Sažetak ▼

U ovom radu govorimo o pojmovnom okviru kolonijalizma. Posmatramo kolonijalizam kao kompleksni sistem zasnovan na rasnoj i pravnoj diskriminaciji i ekonomskoj eksploataciji. Takođe, nastojimo da napravimo distinkciju između pojmova kao što su: kolonijalizam, neokolonijalizam i imperijalizam. Smatramo da su ovi pojmovi srodni i komplementarni; stoga ih ne bi trebalo analizirati odvojeno već unutar jedinstvenog konteksta. Bez obzira na delimične razlike među ovim konceptima, oni zapravo deluju sinergijski u cilјu uspostavlјanja hegemonije nad starosedelačkim stanovništvom. Dodatno, analiziramo psihološku dimenziju kolonijalizma sagledavajući odnos između kolonizatora i kolonizovanog, koji karakteriše međusobna zavisnost, kompleksi superiornosti i inferiornosti. U radu suočavamo mišljenja tri eminentna autora na polјu psihologije kolonijalizma: Alberta Memija, Oktava Manonija i Franca Fanona.

Sažetak ▼

Početkom devedestih godina XX veka SAD su se pozicionirale kao jedina preostala supersila i bilo je teško zamislivo rešavanje regionalnih kriza bez njihovog uticaja. Krize su nekontrolisano izbijale u vremenu nestanka blokovske podele sveta i iznalaženja nove uloge zapadnih odbrambenih sistema. U takvoj atmosferi međunarodnih odnosa odigravao se raspad SFRJ, što je neizostavno ostavilo posledice po njene konstitutivne jedinice. Namera ovog rada je da pokuša da opiše, a gde je to moguće i objasni, evoluciju stava SAD od podrške jedinstvu bivše Jugoslavije do podrške osamostaljenju njenih republika, kao pretpostavku administracije da će na taj način doprineti rešenju jugoslovenske krize.

Sažetak ▼

Naučni rad koji je pred nama pozabavio se savremenom geopolitkom Rimske kurije. Autor polazi od osnovnih teoloških i eshatološki postulata katoličkog pristupa hrišćanskoj veri, prelazi na određena ekumenska pitanja, kao i na spoljnopolitički odnos Svete stolice prema prostoru Zapadnog Balkana, da bi u završnim razmatranjima rad prikazao obrise jedne celokupne geopolitičke konture: Katoličke crkve, države Vatikan i Svete stolice. U prostornoj ravni rad sagledava glavne aktivnosti delovanja Rimske kurije, njen uticaj na katoličke vernike u svetu, sa posebnim osvrtom na odnose Svete stolice prema zemljama Zapadnog Balkana. U vremenskom smislu istraživanje zahvata period od poslednjih stotinak godina, sa posebnim naglaskom na trenutne relacije. Cilj istraživanja je: da prikaže obrise geopolitike Vatikana u savremenom svetu, da ukaže na prostor ekumenskog dijaloga i međuverske saradnje, da problematizuje pitanja od značaja za srpski narod u vezi spoljnopolitičkih odnosa sa Svetom stolicom... Metode kojima se autor u radu koristi su: metod posmatranja, analiza sadržaja, uporedni pristup, realpolitički metod u međunarodnim odnosima, dogmatsko-normativističko i ciljno tumačenje normi, analogija...

Sažetak ▼

Ponašanje svake države uslovljeno je delovanjem velikog broja faktora koji na različitim nivoima determinišu njeno spoljnopolitičko delovanje. Ovaj rad se bavi analizom uzroka koji su, u periodu nakon Hladnog rata, a naročito tokom prve dve decenije 21. veka, doveli do intenzivnijeg angažovanja Turske na Zapadnom Balkanu, kao i posledica koje su iz takvog angažovanja proistekle. Bez namere da unosi jasna i rigidna vremenska i razgraničenja dejstva ključnih determinanti, što u kompleksnom polju istraživanja kakvo je polje međunarodnih odnosa nije moguće, autor je političko delovanje savremene Turske na Zapadnom Balkanu podelio na tri vremenska perioda, budući da je svaki od njih, uprkos konstanti turskih nacionalnih interesa „na terenu“, obojen različitim aktivnostima koje su se odvijale u bitno različitim međunarodnim okolnostima.

Sažetak ▼

U prvim decenijama 21. veka nastavljen je trend opadanja snage sindikata kao refleksija dugotrajnih strukturnih promena svetske ekonomije koje su različito „amortizovane“ u evropskim zemljama. Suočeni sa dosta nepovoljnim kontekstom delovanja, sindikati su prinuđeni na primenu brojnih modela revitalizacije društvene i političke moći sa različitim ishodima. Polazeći od teze da predstavlja potencijalni odgovor na godinama unazad sve defanzivniji položaj u odnosu na državu i poslodavce, u radu se ispituju mogućnosti i sredstva realizacije političkog aktivizma sindikata, kao zbirnog naziva za sva sredstva uticaja na usvajanje važnih političkih odluka. U evropskim zemljama nema njegovog istovetnog oblika, a mogućnosti i ishod njegove primene uslovljeni su: 1) dizajnom institucija, 2) konstelacijom i kredibilitetom aktera političkog procesa, 3) kapacitetima sindikata.

Sažetak ▼

Posledice Svetske ekonomske krize na proizvodnju i nezaposlenost u posmatranim privredama osećaju se i desetak godina posle njenog završetka. To je posebno uočljivo u sektoru automobilske industrije, kao dela prerađivačke proizvodnje. Potencijalni gubitak od trajnih zatvaranja proizvodnih kapaciteta u ovoj privrednoj grani imao bi dugoročne negativne efekte na privredni razvoj tih zemalja. Prostorno grupisanje kompanija iz ove privredne oblasti u klastere predstavlja pozitivan način za podsticanje njihove proizvodnje. Međutim, s obzirom na probleme u strukturi privrede, kao i na povećanu konkurenciju iz inostranstva, potrebno je kontinuirano održavati efikasnost proizvodnje i nezaposlenost u tim klasterima na odgovarajućim nivoima. Da bi se to uspešno realizovalo, mere ekonomske politike trebalo bi da budu usmerene u pravcu povećanja međusobne saradnje klastera iz različitih država.