Sažetak ▼

Kraj Hladnog rata i pobeda liberalno-demokratskog obrasca, nisu značili i uspostavljanje trajnog puta ka demokratskom miru, uspostavljanju pravičnog sistema slobodne trgovine, izgradnji autoritarnih međunarodnih institucija i definisanju opšteprihvaćenih zajedničkih vrednosti na globalnom nivou. Ostavši bez ideološke konkurencije, liberalna matrica nije se dalje razvijala, već je ušla u degenerativnu fazu – period neoliberalnog fundamentalizma. Vodeće ideje liberalne doktrine koriste se ne na dobrobit globalne zajednice, već kako bi se ostvarili interesi država zone demokratskog mira. Ova pojava je primetna i na Balkanu, a posebno se ispoljava u procesu evrointegracija, koje više ne predstavljaju razvojni mehanizam balkanskih država već su sredstvo za nametanje vrednosti neoliberalnog fundamentalizma.

Sažetak ▼

Razgovor o Kubi povlači pitanje kako pronaći sredinu između demokratije, u kojoj postoji pluralizam mogućnosti i ideja, i socijalnog blagostanja. Pobeda socijalizma tokom Hladnog rata donela je Kubi socijalno blagostanje zahvaljujući lojalnosti stanovništva prema vladajućoj Komunističkoj partiji Kube (Partido Comunista de Cuba). Iza pokušaja da se na adekvatan način reše savremeni socijalni problemi, krije se upornost Komunističke partije da opravda dug opstanak na kubanskoj političkoj sceni. Proučavanjem povesti Kube tokom XX stoleća zapaža se da su sudbinu ostrva određivale generacije političara koje nisu želele da vlast predaju mlađoj i naprednijoj generaciji. Rezultat ovoga nepoverenja jeste svođenje demokratije na pravo na glasanje, što je dovodilo do socijalnih nemira i potrebe za intervencijom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u unutrašnji poredak Kube. Socijalizam se ni nakon Hladnog rata nije na Kubi transformisao u socijalnu državu s višepartijskim sistemom. Očigledno je da će sadašnji predsednik Kube morati da donese odluku o daljoj sudbini socijalizma na Kubi. Iako Srbija nije okončala sopstveni proces demokratizacije, ona bi mogla da ima važnu ulogu u transformaciji socijalizma na Kubi u smislu unapređenja demokratije i procesa demokratizacije.

Sažetak ▼

Odnosima država Zapadnog Balkana i Evropske unije, koji se uglavnom posmatraju iz ugla reformi koje su navedene države ostvarile na svom evropskom putu kao i poteškoća sa kojima se susreću, autor u okviru ovog rada pretpostavlja pitanje budućnosti EU. Nezavisno od postojeće ekonomske krize, odsustvo osećaja pripadnosti i nepostojanje evropskog identiteta osnovni je problem sa kojim se EU suočava. Primeri tenzija i problemi sa očuvanjem državnog jedinstva koji postoje u određenom broju zemalja članica EU, poput Španije ili Belgije, pokazuju da je vrlo teško izgraditi kolektivni osećaj pripadnosti u okviru političke zajednice koja je u identitetskom i kulturološkom smislu heterogena. Pošto je EU potrebno stvaranje evropskog identiteta kako bi se legitimisalo produbljivanje političke integracije na koju je osuđena zarad prevazilaženja aktuelne krize evro-zone, rešenje problema će najverovatnije biti pronađeno kroz diferenciranu integraciju njenih država članica.

Sažetak ▼

Balkansko poluostrvo je vekovima bilo mesto ukrštanja interesa velikih sila. U nedavna vremena ono je opet postal poprište šireg sukoba Zapada i Rusije. Balkanske zemlje su podređene i one su objekat politika vanregionalnih zemalja i transnacionalnih korporacija. Autor pretpostavlja da izazov i pretnja regionalnim zemljama proizilaze uglanvom iz njihovog statusa podređenih država. On deiniše podređenu države ne samo u okvirima koje je zadao Dejvid A. Lejk već proširuje koncept sa nametnutim sporazumevanjem između lokalnih kompradorskih političkih elita sa stranom silom. Janković ukratko predstavlja mesto Balkana u politici velikih sila I u odnosima između lokalnih zemalja i vanregionalnih sila. On potom ukazuje da su balkanske zemlje u statusu podređenih država i tvrdi da su dve teritorije protektorati. Konačno on navodi i zvanično imenovane pretnje i izazove da bi ih uporedio sa stvarnošću.

Sažetak ▼

U razmatranjima pristupa država Zapadnog Balkana često se postavlja pitanje svrhe i značaja ulaska ovih država u Evropsku uniju. Znatan je broj analiza vezanih za ovo pitanje. Međutim, postavlja se pitanje da li EU ima razloge za priključenje država Z. Balkana. Razmatrajući ovo pitanje sa aspekta činilaca međunarodnih odnosa kao objektivnih i subjektivnih kriterijuma može se doći do konkretnih i realnih rezultata. Svaki od ovih činilaca (faktora) može dati relativno precizne i objektivne pokazatelje vezanih za ovo pitanje. Polazeći od političkih, ekonomskih, demografskih, geostrateških, vojnih činilaca i primenom drugih metoda dobija se rezultat da postoje opravdani razlozi da države regiona da uđu u okvir EU. Međutim, postoje sasvim konkretni razlozi da i EU ima interes da ove države prihvati za članice Unije.

Sažetak ▼

Proevropska orijentacija zemalja Zapadnog Balkana nije dovođena u pitanje uprkos finansijskoj i institucionalnoj krizi koja je poslednjih godina pratila, kako Evropsku uniju tako i region. Na putu ka pristupanju EU, ove zemlje učinile su znatan napredak, ali ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena tek predstoji. Potrebno je da smanje jaz između svojih ambicija i postojećih kapaciteta, ali i da nastave da unapređuju regionalnu saradnju, na čemu insistira EU, jer je povezanost zemalja ključ za brži ekonomski rast i veću zaposlenost u Jugoistočnoj Evropi. Politička podrška procesu proširenja postoji i unutar EU i u zemljama Zapadnog Balkana. Ipak, etnička napetost u regionu Zapadnog Balkana, pojavljivanje novih ekonomskih okvira saradnje, kroz pregovore o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu, Kine sa zemljama Jugoistočne Evrope, politikom „1+16“, i sve jači uticaj Evroazijske ekonomske unije, otvaraju razmišljanja o drugim mogućnostima prevazilaženja eventualnih zastoja zemalja Zapadnog Balkana na evrointegracionom putu.

Sažetak ▼

Jedan od važnih načina delovanja u savremenoj diplomatiji predstavlja i diplomatsko lobiranje. Najvažnija pretpostavka za obavljanje diplomatskog lobiranja jeste sticanje znanja i veština. S obzirom na velike mogućnosti koje pruža diplomatsko lobiranje, posebno u Evropskoj uniji, potrebno je i korisno da ono postane sastavni deo strategije spoljne politike Republike Srbije.

Sažetak ▼

Ovaj rad posvećen je analizi različitih spoljnopolitičkih izazova sa kojima se susretala Srbija od raspada nekadašnje „Druge“ Jugoslavije (1992) do danas. U tom smislu, autor je prolazeći kroz određene etape uspeo da ukaže na najznačajnije izazove koji su pratili formulisanje i implementaciju spoljnopolitičkih ciljeva, zaključujući pritom da u toku analiziranog perioda nije došlo do njihovog konkretnog formulisanja u smislu posebnog strateškog dokumenta. Na samom kraju rada autor podvlači da je Srbija uspela da u određenoj meri poboljša svoj image zahvaljujući predsedavanju Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju tokom tekuće 2015. godine.

Sažetak ▼

Na početku rada predstavljene su informacije o teritoriji zemalja u regionu Balkana i njihovim međusobnim odnosima, a razmatraju se i mogućnosti za formiranje regionalnog identiteta. U drugom delu rada predočen je proces razvoja regionalne saradnje na Balkanu, koji započinje kratkim pregledom prvih oblika regionalne saradnje, koji se razvijaju još u 19. veku a okončava se sa postkonfliktim regionalnim pristupom Evropske unije, sredinom devedesetih. U trećem delu rada predstavljen je elaborativniji pregled prvih regionalnih inicijativa koje na Balkanu uspostavljaju ključni akteri međunarodne zajednice, a posebno je objašnjena uloga Evropske unije u tom procesu. U četvrtom delu navode se informacije o novom procesu regionalne saradnje, koji podržavaju Evropska komisija i neke od država članica Evropske unije, a čiji je cilj uspostavljanje boljeg povezivanja u balkanskom regionu. U poslednjem delu rada daje se procena dosadašnjih dostignuća regionalne saradnje na Balkanu, sa osnovnim procenama za budućnost, u srednjeročnom roku.

Sažetak ▼

U ovom radu autor analizira izglede za odnos Evropske unije i Balkana u narednom periodu. Najpre se ukazuje na činjenicu da je EU zaokupljena rešavanjem sopstvenih finansijskih i ekonomskih problema. Politika proširenja je de facto prebačena u drugi plan i zamrznuta. Zatim se ukazuje na veoma problematično stanje balkanskih zemalja koje tonu u kombinaciju zaduženosti, nezaposlenosti, političke destabilizacije i autoritarizma. Na kraju se tvrdi da bi u narednom periodu trebalo postaviti realne i ne preterano ambiciozne prioritete: izbegavanje bankrota i očuvanje osnovne političke stabilnosti.

Sažetak ▼

Rad se u kratkim crtama bavi bilateralnim dijalogom Republike Srbije sa četiri susedne države oko poštovanja prava i sloboda nacionalnih manjina. U tekstu se razmatra suština otvorenih pitanja za svaku od navedenih država i njihov uticaj na proces evropske integracije Srbije. Naposletku, autor je izneo nekoliko preporuka za donosioce odluka u Srbiji, na osnovu kojih bi se neka od otvorenih pitanja verovatno zatvorila i time sprečila dalja eskalacija bilateralnih problema i koja bi mogla da značajno uspore proces evropske integracije Srbije.

Sažetak ▼

Ovaj naučni rad za predmet istraživanja ima ekumensku politiku Svete stolice (države Vatikan). Cilj naučnog rada je da istraži osnovne smernice ekumenske politike Katoličke crkve, da iskaže odnose (Rimo)katoličke crkve spram drugih hrišćanskih zajednica: prema Istočnim ili unijatskim crkvama, pravoslavnim pomesnim crkvama i protestantskim crkvama i denominacijama. U vremenu sveukupnih međunarodnih integracija, integracije unutar jedne iste religije ostaju nedovoljno razjašnjene. Rad koji je pred nama upravo je doprinos ovom zahtevu vremena. Autor u istraživanju polazi od interdisciplinarnog metodskog pristupa: analize sadržaja, uporednog metoda, socioistorijskog pristupa...

Sažetak ▼

Autor nastoji da ukaže na problem nepoštovanja međunarodnopravne obaveze koju su Sjedinjene Američke Države preuzele kao država ugovornica Bečke konvencije o konzularnim odnosima. Suština problema ogleda se u neinformisanju stranih državljana koji bivaju lišeni slobode u ovoj zemlji, o njihovom pravu na opštenje sa konzularnim funkcionerima, koje je predviđeno članom 36. pomenute konvencije. Usled takvog propusta, strani državljani najčešće saznaju za ovo svoje pravo u poodmakloj fazi postupka, kada je već kasno da se na njega pozivaju, što je posebno problematično u slučajevima kada bivaju osuđeni na smrt. Imajući u vidu da su međunarodni sudovi u odnosu na ovaj problem zauzeli stav koji se bitno razlikuje od stava nacionalnih sudova SAD-a, dolazimo do zaključka da unutrašnja pravila SAD-a stoje na putu primeni norme međunarodnog prava, što u krajnjem ishodu dovodi do povrede individualnih prava uključujući i elementarno pravo na život.

Sažetak ▼

Slobodno kretanje kapitala je jedna od osnovnih sloboda afirmisanih u ugovorima Evropske unije kojim se obezbeđuje kontinuitet poslovanja i kojim se osiguravaju strane investicije. Ova sloboda ne znači prostu liberalizaciju robnih i kapitalnih tokova, već podrazumeva mnogo šire slobode i prava, uključujući trgovinu kapitalnim uslugama, trgovinu hartijama od vrednosti ali i slobodnu trgovinu nepokretnostima u različitim oblastima. U tom smislu, tokom pristupanja Evropskoj uniji, države koje su pretendovale na članstvo morale su eliminisati zakonske i administrativne barijere koje su postojale u njihovom internom zakonodavstvu u pogledu prometa nepokretnostima. Poseban naglasak u dokumentima o pristupanju Evropskoj uniji stavlja se na slobodnu trgovinu poljoprivrednim i šumskim zemljištem koje je u najvećem delu ostalo u vlasništvu država u periodu tranzicije. Specifikacija uslova, navedenim u aktima o pristupanju ovoj organizaciji, omogućila je usklađivanje zakonodavstva Češke Republike, Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovenije, Slovačke, Rumunije, Bugarske i Hrvatske sa komunitarnim pravom, čime je na trajan način dat doprinos daljem razvoju međusobnih veza a tako i bržoj integraciji u unutrašnje tržište Evropske unije.

Sažetak ▼

U članku se obrađuje diplomatska memoarska literatura uopšte i daje se pojam diplomatske literature. Zatim se obrađuje pregled memoarske literature Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije i nove Jugoslavije i Srbije od 1945-2014. godine. Navedeni su autori memoarske literature od XIX veka pa sve do 2014. godine, kao i njihovi memoarski radovi. Značajno je da do sada u srpskoj i jugoslovenskoj literaturi međunarodnih odnosa i diplomatije nije pisano na ovako obuhvatan način, sem kada su u pitanju bili pojedini autori i njihova memoarska dela o kojima su bili pisani prikazi ili osvrti. Sada smo u ovom članku dobili na jednom mestu sumarni popis i pregled diplomatske memoarske literature i njihove autore Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije i nove Jugoslavije, odnosno Srbije od XIX veka pa do 2014. godine.