Sažetak ▼

U radu se analizira značaj i tip uloge koju je Evropska unija (EU) imala u kontekstu dosezanja pomirenja i rešavanja problema između Srbije i Hrvatske. Autor polazi od pretpostavke da EU teži da očuva mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu smirujući tenzije između Srbije i Hrvatske. Međutim, pitanje koje se nameće jeste na koji način je ona to činila i koliko je efikasna bila u svojoj nameri. Iz tog razloga se analiziraju novonastali problemi između Srbije i Hrvatske u periodu od 2012. do 2016. godine. Autor primećuje da dolazi do pada u odnosima između Srbije i Hrvatske nakon promene vlasti u obe zemlje, stoga se kao početni trenutak analize uzima dolazak Tomislava Nikolića na mesto predsednika Srbije 2012. godine. Na osnovu analiziranog ophođenja EU prema problemima sa kojima su se Srbija i Hrvatska suočavale, dolazi se do dvostrukog zaključka. Sa jedne strane, nije evidentno da EU pritiska obe strane da dođu do suštinskog razrešenja problema, pa se stoga primećuje da EU ipak ne igra konstruktivnu ulogu koja bi podrazumevala napore za dosezanje pomirenja između Srbije i Hrvatske. Sa druge strane, ukoliko se teži pukoj normalizaciji odnosa i sklanjanju problema sa dnevno-političke agende, onda to EU efikasno čini, igrajući ulogu neutralnog posrednika. S obzirom da autor ukazuje da su problemi uglavnom zasnovani na prošlosti, zaključuje se da strategija EU za rezrešavanje problema nije bila uspešna i da se iz tog razloga može očekivati još sličnih kriznih momenata u odnosima Srbije i Hrvatske.

Sažetak ▼

O migracijama, kao procesu kretanja stanovništva, može se govoriti kao o stalno prisutnom, i vremenski neuslovljenom fenomenu. Ipak, ne može se sporiti da periodično, usled specifičnih okolnosti, njihov intenzitet naglo poraste, stvarajući niz kratkoročnih i dugoročnih posledica, što posledično određuje i tokove istorije. Upravo, jednom tako značajnom migratornom talasu smo i mi danas savremenici. U ovom radu označene su tri najznačajnije posledice aktuelnog fenomena. Prva je bezbednosni izazov, prevashodno u smislu terorizma kao jedne od najvećih pretnji današnjice. Druga podrazumeva proces etnifikacije politike, koji iako se ne nalazi u središtu pažnje akademske i druge javnosti, može predstavljati zametak dugoročnih promena u regionalnoj politici i međusobnim odnosima evropskih država. O koncu, tu je izazov koji je postavljen pred institucije Evropske unije, njene organe i procedure, ali i pred sam duh evropske solidarnosti na kome sve i počiva. Naposletku, bavimo se razmatranjem perspektiva koja se pred Srbijom nalaze u ovim izazovnim vremenima.

Sažetak ▼

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), od samog svog nastanka, predstavlja predmet određenih kontroverzi, počev od načina njegovog osnivanja, preko pravila koja regulišu njegov postupak, do sudske prakse koju je iznedrio.2 Od zamerki da je „nelegalan i nelegitiman“, preko onih koje se tiču stvaranja novih instituta nepoznatih Konvenciji, do toga da odaje utisak delioca selektivne pravde, ovaj Tribunal prešao je trnovit put. Ipak, ne može se reći da je na tom putu došao do cilja. Primarni zadatak njegovog etabliranja – krivično gonjenje odgovornih lica [...], samo delimično je ostvaren, s obzirom na nespornu jednostranost u procesuiranju i osuđivanju za zločine izvršene tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, što predstavlja jednu od ključnih zamerki koja bi mu se mogla uputiti. Premda ustanovljen kao ad hoc sud i zamišljen kao privremena institucija, njegova misija uprkos donetoj „strategiji okončanja rada“ i predviđanja prestanka svih aktivnosti do kraja 2010. godine, traje i dalje.3 Može se reći da, ovaj idejni tvorac hipotetičkog genocida u Srebrenici, iako pravno neperfektan, predstavlja našu neminovnost, a njegovo pravno nasleđe stvara realne konsekvence u pogledu stvaranja neujednačene istorije i relativiziranja istine na našim prostorima.

Sažetak ▼

Autor se bavi analizom odnosa između ODKB i NATO kao i nastojanjima ODKB za uspostavljanjem saradnje između ove dve organizacije kolektivne bezbednosti s obzirom na zajednički prepoznate izazove, rizike i pretnje (međunarodni terorizam, nelegalne migracije, trgovina narkoticima i ljudima). Pokušaji uspostavljanja odnosa i saradnje sa strane ODKB trajali su deset godina, u periodu 2004-2014 godine. NATO ne želi uspostavljanje saradanje jer na ODKB gleda kao na organizaciju osnovanu od strane Moskve za suprotstavljanje potencijalnom uticaju SAD i NATO na postsovjetskom prostoru. Dalji odnosi između ove dve organizacije direktno će zavisiti od ponovnog početka funkcionisanja Saveta NATO – Rusija čiji je rad suspendovan zbog konflikta u Ukrajini.

Sažetak ▼

U radu se razmatra pitanje regiona Zapadne Sahare i prava naroda Zapadne Sahare na samoopredeljenje. On obuhvata analizu nastanka ustaničkog pokreta na ovoj teritoriji, istorijski značaj ovog regiona, odnos koji međunarodna zajednica ima prema njemu, kao i odnos susednih država prema istom. Autor pokušava da skrene pažnju na nezainteresovanost međunarodne zajednice za rešavanje ovog problema. Ovaj rad se bavi i analizom savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde vezanim za pitanje da li je ova teritorija predstavljala terra nullius, te koje su zakonske veze između ove teritorije i ostalih zemalja u sporu, kao i Rezolucijom 690 koja garantuje održavanje referenduma o ovom pitanju pod kontrolom UN. Autor takođe skreće pažnju na konstantno, dugogodišnje kršenje osnovnih ljudskih prava na ovoj teritoriji. Posebno je istaknut značaj velikih sila za (ne)rešavanje ovog problema.

Sažetak ▼

Neizvestan oporavak globalne ekonomije, geopolitički rizici, buduće cene nafte i sirovina, volatilno kretanje kapitala i niske kamatne stope u velikoj meri opredeljuju monetarnu politiku. Veoma prilagodljive monetarne politike i izlaz iz ovakvih politika predstavljaju glavne izazove za kreatore monetarne politike. Iako su prilagodljiva politika i niske kamatne stope nakon izbijanja krize uticale na kreditni rast i priliv kapitala, njihova dugoročna primena utiče na profitabilnost banaka, pojavu novih rizika i otežava povratak na konvencionalne mere monetarne politike. Ipak, očekuje se da će se primena nestandardnih mera nastaviti u budućnosti i da će izlazak iz režima kvantitativnih olakšica biti postepen u skladu sa postizanjem ciljane inflacije i održivog ekonomskog rasta. U takvim okolnostima posebno je značajna podrška fiskalne politike i strukturnih reformi.