do današnjih dana. O atašeu za štampu u jugoslovenskoj i srpskoj literaturi pisano je veoma malo, postoji svega jedan članak koji je publikovan davne 1940. godine, tako da je ova problematika potupuno neobrađena i neistražena. Ovo je prvi pokušaj u savremnoj srpskoj literaturi da se obradi institut atašea za štampu. Posle Drugog svetskog rata, a naročito u savremenoj diplomatiji, ataše za štampu predstavlja vrlo značajnu, važnu i stručnu instituciju u obavljanju diplomatskih funkcija u diplomatskim misijama u inostranstvu. Obrađen je kratak pregled nastanka štampe uopšte, u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji i posleratnoj Jugoslaviji, kao i ko su bili diplomate atašei za štampu. Veze koje postoje između štampe i diplomatije, sličnosti i razlike takođe su obrađene.

Sažetak ▼

Savremeni svet suočen je sa ekonomsko političkim i socijalnim promenama i krizama. Zbog toga ovaj rad pokušava da analizira globalizaciju i regionalizaciju kao savremene procese svetske privrede i nadnacionalna institucionalna povezivanja na osnovu nove tehnologije. U radu se naglašava ekonomski aspekt globalizacije u kojem su nacionalne privrede međuzavisne. Globalizaciju čini dublja međunarodna ekonomska integracija tržišta kapitala, roba i usluga, finansijskih tržišta i migracija. Međutim, javnost interesuje povratni efekti međunarodnih ekonomskih integracija koji izazivaju nesigurnost po nacionalni identitet, mogućnosti upravljanja razvojem svoje zemlje, pritisci na snižavanje zarada i pogoršavanja uslova rada i kvaliteta života. Konkurencija omogućava rast i razvoj samo onim privredama koji će niskim udelom zarada i novim tehnologijama obezbediti sebi poziciju u uslovima „globalizma”. Učestale krize pokazale su da tržišna ekonomija ne zavisi samo od težnje za većim profitom, već i od bezbednosti i pružanje javnih usluga koje se nalaze izvan ekonomije vođene profitom, za koje su potrebne dobre institucije i pravna država. U svetu je neophodna veća regulacija i kontrola nad finansijskim tržištima uz adekvatan institucionalni nadzor. U suprotnom, može doći do nesigurnosti na evropskom kontinentu, posebno u Jugoistočnoj Evropi. Pojačale bi se migracije, siva ekonomija i kriminal, bilo bi i manje novca da se spreči rast nesigurnosti. Kako upravljati promenama i kako obezbediti ekonomski rast i stabilnost i očuvati ekonomski i politički nacionalni identitet u uslovima globalizacije predmet su ovog rada.

Sažetak ▼

Predmet rada jeste analiza uloge i značaja tužilačke funkcije u SAD-u čiji pravni sistem pripada porodici anglosaksonskog prava, kao i osvrt na osobenosti procesa suzbijanja kriminaliteta. Imajući u vidu osobenosti common law pravnog sistema, kao i principe i karakteristike tužilačke funkcije u krivičnom postupku, posebno istrazi, koji su u radu analizirani, izvedeni su zaključci da se uloga tužioca u SAD-u temelji na načelu oportuniteta i akuzatornosti, ali i to da u krivičnom postupku precedentnog pravnog sistema SAD-a, najvažniju ulogu ima tužilac. U razmatranju problematike suzbijanja kriminaliteta, posvetili smo pažnju elementima formalne kontrole. Odredili smo svrhu delovanja pravosudnih organa, a u delu analize uređenja krivičnog postupka, analizirali dva modela krivične pravde u SAD-u: model kontrole kriminaliteta i model fer (korektnog) postupanja. Ako celu problematiku suprotstavljanja kriminalitetu prenesemo na širi nivo, uočavamo da u oblast suzbijanja kriminaliteta mogu biti uključeni i vojni resursi SAD-a. Konstatujemo da su SAD nivo odbrane od kriminaliteta i njegovih organizovanih oblika uzdigle na najviši nivo.

Sažetak ▼

Kršenje ratnih običaja, nepoštovanje prava ratnih zarobljenika i ranjenika, kao i civilnog stanovništva, problem je koji postoji od formiranja prvih oblika društvenih zajednica. Međunarodna zajednica ozbiljnije je počela da se bavi sa ovim problemom po osnivanju Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, nakon čega su ubrzo usledile i prve konvencije s ciljem zaštite ovih kategorija. Najpotpunija kodifikacija ovih pravila izvršena je usvajanjem četiri Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata od 1949. godine, a dopunjena sa dva Dopunska protokola od 1977. godine. FNRJ, čija je Republika Srbija bila članica, ratifikovala je 1950. godine Ženevske konvencije od 1949. godine, a 1978. godine Dopunske protokole od 1977. godine. Važeći Krivični zakonik R. Srbije2 (od 1. januara 2006) zaštitu dobara u skladu sa ratifikovanim Ženevskim konvencijama i Dopunskim protokolima tretira u Glavi XXXIV – Krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. U ovom Krivičnom zakoniku to je učinjeno detaljnije nego što je to prethodno bio slučaj sa Krivičnim zakonom SFRJ3 – sasvim opravdano, i neophodno, s obzirom na iskustva iz građanskog rata na prostoru bivše SFRJ. Neosporno je da su dobra zaštićena Ženevskim konvencijama i Dopunskim protokolima deo bića i krivičnih dela protiv drugih dobara koja se tiču humanosti i čovečnosti, a njihova krivičnopravna zaštita proistekla je iz nekih drugih konvencija. U ovom radu baviću se samo krivičnim delima našeg Krivičnog zakonika protiv ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika, a u cilju pravilnijeg razumevanja pojma i karakteristika ovih krivičnih dela, s obzirom da teorija krivična dela protiv ovog zaštitnog objekta stavlja u drugi plan, dajući prednost genocidu i zločinu protiv čovečnosti. Članom 83. Dopunskog protokola I i čl. 19. Dopunskog protokola II, visokim stranama ugovornicama ovih protokola i Ženevskih konvencija iz 1949. godine, data je obaveza upoznavanja na što je moguće široj osnovi civilnog stanovništva i oružanih snaga zemlje sa odredbama tih međunarodnih akata. U tom smislu, ovim radom želim dati mali doprinos i pomoć boljem razumevanju načina na koji su iste ugrađene u Krivični zakonik R. Srbije.

Sažetak ▼

Ovim radom analizira se Nacrt članova o odgovornosti međunarodnih organizacija za protivpravne akte, Komisije za međunarodno pravo UN, od 2011. godine. Pitanje pravne prirode akata međunarodnih organizacija bilo je predmet žustrih debata teoretičara međunarodnog prava tokom decenija. U savremenim međunarodnim odnosima i međunarodnom sistemu koji funkcioniše prvenstveno stupanjem nacionalnih država u međusobne odnose kao i na sve većem uključivanju međunarnodnih organizacija koje su od njih nastale, uočava se da su ove međunarodne, kako vladine, tako i nevladine organizacije, preuzele mnoge funkcije koje su ranije bile isključivo u domenu država. Čijenica je da neke međunarodne organizacije (UN, EU) utvrđuju univerzalne standarde za većinu oblasti života, te samim tim utiču na smanjenje nezavisnosti u odlučivanju od strane država. Neke međunarodne organizacije u međuvremenu su porasle kao i njihov autoritet i moć čime su dobile nove važne uloge koje njihovi osnovači nisu mogli da predvide. Zbog toga i ne iznenađuje činjenica da postoji rastuća potreba da se međunarodne organizacije pozovu na odgovornost za svoje aktivnosti. Interes za različitim formama odštete porastao je istovremeno od trenutka kada su negativni efekti njihovog delovanja postali očigledni. Namera autora ovog članka je osvrt na Nacrt članova o odgovornosti međunarodnih organizacija koji je Komisija za međunarodno pravo UN predstavila na drugom čitanju 26.04.2011, a koji predstavlja dalji korak u pravcu kodifikacije pravila o odgovornosti subjekata međunarodnog prava i ima značajne implikacije kako za međunarodno javno pravo, tako i za budući odnos snaga između subjekata međunarodnog prava. Poseban akcenat stavlja se na pojedine članove Nacrta koji otvaraju mogućnost za različita tumačenja, a samim tim i praktične probleme prilikom, na prvom mestu karakterizacije da li je neko ponasanje uopšte protivpravno sa stanovišta medjunarodnog prava, a zatim i atribucije tog ponašanja predmetnoj međunarodnoj organizaciji, kao i pravnih posledica koje iz toga proizilaze.

Sažetak ▼

U crnogorskim uslovima, zbog hroničnog nedostatka akumulacije i brojnih hereditarnih problema, implementacija saobraćajne politike koja bi bila na fonu filozofije razvoja saobraćaja u zemljama članicama EU-a, kao i ostvarenje dobro postavljenih strateških ciljeva, moglo bi da predstavlja aporemu. Stoga je u ovom radu data globalna ocjena crnogorskog saobraćajnog sistema i saobraćajne politike, a apostrofirana su neka kontroverzna pitanja saobraćajne politike (uloga države, liberalizacija, privatizacija, ekološki aspekt, pozicioniranje Luke Bar, preispitivanje mogućnosti da se pravac Bar-Beograd uključi u panevropske koridore, pitanje saobraćajnih prioriteta i izgradnje autoputeva i ostalo).