Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 67 No. 1162-1163/2016

Sadržaj

MIGRANTSKO IZBEGLIČKA KRIZA (SA PROSTORA BLISKOG ISTOKA I SEVERNE AFRIKE) I EVROPA 2015-2016.
Dr Dragan Petrović
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):5-19
Sažetak ▼
Poslednjih godina vidljiv je talas migracija ka Evropi, posebno zemljama EU sa Bliskog istoka, Severne i subsaharske Afrike. Ovaj proces je, naročito, tokom 2015. kalendarske godine imao masovan pritisak migranata sa jugoistočnog pravca, posebno preko Balkanskog poluostrva ka Srednjoj i Zapadnoj Evropi, posebno ka Nemačkoj. U radu se analizira proces migracija populacije Bliskog istoka, severne i subsaharske Afrike ka Evropi poslednjih godina, prouzrokovan dobrim delom sukobima i nemirima u ovim delovima sveta, kao i siromaštvom. Analizira se i geopolitička dimenzija migracija sa ovih prostora, posebno ratom zahvaćene Sirije ka EU i Evropi. Evropska unija do sada po ovom pitanju nailazi na veliki izazov i nejedinstvo svojih članica, što dodatno proširuje samu višedimenzionalnu krizu Unije koja je u toku.
PODELA ISTOK-ZAPAD U EU U KONTEKSTU IZBEGLIČKE KRIZE
Kalojan Metodiev
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):20-29
Sažetak ▼
Izbeglička kriza izbila je u Evropskoj uniji tokom leta 2015. Godine. Problem je podelio države članice EU u dve osnovne grupe – Zapadnu (Stare države članice) i Istočnu (Nove države članice). One su imale različite stavove o imigrantskim tokovima. Vlade starih država članica (predvođene Nemačkom i Francuskom) videle su ove tokove kao bežanje izbeglica koje su na silu i pod pretnjom rata napustile svoju državu i stigle u Evropu preko grčkih ostrva. Višegradska grupa videla je ovo kretanje ljudi kao problem ilegalne imigracije. Neki od njenih lidera okrivili su Tursku za organizovanje i usmeravanje izbeglica prema Evropi.
MIGRACIJE I INDENTITET EVROPSKE UNIJE
Dr Slobodan Zečević
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):30-45
Sažetak ▼
Početkom XXI veka Evropska unija bila je pogođena sa nekoliko sukcesivnih kriza. Reč je o svetskoj finansijskoj krizi iz 2007. godine čiji je izvor bio na finansijskom tržištu Sjedinjenih Američkih Država, o dužničkoj krizi Grčke koja traje od 2009. godine i koja je eskalirala u leto 2015. godine, kao i o izbegličkoj krizi nastaloj zbog rata u Siriji tokom 2015. godine. U vezi sa prethodno iznetim treba imati u vidu da je u Nemačku u 2015. godini ušlo milion i sto hiljada izbeglica od kojih oko 60 odsto nisu lica ugroženi ratom. Prethodno pomenuti događaji ukazali su da nedovršeni evropski suverenitet uzrokovanim zastojem u izgradnji evropske federalne države zapravo omogućava Evropskoj uniji da, kako tako, funkcioniše u normalnim uslovima ali je sprečava da ima adekvatne odgovore na krizna stanja. Zbog svojih međudržavnih i konfederalnih odlika Evropska unija ne može da reaguje na brz, jedinstven i odgovarajući način na izazove u globalizovanom svetu. Odsustvo zaokružene teritorije i evropske federalne vlade sa ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane čini Evropsku uniju nedovoljno efikasnom u suočavanju sa migrantskim i bezbednosnim izazovima.
AKTIVNOSTI ISLAMSKE DRŽAVE U SAJBER PROSTORU
Katarina Jonev
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):46-61
Sažetak ▼
Terorizam je početkom XXI veka postao glavna bezbedonosna pretnja savremenog sveta. Dok se međunarodna zajednica suočava s nizom pretnji i izazova, terorističke grupe nastavljaju da šire strah unapređujući svoj metod delovanja. Sajber terorizam je jedan od oblika terorizma i metod koji teroristi mogu potencijalno da koriste u svojoj borbi. Reč je o nelegalnom aktu u kom se kao oružje primenjuju kompjuter i Internet u cilju ugrožavanja ljudskih života i nacionalne infrastrukture. Napadi na računarske sisteme i mreže koji mogu izazvati prekid u radu, gubitak života ili povredu ljudi, fizičko uništenje, finansijske i ekološke posledice, su akti sajber terorizma. Teroristi Islamske države su paralaleno sa fizičkim, osvajali i sajber prostor pre svega širokom upotrebom društvenih mreža za potrebe propagande. Ovaj rad predstavlja pokušaj autora da predstavi razliku između akta sajber terorizma i aktivnosti terorista na internetu kao što je širenje propagandi, kao i da pruži analizu aktivnosti pripadnika Islamske države u sajber prostoru.
NA TRAGU BUDUĆNOSTI: DECENIJE KOJE DOLAZE
dr Duško Lopandić
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):62-72
Sažetak ▼
Decenije koje dolaze menjaju svet u pogledu komunikacije, transporta, energenata, demografske strukture, migracija, regionalnih odnosa. Evropska unijа će u budućnosti biti suočena sa brojnim izazovima - pre svega smanjenjem broja mladih stanovnika i rastom broja starije populacije, što za posledicu može imati smanjenje stope društvenog rasta već od 2025. godine. Moguća rešenja i prevencije budućih problema EU su predmet „Lisabonske strategije“, strategije „Evropa 2020“, kao i studije „Evropa 2050“. Stanje i buduća zbivanja u Evropskoj uniji, imaće veliki uticaj i na zemlje Zapadnog Balkana. Program „Jugoistočna Evropa 2020Zapošljavanje i prosperitet u evropskoj perspektivi“, rađen po uzoru na strategiju „Evropa 2020“ ima za cilj prevenciju mogućih negativnih trendova koje u budućnosti mogu zahvatiti region Jugoistočne Evrope i otežati put ka članstvu u ovoj organizaciji.

Analize

NEPOSREDNA DEMOKRACIJA U ASIMETRIČNOM FEDERALNOM UREĐENJU U BOSNI I HERCEGOVINI?
mr. sc. Maja Sahadžić
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):73-85
Sažetak ▼
Mogućnost primjene neposredne demokracije, točnije referenduma, kao oblika neposredne demokracije na državnoj razini Bosni i Hercegovini (BiH), promatrajući s pozitivnopravnog stanovišta, stvara nedoumicu. Razlog tomu je što pravni osnov za referendumsko odlučivanje na državnoj razini nije utvrđen u pozitivnopravnim propisima. Pritom, ne treba zaboraviti da ova tematika, iz više razloga, predstavlja gorku materiju u okvirima iznuđenog ali i neuobličenog ustavnog sustava BiH. Eo ipso, prisutna su različita shvatanja ovog pitanja, a raščlanjivanje različitih aspekata ove tematike je diskretno i pod utjecajem pravničke dosjetljivosti koja koketira s političkim pokroviteljstvom različitih osnovica. S tim u vezi, ovaj prilog je usmjeren na objektivno pravničko analiziranje mogućnosti referendumskog odlučivanja na državnoj razini u BiH.
SOCIJALNA SIGURNOST U DRŽAVAMA LATINSKE AMERIKE: UTICAJ EKONOMSKE I POLITIČKE KRIZE U VENECUELI NA PROCES LATINOAMERIČKE INTEGRACIJE
dr Ivan Dujić
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):86-103
Sažetak ▼
Složeni savremeni odnosi među državama ne mogu se zamisliti bez uključenja opšteg pojma bezbednosti. U tom kontekstu pojam bezbednosti dobija višeznačno određenje, što znači da obuhvata, između ostalog, i socijalni aspekt savremenih odnosa. U ovom radu razmatraće se socijalni aspekt bezbednosti, odnosno socijalna sigurnost u državama Latinske Amerike. Procesi nacionalnih integracija u ovim državama, nakon Hladnog rata, čine osnovu procesa (pod)regionalnih integracija. Napredak u ovim procesima postao je očigledan kada su države Latinske Amerike odlučile da socijalnu sigurnost učine sastavnim delom oba procesa. Savremeni razvoj socijalne sigurnosti na prelazu iz XX у XXI stoleće tekao je naporedo u svim državama, što je dovelo do usložnjavanja njihovih međusobnih odnosa. S druge strane, aktuelna ekonomska i politička kriza u Venecueli stavlja proces regionalnih integracija među državama Južne Amerike pred izazov da odoli krizi. Od krize u Venecueli i procesa regionalnih integracija država Južne Amerike, Srbija treba da izvuče pouke kako bi postala deo procesa integracija evropskih država.
EVROPSKA SLUŽBA ZA SPOLЈNE POSLOVE: SPOREDAN AKTER U EVROPSKOJ DIPLOMATIJI
Miloš Petrović
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):104-115
Sažetak ▼
Evropska služba za spolјne poslove može jasnije artikulisati globalne stavove EU. Diskrepanca između institucionalnog doprinosa u kreiranju politika i nedovoljno regulisanog statusa narušava autonomnost Službe, što je krivica Lisabonskog ugovora i prodornosti institucija. Osim okvira ZSBP, delovanje je omeđeno i međuvladinim odlučivanjem u ostalim spoljnopolitičkim segmentima. Divergentni interesi i loše institucionalno nasleđe rezultiraju preklapanjem/ neustupanjem zadataka. Neophodno je ispitati izazove za operativnost Službe i analizirati razvoj putem institucionalne argumentacije. Od pomoćnog tela, ESSP je počela da utiče na institucionalni kontekst, što rađa problem institucionalnog identiteta. Služba može doprineti ZSBP u osiguravanju saglasnosti zemalja-članica, i naknadnim preuzimanjem kompetencija. Uz manje otpora i efikasnije postizanje zajedničkih stavova stvorili bi se uslovi za poboljšanje performansi ESSP u domenu koordinacije, i olakšalo njeno institucionalno pozicioniranje.
PERIOD TRANZICIJE I EKONOMSKE REFORME U DRŽAVAMA VIŠEGRADSKE GRUPE
Aleksandar Jazić
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):116-133
Sažetak ▼
Završetak Hladnog rata i početak procesa tranzicije primorao je mnoge države da pronađu nov oblik uređenja svog ekonomskog sistema. Neke zemlje su se odlučile da udruže snage i formiraju regionalne inicijative kako bi lakše ostvarile zajedničke ciljeve. Takav primer je Višegradska grupa koju čine države bivšeg Istočnog bloka – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska. Sve navedene zemlje su odmah nakon započinjanja procesa tranzicije definisale svoje ekonomske, političke i spoljnopolitičke ciljeve. S obzirom na gotovo identičnu blisku istoriju i utvrđene ciljeve, zvaničnici ovih država odlučili su da udruže napore kako bi ostvarili zacrtane planove. Zato je formirana Višegradska grupa koja, pored političkog i spoljnopolitičkog karaktera, ima i ekonomski karakter u smislu približavanja ekonomskih i privrednih subjekata država članica. Osnovni ekonomski cilj ove inicijative je pokušaj da se što više očuvaju i osnaže ekonomije njenih članica kako bi pojedinačno ili zajedno mogle da parariraju zapadnoevropskim privrednim subjektima. Time se utiče na očuvanje stabilnosti tržišta i finansijskog sistema država članica Višegradske grupe.
SLOBODNE ZONE: INSTRUMENT EKONOMSKOG DRŽAVNIŠTVA
Dragica Luković-Jablanović
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):134-152
Sažetak ▼
Razumevanje primene instrumenata geoekonomije, istovremeno znači i razumevanje opsega političkih opcija, razmatranje mogućih alternativa i posledica koje iz njih proizilaze. Koncept slobodne trgovinske zone (STZ), kao kategorije specijalnih ekonomskih zona (SEZ), nametnuo se kao efikasniji instrument u odnosu na niz klasičnih instrumenata državne razvojne politike pri promociji izvoza, privlačenju stranih direktnih investicija, otklanjanju regionalnih disbalansa, u socijalnoj i demografskoj politici, i mnogim drugim osetljivim državnim pitanjima. Ekonomska međuzavisnost preko slobodnih zona otvara i nekonvencionalna i neočekivana politička rešenja mnogih problema. Kroz istorijsku genezu koncepta slobodnih zona s jedne strane, i komparativnu analizu načina i stepena njihovog korišćenja od strane Kine i Amerike, danas vodećih globalnih sila, s druge strane, ukazuje se na značajan potencijal koji različite kategorije slobodnih zona nude implementiranjem u državnu geoekonomsku, a time i geopolitičku strategiju. Stepen kvaliteta ekonomskog državništva vodećih svetskih sila i njihovo umeće balansiranja između interesa i morala, u velikoj meri određuje, ne samo globalnu poziciju njihovih država, već i sudbinu sveta.
INDIJA I KINA U NOVOM SVETSKOM EKONOMSKOM PORETKU
Dr Pero Petrović, Dr Milenko Dželetović
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):153-165
Sažetak ▼
Tokom druge polovine XX veka Indija i Kina su više bili rivali nego partneri. Početkom XXI veka situacija se iz korena promenila tako da su ove dve zemlje više ekonomski i politički partneri nego li rivali na bilo kom polju. Indija i Kina projektuju svoje odnose da u budućnosti žive kao dobri susedi odnosno partneri. Odnosi između dve zemlje izazivaju globalnu pažnju. U toku je jedna postojana redistribucija svetske ekonomske i političke moći sa globalnog zapada na globalni istok, pri čemu su u glavnoj ulozi upravo ova dva azijska džina. Reč je o dve posebne civilizacije, sa dugom istorijom i nesumnjivim ambicijama da postanu i nezaobilazni akteri globalne politike. U tom procesu ove dve države sve više sarađuju a sve manje se sukobljavaju, kao što je to bilo u prošlosti.

Prikaz

VREME SJAJA, VREME TAME
Jelica Gordanić
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):167-169
HILJADUGODIŠNJA RUSOFOBIJA ZAPADA
Vladimir Trapara
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):170-174

Dokumenti

GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE POVODOM OBELEŽAVANJA STOGODIŠNJICE BITKE NA KAJMAKČALANU
Tomislav Nikolić
Međunarodna politika, 2016 67(1162-1163):175-177