Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 66 No. 1157/2015

Sadržaj

EKONOMSKA DIPLOMATIJA & PRIVLAČENJE SDI
Igor Ferjan
Međunarodna politika, 2015 66(1157):5-18
Sažetak ▼
Danas, interes svih zemalja, kako razvijenih tako i zemalja u razvoju, predstavlja privlačenje investicija iz inostranstva. S obzirom da je vrijeme ekonomske krize, svaka zemlja na svoj način pokušava da privuče investicije i to postavlja kao jedan od modaliteta izlaska iz krize. Kako bi i uspjele, zemlje na različite načine angažiraju pojedince i grupe iz vladinog i nevladinog sektora, a ključnu ulogu u privlačenju stranih direktnih investicija prepuštaju diplomatiji i to ekonomskoj diplomatiji. Prema tome, primarni cilj ovog članka predstavlja afirmacija ekonomske diplomatije i njene uloge u privlačenju stranih direktnih investicija, a kako bi se ostvario taj cilj članak prezentira koncept ekonomske diplomatije i investicija, te stavlja u odnos ekonomsku diplomatiju sa promocijom i privlačenjem stranih direktnih investicija. Prilikom naučnog obrazlaganja teme i dokazivanja postavljene hipoteze, u toku istraživanja uloge ekonomske diplomatije u privlačenju stranih direktnih investicija, posebna pažnja posvećena je odnosu ekonomske diplomatije i promocije i privlačenja stranih direktnih investicija, a na kraju članka navedene su mjere kako otvoriti put za privlačenje stranih investicija uz kvalitetne ekonomske diplomate.
PRIMENA MERA ŠTEDNJE U DUŽNIČKOJ KRIZI ZEMALJA EVROZONE - SVETLO NA KRAJU TUNELA ILI KORAK KA PROVALIJI?
Ognjen Dragičević
Međunarodna politika, 2015 66(1157):19-36
Sažetak ▼
U ovom radu autor ukazuje na razloge zašto mere štednje nisu uspele da reše pitanje rasta javnog duga i recesije u zemljema periferije Evrozone. Glavni uzrok za neefikasnost ovih mera treba tražiti u pogrešnoj dijagnozi korena trenutne finansijske krize na evro prostoru. Preciznije rečeno, pomenuti uzrok treba tražiti u nerazumevanju tvoraca politike štednje da je kriza proizvod kumulativnih posledica ograničenja i slabosti Evropske monetarne unije (EMU), a ne neodgovornog i bahatog ponašanje javnog sektora njenih pojedinih država članica.
POZICIONIRANJE SRBIJE U SISTEMU ENERGETSKE BEZBEDNOSTI
Prof. dr Dobrica Vesić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):37-47
Sažetak ▼
U savremenim međunarodnim odnosima energetska bezbednost postaje tema koja zauzima prioritetno mesto kako na globalnom planu tako i u unutrašnjim politikama kao i bezbednosnim strategijama pojedinih država. Energetsku bezbednost država ostvaruje delovanjem na unutrašnjem i na spoljnom planu. Veoma je mali broj zemalja koje mogu da zadovolje svoje energetske potrebe iz vlastitih izvora. Zbog toga većina zemalja mora da sarađuje sa drugima kako bi obezbedila potrebnu količinu energije. Gasovod „Južni tok“ nastao je kao potreba Evrope da se južni i centralni deo snabdeva prirodnim gasom iz Rusije. Za Srbiju, kroz koju je trebalo da prođe, on je bio od izuzetne važnosti sa aspekta energetske bezbednosti.
STRATEGIJA „EVROPA 2020“, KLIMATSKE PROMENE I REPUBLIKA SRBIJA
Dragoljub Todić, Vladimir Grbić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):48-59
Sažetak ▼
U radu se se ukazuje na osnovne elemenate politike EU u oblasti klimatskih promena kroz prikaz ciljeva koji su definisani u strateškim dokumentima ove organizacije. Posebno se analiziraju pojedine odredbe strategije „Evropa 2020“. Daje se prikaz do sada ostvarenih rezultata u ostvarivanju ciljeva definisanih u Strategiji “Evropa 2020”. U poslednjem delu rada naglašava se značaj politike EU u oblasti klimatskih promena za Republiku Srbiju, kao državu koja je kandidat za članstvo u EU. Ukazuje se na sličnosti i razlike u trenutnom položaju Republike Srbije, odnosno Evropske unije u ovoj oblasti. Konstatuje se postojanje više okolnosti koje doprinose razlikama u položaju Republike Srbije u odnosu na ciljeve EU.

Analize

ISTORIJSKI KORENI EVROPSKE INTEGRACIJE
Dr Duško Lopandić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):60-72
Sažetak ▼
Za razliku od svih prethodnih pokušaja ujedinjenja Evrope, koji su nastali mačem ili zamišljeni perom, Evropsku zajednicu su zamislili političari a u suštini stvorili trgovci, bankari i pravnici. Evropske imperije – Rim, Franačko carstvo, Napoleonovo carstvo – bile su proizvod ratničkog duha, zasnovane na volji ratujućeg borca. S druge strane, najuspešnija evropska integracija nakon Rimljana i Franaka, zasnovana je na onome u šta veruju trgovci – na ideji razvoja slobodnog tržišta, na dokumentu, trgovačkom ugovoru, kreditnom pismu, slobodama poslovanja, na garanciji i poslovnoj reči iza kojih stoji nevidljiva ruka pravde. Ideje evropskog ujedinjenja intenzivno se razvijaju na početku XX veka, kroz Brijanov projekat o Evropskoj federalnoj uniji, Spinelijev Manifest za slobodnu i ujedinjenu Evropu, Federalnu uniju evropskih naroda, Čerčilovu ideju o stvaranju Sjedinjenih evropskih država. Konkretan rezultat i formiranje Evropske ekonomske zajednice (kasnije Evropske unije) nastaje nakon II svetskog rata kao posledica delovanja četiri faktora: dramatičnog ratnog razaranja evropskih zemalja, napora Francuske i Nemačke da pronadju posleratni modus vivendi, delovanja predratnih ideoloških pokreta za evropsku integraciju i pojava američke hladnoratovske politike.
OSKUDICA VODE I MEĐUDRŽAVNI SUKOBI U BASENU EUFRATA I TIGRA: POLA VEKA SUKOBLJAVANJA
Marina Tadić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):73-85
Sažetak ▼
Rad istražuje uticaj oskudice vode na pojavu i dinamiku međudržavnih sukoba na studiji slučaja basena Eufrata i Tigra. Kako se zalihe vode ubrzano troše i mogu biti fizički kontrolisane, oskudica vode javlja se kao jedan od uzroka koji mogu značajno doprineti razvoju međudržavnih sukoba. U posebnom riziku su međunarodni rečni baseni, naročito ukoliko su zastupljene i druge ose međudržavnog sukobljavanja i unutrašnjih podela. Upotreba vode Eufrata i Tigra već pola veka predstavlja jedan od glavnih uzroka sukoba Turske, Sirije i Iraka. Sve tri države u pogledu korišćenja vode polaze isključivo od uskih nacionalnih interesa, pa se ne nazire mogućnost postizanja tripartitnog sporazuma, a problem upravljanja vodnim resursima samo dobija na značaju u svetlu rastuće oskudice i nestabilnih odnosa u regionu.
RAZLIČITI OBLICI PREKOGRANIČNE SARADNJE SRBIJE SA DRŽAVAMA CENTRALNE EVROPE
Aleksandar Jazić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):86-97
Sažetak ▼
U fokusu autora istraživanja su neki oblici saradnje Srbije i država Centralne Evrope. Ova saradnja je jednostrana i multilateralna. Regioni se povezuju na različite načine u cilju političkog, ekonomskog i socijalnog razvoja. Najčešći oblik multilateralne regionalne saradnje su evroregioni. Sa druge strane, države sarađuju kroz regionalne inicijative. Višegradska grupa je jedan od najboljih primera saradnje država u okviru regionalne inicijative. Zemlje članice ove regionalne inicijative ostvarile su svoj glavni cilj koji je bio ulazak u Evropsku uniju. Ipak, ova regionalna inicijativa i dalje postoji zbog prednosti koje države članice imaju od toga. Ključni predstavnik Srbije u regionalnoj saradnji je Autonomna pokrajina Vojvodina. Ova severna pokrajina Srbije ima dobro razvijenu jednostranu i multilateralnu saradnju sa regionima iz Centralne Evrope. Takođe, Vojvodina je član nekoliko evropskih organizacija koje okupljaju regionalne vlasti. Na taj način, kroz saradnju svojih regionalnih vlasti Srbija postaje bliži partner Evropske unije.
SLOBODA KRETANJA RADNIKA U KONTEKSTU SUDSKE PRAKSE: ANALIZA SLUČAJA 190/98 GRAF V FILZMOSER MASCHINENBAU
Miloš Petrović
Međunarodna politika, 2015 66(1157):98-111
Sažetak ▼
Odredbe austrijskog zakona koji je propisivao pravo na kompenzaciju u slučaju prekida radnog odnosa stoje u koliziji sa principom slobode kretanja radnika u smislu bivšeg člana 39 EZ. Da li taj član može da “isključi“ domaće zakonodavstvo koje ne predviđa kompenzaciju u slučaju prekida zaposlenja, kod radnika koji završava svoj radni ugovor i odlazi za drugim poslom u istoj ili drugoj zemlji- članici EU? Osnovna problematika tiče se opsega zabrane nediskriminatornih ograničenja slobode kretanja radnika prema čl. 45. UFEU, u skladu sa presudom u slučaju Bosman. U odluci Graf, Sud pravde pojašnjava granice sudske prakse, a bliže se odnosi na primenu tzv. Keck doktrine u oblasti slobode kretanja radnika. Mišljenje opšteg pravobranioca pokrenulo je i druga potpitanja, poput koncepta pristupa tržištu i opšteg testa (Bosman). Koncepti „prepreke“ i „diskriminacije“ nastavljaju da budu nedovoljno jasni, a kvalifikacija „suviše neizvesno i indirektno“ nije doprinela konkretizaciji ovih pojmova i daljem razvoju prakse Suda pravde Evropske unije.

Prikaz

REGIONALIZAM I POMIRENJE
Jelica Gordanić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):112-113
„SPOLJNOPOLITIČKI DIJALOZI: DRŽAVE ZAPADNOG BALKANA NA PUTU KA EVROPSKIM INTEGRACIJAMA”
Mihajlo Vučić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):114-116

Dokumenti

PREDSEDNIK NIKOLIĆ O PRESUDI MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE U SPORU SRBIJE I HRVATSKE
Tomislav Nikolić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):119-119
UČEŠĆE PREDSEDAVAJUĆEG OEBS IVICE DAČIĆA NA ZIMSKOM ZASEDANJU PARLAMENTARNE SKUPŠTINE OEBS U BEČU
Ivica Dačić
Međunarodna politika, 2015 66(1157):120-122