Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 65 No. 1155-1156/2014

Sadržaj

SRPSKA DIPLOMATIJA UOČI I POČETKOM PRVOG SVETSKOG RATA
Zoran Jerotijević
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):5-25
Sažetak ▼
Početak dvadesetog veka bio je za srpski narod ulazak u period teške i neizvesne borbe za oslobođenje i ujedinjenje. Lutanja u spoljnoj politici koja su znatno oslabila međunarodni položaj srbije posle Berlinskog kongresa, pretočila su se u jednu smislenu i pragmatičnu politiku posle promena na prestolu 1903. godine. srbija počinje da gradi, ponovo, bliske odnose sa Rusijom, ali i francuskom (Antanta) i drugim zemljama koje će joj omogućiti da ne bude ni ekonomski (ni politički) isključivo vezana za susede neprijateljski raspoložene. Balkanski ratovi pokazali su vojnu moć srbije, ali su neke velike sile učinile sve da se njeni vojni uspesi obezvrede i strateški ograniči njen prodor prema morskoj obali. Početak Velikog rata bio je u znaku pokušaja da se srbija baci na kolena i ostvari veza Centralnih sila i Carigrada. sam povod za rat (atentat u sarajevu) imao je cilj da opravda agresiju i u što većoj meri izoluje srbiju u svetu. Početak rata i srpske pobede intenziviraju diplomatske aktivnosti, kako između država saveznica, tako i između zaraćenih strana. srbija postaje važan predmet diplomatskih aktivnosti i njihov učesnik.
SAVREMENI ZNAČAJ MAKINDEROVOG KONCEPTA ISTOČNE EVROPE: SLUČAJ UKRAJINSKE KRIZE
Vladimir Trapara
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):26-43
Sažetak ▼
Predmet ovog članka jeste demonstracija značaja geopolitičkog koncepta Istočne Evrope Halforda Makindera za savremene međunarodne odnose, a na slučaju ukrajinske krize. Autor tvrdi da, ukoliko se pravilno pročitaju i protumače, klasični geopolitički koncepti mogu da objasne veliki deo savremene međunarodne stvarnosti. Makinderov koncept Istočne Evrope kao prve stanice na putu uspostavljanja svetske hegemonije pokazao se ispravnim na više istorijskih primera u poslednja dva veka, a i danas je podesan za objašnjavanje spoljne politike sjedinjenih Država. Ukrajinska kriza je ključni događaj u geopolitičkom prodoru Vašingtona na istok, čiji je neposredni cilj ovladavanje čitavom Istočnom Evropom, a dugoročni eliminacija Rusije kao nezavisne velike sile u „predelu srca“ (Heartland) Evroazije, nakon čega bi sjedinjenim Državama bio otvoren put ka svetskoj hegemoniji.
NOVA SPOLJNOPOLITIČKA STRATEGIJA KINE – IZMEĐU PRAGMATIČNOSTI I IZAZOVA
Dr Sanja Arežina
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):44-75
Sažetak ▼
Ekonomski napredak Kine za posledicu je imao menjanje njene spoljnopolitičke strategije. Deng sjaopingova politika “biti strpljiv”, čiji je cilj bio stvaranje mirnog spoljnog okruženja kako bi država mogla da posveti svoju energiju domaćem ekonomskom razvoju, da uveri susede i ključne partnere u svoje dobre namere i izbegne konfrontiranje sa ostalim velikim silama, nakon globalne ekonomske i finansijske krize, zamenjena je jednim asertivnijim pristupom spoljnoj politici. U želji da legitimiše svoju vlast peta generacija lidera je aktivirala nacionalizam kako bi odvukla pažnju sa smanjenja BDP rasta. Tvrđi pristup prema susedima, manja sklonost za kompromise i naginjanje ka tome da se na spoljni pritisak odgovori većim pritiskom, ukazuje na sve veće odstupanje od “osmeh diplomatije” koju je Kina sprovodila unazad nekoliko decenija. I pored ekonomskih prednosti i interesa koje imaju od saradnje sa njom, konstantno povećanje vojnog budžeta izaziva nepoverenje i strah suseda od kineskih aspiracija. To neminovno dovodi do pojave bezbednosne dileme i nove trke u naoružanju, gde će svi nastojati da budu u što boljim odnosima sa svima i gde svi manevrišu kako bi ojačali svoje pozicije i maksimizirali svoje dugoročne interese.
SAVREMENI PROCESI EVROAZIJSKIH EKONOMSKIH INTEGRACIJA
Božidar Knežević, Senka Pavlović
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):76-97
Sažetak ▼
Ubrzo nakon raspada sovjetskog saveza, započinje proces evroazijskih integracija, kao vid novih oblika saradnje novonastalih nezavisnih država. Tokom godina, potpisano je više sporazuma o međusobnoj saradnji, usmerenih prvenstveno na produbljivanje i jačanje ekonomskih veza država-članica, posebno između najvećih zemalja Rusije, Belorusije i Kazahstana. Autori analiziraju vrste i glavne odlike ekonomskih integracija na postsovjetskom prostoru i njihove institucionalne strukture. U radu su predstavljeni integracioni procesi, zasnovani na međunarodnom privrednom udruživanju među kojima se ističu dve međudržavne integracione strukture Evroazijska Ekonomska Zajednica i Evroazijska ekonomska unija. Autori su mišljenja da su ovi integracioni procesi primeri dinamičnog regionalnog povezivanja i zasnivaju se na već poznatim modelima ekonomske grupacije država. Na osnovu Ugovora o Evroazijskoj ekonomskoj uniji, potpisanog u Astani (Kazahstan), 29. maja 2014. godine, ozvaničen je početak rada Unije – 1. januar 2015. godine.
KA USPEŠNOM SAMOSTALNOM VOJNOM DELOVANJU EVROPSKE UNIJE: RAZVOJ SATELITSKE PODRŠKE
Srđan Korać
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):98-117
Sažetak ▼
Rad analizira da li su i u kojoj meri stvoreni preduslovi za uspešno sprovođenje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije u pogledu valjane logističke podrške za vojno angažovanje na teritorijama trećih zemalja bez oslanjanja na pomoć NATO-a i SAD-a. Autor analizu stavlja u teorijski kontekst debata o optimalnom modelu uloge Evropske unije kao međunarodnog bezbednosnog aktera i o vitalnoj važnosti obaveštajnog rada za održivo vojno angažovanje u tzv. asimetričnim sukobima u udaljenim područjima. Težište analize stavljeno je na ispitivanje stepena izgrađenosti i osposobljenosti kapaciteta Unije za samostalno satelitsko snimanje, izviđanje, osmatranje i prikupljanje geoprostornih obaveštajnih podataka (GEOINT), kao i za održavanje satelitskih komunikacija u realnom vremenu. Autor zaključuje da dosadašnje vojne misije EU pokazuju da je bez strateškog ulaganja u razvoj evropske mreže satelita sa pratećim kapacitetima i unapređenja nadnacionalne obaveštajne funkcije, malo verovatno da će Unija moći da ostvari planove o vlastitoj globalnoj ulozi snabdevača kooperativne bezbednosti i delotvorno zaštiti vitalne bezbednosne interese.

Analize

REFERENDUM KAO NEGACIJA NEPOSREDNE DEMOKRATIJE: ISKUSTVA SRBIJE I CRNE GORE
Vladimir Džamić, Vladimir Pavićević
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):118-128
Sažetak ▼
Referendum predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata direktne (neposredne) demokratije, opšteprihvaćen u svim konsolidovanim demokratskim državama. U osvit raspada bivše Jugoslavije, referendumi su veoma intenzivno korišćeni u dnevno-političke svrhe ili kao (pri)vid legitimizacije konkretnih političkih odluka. U ovom članku autori analiziraju referendum kao instrument neposredne demokratije u Republici srbiji i Crnoj Gori. Na osnovu iskustava dva referendumska procesa u obe države, autori će pokušati da pokažu da referendum u ovim državama nije bio instrument, već negacija neposredne demokratije. U prilog ovakvoj tvrdnji, autori će analizirati pravne i političke aspekte sprovođenja referenduma, kao i konsekvence koje su nastale u dvema državama nakon njih. Nepostojanje mehanizama neposredne demokratije u obema državama, koje se održalo do danas, samo je još jedan u nizu pokazatelja koji svedoče o tome da je demokratija u njima nekonsolidovana, krhka i fasadna.
SISTEM ENERGETSKE BEZBEDNOSTI EVROPSKE UNIJE: POZICIONIRANJE SRBIJE
Dr Ana Jović-Lazić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):129-149
Sažetak ▼
Potražnja za energentima u svetu raste zbog čega pitanje energetske bezbednosti dobija sve veći značaj za ukupne međunarodne odnose. Članice EU nisu bogate energentima tako da njihova energetska bezbednost zavisi, pre svega, od sigurnog, održivog i kontinuiranog snabdevanja energijom iz inostranstva. ona je povezana sa diversifikacijom izvora iz kojih se EU snabdeva, bezbednošću tranzita i integracijom energetskog tržišta EU. Da bi doprinela svojoj energetskoj bezbednosti EU saradnju u ovoj oblasti i njene principe nastoji da proširi na susedne zemlje, posebno zemlje jugoistočne Evrope. Ta činjenica, kao i opredeljenje srbije za članstvo u EU, imaju veliki uticaj na pozicioniranje naše zemlje u sistemu energetske bezbednosti EU. Pri tome, treba imati u vidu da je srbija posebno zainteresovana za izgradnju „Južnog toka”, kojim će se ruski gas transportovati za Evropu.
KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA IZ 1948. GODINE – NEKA PRAVNA PITANJA
Jelena Lopičić Jančić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):150-162
Sažetak ▼
U članku je obrađen istorijski razvoj genocida od najstarijih vremena. Prof. dr Lemkin prvi je upotrebio naziv genocid još za vreme trajanja Drugog svetskog rata. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 11. decembra 1946. godine, donela je rezoluciju broj 96/I kojom je genocid proglašen za međunarodno krivično delo, da bi praktično dve godine kasnije Generalna skupština na trećem zasedanju u Parizu 9. decembra 1948. godine donela rezoluciju broj 260 A III kojom je usvojila Konvenciju za sprečavanje i kažnjavanje zločina genocida. U članku je obrađena navedena Konvencija, njene dobre strane, pre svega obaveza država potpisnice da se u njihovom zakonodavstvu propiše genocid kao krivično delo. Takođe, u ovom članku obrađuju se i nedostaci ove Konvencije, a isto tako ističe se i njen veliki međunarodni politički i međunarodno pravni značaj.
KORELACIJA IZMEĐU ILEGALNIH MIGRANATA I TERORISTA
Mr Srđan Marković
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):163-177
Sažetak ▼
Ilegalne migracije i terorističke akcije sa elementima inostranosti su ogromni globalni problemi savremenog sveta. Radi se o masovnim pojavama, koje na različite načine dotiču gotovo sve zemlje sveta i sa kojima se međunarodna zajednica teško i kontinuirano bori. Te dve pojave su na poseban način postale karakteristike savremene civilizacije. U naučnoj teoriji, u međunarodnom pravu i u praksi međunarodne zajednice ove dve pojave posmatraju se i tretiraju odvojeno, mada brojna saznanja ukazuju na česte i čvrste veze među njima, na njihovu međusobnu uslovljenost i povezanost. osnovni cilj ovog istraživanja je da ukaže blisku vezu između ilegalnih migracija i terorističkih akcija širom sveta, a takođe da ukaže na greške koje su do sada činjene u načinu na koji međunarodni zakon tretira ilegalne migrante i na njihovu stvarnu ulogu u provociranju bezbednosnih problema i pojava (fenomena), naročito na njihovu ulogu u terorističkim akcijama, koja nije tretirana na odgovarajući način. Zemlje u kojima su takvi problemi pravljeni obično su se zadovoljavale odlukom da osobe koje krše međunarodno javno pravo budu deportovane u svoje zemlje ili u zemlje i teritorije iz kojih dolaze. Karakteristično je da se smatra da su ilegalne migracije isključivo stvar međunarodnog javnog prava, prevashodno sa stanovišta zaštite ljudskih prava i sloboda. s druge strane teroristi i sve ono što je u vezi sa terorizmom kao globalnim bezbednosnim problemom međunarodna zajednica tretira prevashodno sa tačke gledišta krivičnog prava. Na taj način izgubljeno je vrlo dragoceno saznanje o tome kako ilegalni migranti deluju u terorističkim akcijama, a što bi bilo veoma važno u prevenciji ovih pojava. Iz tog razloga neophodno je temeljno ispitati svaki segment, uzrok i posledicu njihovog učešća u terorističkim akcijama.
KULTURNA BAŠTINA U MEĐUNARODNIM UGOVORIMA I PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE
Dr Dragoljub Todić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):178-188
Sažetak ▼
U radu se ukazuje na odredbe najznačajnijih propisa u oblasti životne sredine od značaja za zaštitu kulturne baštine. Posebno se ukazuje na međunarodne ugovore u oblasti životne sredine u kojima Republika srbija ima status člana, a koji su od značaja za zaštitu kulturne baštine. Identifikovane su najznačajnije odredbe u propisima u oblasti životne sredine koje na različite načine korespondiraju pojedinim aspektima zaštite kulturne baštine. Ukazuje se i na širi značaj propisa u oblasti životne sredine koji su indirektno od značaja za zaštitu kulturne baštine. U posebnom delu rada daje se presek najznačajnijih propisa u oblasti kulturne baštine. Analiza stanja nacionalnih propisa stavlja se u kontekst usaglašavanja sa odgovarajućim propisima EU u oblasti životne sredine i zaštite kulturne baštine. osnovna teza koja se dokazuje u radu je da zaštita kulturne baštine predstavlja deo sistema normi u oblasti životne sredine u širem smislu reči, ali da izgradnja jasnijih veza između instrumenata zaštite kulturne baštine i zaštite životne sredine zahteva dalju dogradnju sistema normi u oblasti životne sredine i zaštite kulturne baštine.
CIVILNA ZAŠTITA U EVROPSKOJ UNIJI
Aleksandar Jazić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):189-200
Sažetak ▼
Promene na globalnom planu koje su se dogodile nakon završetka hladnog rata uticale su na promene u mnogim društvenim oblastima. Jedna od tih oblasti je civilna zaštita i promena njene uloge. U prošlosti je ova oblast bila više koncipirana kao deo odbrane od oružanog sukoba u kojem bi bilo korišćeno nuklearno naoružanje. Na početku XXI veka civilna zaštita je u službi zaštite civilnog stanovništva od rizika i katastrofa različitom uzroka i karaktera. Evropska unija u cilju jačanja civilne zaštite nastoji da što više poveže svoje članice u jedinstven sistem. Zato Evropska unija ulaže veliki napor u stvaranje sistema civilne zaštite koji će biti dovoljno efikasan da spreči izbijanje ili umanji posledice mogućih katastrofa u bilo kojoj državi članici. Pored toga, pažnja je posvećena i državama koje nisu članice Evropske unije, jer se posledice katastrofa u susednim državama mogu preneti i negativno uticati na njene članice.

Prikaz

BALKAN I BLISKI ISTOK: DA LI SU OGLEDALO JEDAN DRUGOM?
Jelica Gordanić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):203-205
EVROPSKA UNIJA I ZAPADNI BALKAN
Ivan Racković
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):204-206
MAĐARI U VOJVODINI 1918–1947
Dragana Dabić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):207-209

Dokumenti

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA TOMOSLAVA NIKOLIĆA NA ZASEDANJU GENERALNE SKUPŠTINE UN
Tomislav Nikolić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):211-216
IZLAGANJE MINISTRA IVICE DAČIĆA U CENTRU ZA EVROPSKU POLITIKU U BRISELU
Ivica Dačić
Međunarodna politika, 2014 65(1155-1156):217-218