Sažetak ▼

Rad predstavlja pokušaj da se napravi teorijski model analize determinanti spoljne politike i primeni praktično na Srbiju. Nakon kritičkog razmatranja shvatanja više autora u stranoj i domaćoj literaturi o tom pitanju, autor članka definiše sintagmu nastojeći da prevaziđe slabosti drugih definicija i vrši klasifikaciju determinanti spoljne politike na četiri osnovne grupe: istorijske, determinante međunarodnog okruženja, determinante društvenog (tj. unutrašnjeg) sistema, te ideosinkratičke činioce. Zatim razvrstava pojedine činioce u svaku od tih grupa, objašnjava njihov sadržaj i značaj. Na kraju teorijskog dela rada, autor se ukratko osvrće na metodološke probleme vezane za ovakav pristup. Konačno, kao primer praktične primene predloženog modela izučavanja, vrši analizu važnijih determinanti spoljne politike Srbije. U zaključku poziva na doradu ovog modela kao pionirskog pokušaja ili, po tumačenju Džejmsa Rozenaua, rada ne u najrigoroznijem smislu na nivou naučne teorije, nego takozvanog pred-teorijskog karaktera, da bi se dostigao što viši teorijski nivo i poboljšao rezultat njegove praktične primene.

Sažetak ▼

Zbog svog geografskog položaja, ali i geopolitičkog značaja na Balkanu, Srbija je od raspada bivše Jugoslavije predmet interesa globalnih sila. One pokušavaju obezbjediti najbolju moguću poziciju u Srbiji i regionu preko uticaja na njenu unutrašnju i vanjsku politiku. U radu se analizira sadržaj, forma i obim četiri glavne geopolitičke koncepcije (atlantizam SAD i NATO, evroazijstvo Rusije, kontinentalizam Njemačke i neoosmanizam Turske) koje, prema ubjeđenju autora, aktivno djeluju u i oko Srbije. U cilju održanja relativno otvorenog i efikasnog diplomatskog manevarskog prostora Srbija ne bi trebalo da potcenjuje bilo koju od ovih koncepcija. Imajući u vidu svoje nacionalne i državne interese, jedina trajna kategorija spoljne politike Srbije treba biti u skladu sa izrekom da država nema vječitih prijatelja već samo vječite interese.

Sažetak ▼

Grčka spoljnopolitička aktivnost na Balkanu može se podeliti na tri faze. Prva faza se odnosi na period od pada komunizma do okončanja ratnih sukoba na ovim prostorima 1995. Naredni period počinje promenom vlasti u Grčkoj 1996. godine, koja je označila jačanje interesa ove države za susedstvo, pa se tako usvajaju principi kojima će se grčke vlasti voditi u odnosima sa balkanskim državama, kao što su: regionalna saradnja, podsticanje evropskih integracija, dobrosusedski odnosi, ali i ekonomija kao sredstvo za diplomatsko delovanje. Vodeći se ovim interesima, druga faza je obeležena unapređenjem i sve intezivnijim odnosima Grčke i njenih suseda i u snažnom ekonomskom prisustvu Grčke u regionu. Tokom grčkog predsedavanja Evropskom unijom 2003. godine, prvi put je jasno iskazana evropska perspektiva država Zapadnog Balkana. Poslednja faza počinje sa izbijanjem ekonomske krize 2008. godine, što je prouzrokovalo delimičan gubitak interesa grčkih vlasti za susedne države, zbog potrebe za rešavanjem gorućih unutrašnjih pitanja. Ipak, nakon tri godine od izbijanja krize zabeleženi su i prvi znaci stabilizacije u ekonomskim i trgovinskim odnosima između Grčke i Albanije, Makedonije i Srbije. Dolaskom na vlast 2014. godine koalicija Siriza-ANEL počinje sa politikom “vraćanja svoje države na Balkan” zbog višestrukog značaja koji taj region ima za Grčku.

Sažetak ▼

Nivo ekonomske razvijenosti jedne zemlje sigurno je glavna determinanta društvenog blagostanja. U doba globalizacije ekonomske prilike na nacionalnom nivou, svakako su uslovljene kvalitetom odnosa sa drugim državama. Zbog toga nacionalnom ekonomskom razvoju doprinose i adekvatne spoljnopolitičke aktivnosti. Međutim, i prilike na nacionalnom nivou u velikoj meri određuju spoljnu politiku jedne zemlje. Težnja ka članstvu u određenim međunarodnim organizacijama takođe je uslovljena istim prilikama. Čini se da je spoljna politika Republike Srbije, pre svega, determinisana ekonomskim prilikama, iako u njenom oblikovanju veliki uticaj ima i političko nasleđe. Predmet rada jeste ukazivanje na vezu između nacionalne ekonomije i spoljne politike. Upravo je potreba za razvojem nacionalne ekonomije uticala na težnju ka članstvu u Evropskoj uniji, kao i saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Interesi nekih od tih zemalja su suprotstavljeni. To može da utiče na kvalitet odnosa Republike Srbije sa navedenim zemljama, a samim tim i neke od prioriteta nacionalne ekonomske politike. Međutim, čini se da je teško dati odgovor na pitanje šta će se desiti u narednom periodu, iako Republika Srbija ima obavezu da kao buduća članica Evropske unije prihvati i njeno spoljnopolitičko opredeljenje. Zbog toga je možda potrebno iskoristiti trenutne pogodnosti koje Srbija ima kao kandidat za pristupanje Evropskoj uniji i kao zemlja čiji su spoljnotrgovinski partneri Ruska Federacija i Narodna Republika Kina.

Sažetak ▼

Osnovne karakteristike postglobalizma u međunarodnim odnosima odvijaju se u znaku okončanja ere multilateralizma i prelaska na bilateralni kolosek. U tom kontekstu, Bregzit i pobeda Trampa na predsedničkim izborima u Americi predstavljaju nagoveštaje svojevrsnog preokreta u međunarodnim odnosima u pravcu jačanja suvereniteta. Paralelno sa ovom evolucijom, sve učestalije su i kritike na račun neoliberalnog modela koji se optužuje za deindustrijalizaciju i ekonomsku krizu u nekadašnjim žarištima ekonomskog prosperiteta na Zapadu. Evropska unija, sa svoje strane, prolazi kroz duboku krizu. Nespremnost Evropske unije da se suoči sa novim izazovima poput terorizma i talasa imigranata, pored dugogodišnje krize u evrozoni, potvrđena je i njenim de facto „raspadom na koncentrične krugove“, što će se neminovno odraziti na dalje slabljenje njene uloge i političkog jedinstva. Posledice tog slabljenja već se osećaju na planu rešavanja nagomilanih problema u regionu Balkana. Nepovoljni efekti pomenutog rastakanja multilateralizma i jačanja bilateralnog koloseka sve snažnije se manifestuju, kako na širem međunarodnom planu, tako i u samom susedstvu Srbije. U pitanju je rekonfiguracija celokupnog političkog prostora Balkana u kojoj prevagu imaju centrifugalne sile, u situaciji oslabljenje EU zaokupljene sopstvenim opstankom. Time je aktualizovano i pitanje usvajanja spoljnopolitičke strategije kojom bi se, polazeći od aktuelne evolucije na međunarodnom planu, utvrdile odgovarajuće smernice za ostvarivanje ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije.

Sažetak ▼

Demografska kretanja su od posebnog značaja za svaku zemlju. U ovom radu su analizirana najvažnija demografska kretanja u: Republici Srbiji, zemljama bivše SFRJ i odabranim zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Sačinili smo komparativnu analizu najznačajnijih demografskih promena s kraja proteklog veka i na početku XXI veka, zaključno sa najnovijim informacijama i procenama, raspoloživim u 2017. godini. Korišćene su informacije bazirane na nacionalnim statistikama, kao i podaci Ujedinjenih nacija (UN Population Division) i drugih najznačajnijih međunarodnih organizacija i institucija (World Bank, Eurostat, OECD i dr.). Na osnovu objavljenih istraživanja ustanovili smo da je nakon pada berlinskog zida, u periodu tranzicije, došlo do pada nataliteta i pada broja stanovnika u Srbiji i u većini zemalja jugoistočne i istočne Evrope. Prema podacima Svetske banke, u ovim zemljama je u protekle dve decenije došlo do znatnih migracija stanovništva u pravcu razvijenih zemalja EU i Severne Amerike. Empirijska analiza, koju smo izvršili za period 1990–2015. godine pokazala je da postoji korelacija između smanjenja broja stanovnika u Srbiji i zemljama jugoistočne Evrope, s jedne strane, i ključnih ekonomskih indikatora, kao što je realni ekonomski rast, trgovinski i platni bilans, kretanje spoljnog duga i unutrašnjeg duga i dr.