Sažetak ▼

Koncept multikulturalizma na evropskom kontinentu u krizi je poslednjih decenija. S druge strane, u Azerbejdžanu, na granici Evrope i Azije, multikulturalizam doživljava uspon. Razloge za to treba tražiti u zajedničkoj istoriji velikog broja etničkih zajednica koji su naseljavali njegovu teritoriju i razvili kulturu tolerancije, kao jedan od preduslova za uspeh koncepta multikulturalizma. Rad istražuje položaj Hrišćana, Jevreja, sunita i drugih manjinskih zajednica u Azerbejdžanu, kao i pravnu regulisanost njihovog položaja sa aspekta unutrašnjeg i međunarodnog prava. Ukazuje se i na azerbejdžansku promociju multikulturalizma, kao važnog dela spoljne politike, putem Baku procesa pokrenutog 2008. godine. Odnosi Srbije i Azerbejdžana ubrzano se razvijaju poslednjih nekoliko godina, i praksa ove kavkaske države u pogledu promocije multikulturalizma može predstavljati model za Srbiju koja ima potencijal za razvoj i promociju sopstvenog modela multikulturalizma.

Sažetak ▼

Rad je posvećen istraživanju teze da Azijska infrastrukturna investiciona banka predstavlja pretnju po Bretonvudske institucije i njihove partnere. Autor u ovom članku ističe četiri ključna argumenta zašto odbacuje pomenutu tezu. Ovi argumenti se odnose na svrhu/nadležnosti, kapacitete ovih institucija, motive za nastanak AIIB-a, kao i slična iskustva u pogledu stvaranja Nove razvojne banke BRIKS-a. Drugim rečima, namera autora jeste da ukaže da se zbog različite namene/nadležnosti AIIB ne može porediti sa MMF-om, kao i da zbog manjih kapaciteta, nedostatka iskustva i rizika od upliva političkog uticaja glavnog principala AIIB nije relevantna pretnja/konkurent Svetskoj banci.

Sažetak ▼

Klimatske promene izazvane brzim tehnološkim razvojem uzrokuju sve češće elementarne nepogode koje dobijaju oblik vanrednih situacija. Poplave su jedne od najčešćih elementarnih nepogoda koje pogađaju jednu ili više država odjednom. Opasnosti koje poplave nose sa sobom prete da ugroze živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu na nekoj teritoriji. U zavisnosti od svog obima poplave mogu imati različite oblike. Poplavni talasi mogu biti takvi da u potpunosti unište postojeću infrastrukturu i izazovu zagađenja do nivoa ekološke katastrofe. Zato se događa da poplave u potpunosti parališu normalno funkcionisanje države i društva na nekom delu teritorije. U tim situacijama otežana je kontrola nadležnih organa na pogođenim delovima teritorije. Države danas preduzimaju značajne mere kako bi sprečile nastanak poplava ili brzo uklonile posledice njihovog negativnog delovanja. Paralisanje rada državnih organa na nekom delu teritorije utiče na bezbednost države u celini. Zato se u savremenim bezbednosnim politikama država sve više pažnje obraća na, takozvanu, ekološku bezbednost.

Sažetak ▼

U ovom radu nastojaćemo da prikažemo različite pokušaje interpretacije strukture, odnosno raspodele moći u posthladnoratovskom periodu. Najpre pristupamo iscrpljivanju opcija neorealističke teorije polarnosti, odnosno prikazujemo debatu teoretičara oko toga da li je raspodela moći nakon Hladnog rata unipolarna, bipolarna ili multipolarna. Međutim, iako je neorealističko viđenje svetskog poretka nužno, ali ne i dovoljno, jer se potpunoj interpretaciji ne može pristupiti samo primenom njenih ograničenih okvira, u daljem radu predstavljamo kompleksnije modele koje zastupaju pojedini teoretičari, a bez kojih je nemoguće sveobuhvatno predstaviti složenu strukturu kakva postoji danas. Upravo Hantingtonova ideja o uni-multipolarnosti, nastojanje Džozefa Naja da raspodelu moći u svetu predstavi kao međuzavisnost na više nivoa, nepolarnost Ričarda Hasa i složena struktura u obliku 1(supersila) + 4(velike sile) + X(regionalne sile) Beri Buzena i Ulea Vejvera predstavljaju jednu takvu težnju.

Sažetak ▼

Etnička pitanja na prostorima bivše Jugoslavije u poslednjih 25 godina predstavljaju svojevrstan generator reverzibilnih tokova. Kreiranje novih država praćeno je procesom oživljavanja velikih nacionalističkih ideja. Iako se politička elita u njima formalno zalagala za prihvatanje savremenih demokratskih tekovina i pokretanje procesa ubrzane evropske i evroatlantske integracije, ona je svojim činjenjem uspostavljala temelje za jednonacionalne države. U multietničkim društvima to je direktno uticalo na pojavu fenomena netrpeljivosti prema drugima, što je kao ishod imalo otvoreni sukob na etničkim, nacionalnim i religijskim postulatima. Makedonska politička elita, početkom devedesetih, zalagala se za uspostavljanje države na građanskim osnovama, no duh nacionalne „superiornosti“ pojavio se i u makedonskom multietničkom društvu. Osporavanje makedonskog identiteta od strane susednih država i pritisak brojčano dominantne albanske manjine unutar države, uticali su da kurs ka građanskoj perspektivi bude zamenjen jakim nacionalističkim idejama. Takav tok događaja doprineo je da neslaganja između Makedonaca i Albanaca, dovedu do izolovanih konfliktnih situacija koja su bila na ivici otpočinjanja građanskog rata. Potpisivanje Ohridskog sporazuma predstavlja garant u procesu očuvanja i održavanja makedonskog multietničkog mozaika. Zamišljen kao osnova za izgradnju građanske i multietničke makedonske države, on je danas sve više samo instrument u rukama makedonsko-albanske političke elite u zadovoljavanju uskostranačkih i klijentalističkih interesa.

Sažetak ▼

Nivoi stopa ukupne nezaposlenosti u periodu od početka Svetske ekonomske krize do danas su pokazali značajne fluktuacije u privredama SAD-a i EU. U cilju vraćanja vrednosti ovih stopa na njihove predrecesione nivoe, primenjene su kratkoročne makroekonomske mere. Na efekte tih mera uticale su i razlike u privrednim strukturama u posmatranim zemljama. Uspeh u održanju privrednog sistema je posebno uočljiv na primeru nekoliko urbanih aglomeracija u Nemačkoj. U njima postoje aglomeracije proizvodnje koje se sastoje od grupe preduzeća iz iste industrijske grane na jednoj lokaciji. One su uticale i na kretanje stope strukturne nezaposlenosti u Nemačkoj koja je tokom posmatranog perioda imala opadajući trend, za razliku od stopa strukturne nezaposlenosti u SAD-u i u većini ostalih zemalja članica EU.