Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 69 No. 1172/2018

Sadržaj

NORMALIZACIJA ODNOSA SRBIJE I ALBANIJE OD 2008. GODINE DO DANAS: IZAZOVI I PERSPEKTIVE
Natalija Savić
Međunarodna politika, 2018 69(1172):5-26
Sažetak ▼
Tradicionalno loši odnosi Srbije i Albanije dostigli su vrhunac 2008. godine, koju je obeležilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Neprijateljski ton u komunikaciji, uprkos pojedinim pokušajima otopljavanja odnosa, održao se do promene režima u Srbiji i Albaniji 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma između Srbije i takozvane „Republike Kosovo“, čime otpočinje nova era u odnosima između ove dve države. Težeći članstvu u evropskoj uniji, Srbija i Albanija rešile su da dokažu da su spremne da sarađuju na putu ka zajedničkom cilju. Ipak, i pored nespornog približavanja dve zemlje i uspostavljanja odnosa na visokom nivou, značajne prepreke, poput kosovskog pitanja, ostaju i dalje na putu punoj normalizaciji. Namera autora ovog rada stoga je da opiše procese i događaje koji karakterišu odnose između Srbije i Albanije, u periodu od 2008. godine do danas, u cilju što boljeg razumevanja njihove bilateralne komunikacije. koristeći se analizom i sintezom autor će pokazati da su, i pored iskazane težnje za boljim i unapređenijim odnosima, Srbija i Albanija još uvek daleko od ravnopravnog partnerstva, iskrenog prijateljstva i suštinskog razumevanja u međusobnim odnosima, koji ostaju opterećeni brojnim nerešenim pitanjima od visoke važnosti.
RAZVOJ I POSLEDICE UKRAJINSKE KRIZE
Ana Jović-Lazić, Ivona Lađevac
Međunarodna politika, 2018 69(1172):27-51
Sažetak ▼
Članak se fokusira na razvoj, ishode i posledice ukrajinske krize. kao najznačajniji bezbednosni izazov u evropi od kraja Hladnog rata, ova kriza dramatično je pogoršala odnose između Rusije, s jedne, i Zapada, s druge strane, ostavljajući dalekosežne negativne posledice na međunarodne odnose u celini. Cilj ovog rada je analiza specifičnih okolnosti, interesa i položaja kako Ukrajine, tako i ključnih međunarodnih aktera, koji su prethodili ukrajinskoj krizi, uticali na njen tok i koji će imati ključnu ulogu u njenom daljem razvoju. Stavovi ključnih međunarodnih aktera, kao i formulisanje odgovarajućih politika prema Ukrajini, predstavljaju najzahtevnije zadatke i priliku za testiranje mogućnosti i ograničenja kada je reč o zajedničkom pristupu i saradnji međunarodne zajednice na rešavanju bezbednosnih izazova na post-sovjetskom prostoru.
REPUBLIKA KAZAHSTAN: NOVA SILA SREDNJEG DOMETA?
Nenad Stekić
Međunarodna politika, 2018 69(1172):52-67
Sažetak ▼
Savremene međunarodne odnose karakterišu jezgroviti politički integracioni tokovi. Intenziviranjem regionalnog povezivanja država, naročito onih sa sličnim istorijskim i kulturološkim činiocima, nastaju novi oblici regionalne saradnje, koji pored političkog, uključuju i njihovo privredno povezivanje. Takozvani efekat „prelivanja“ iz ekonomske u političku sferu, inicijalno nastao na prostoru posleratne evrope, trenutno se najdinamičnije manifestuje na azijskom kontinentu. Ovaj efekat je u najvećoj meri uzrokovan kineskom inicijativom „Jedan pojas-jedan put“, čiji početni deo u geografskom smislu obuhvata ovaj prostor. Kao teritorija izuzetno velike površine Centralna Azija postaje regija sa ubrzanom geopolitičkom dinamikom. Cilj ovog rada jeste pregled i sistematizacija akademske literature koja analizira spoljnu politiku Kazahstana kao važnu determinantu geopolitičke dinamike na prostoru Centralne Azije. U radu će biti prikazani važniji pravci delovanja spoljne politike kazahstana i implikacije koje ona ima na regionalnu bezbednost, kao i važne karakteristike bilateralnih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom i državama neposrednog okruženja. Značajan korpus studija pretpostavlja da iako geopolitičku dinamiku Centralne Azije oblikuje kolizija interesa različitih sila na prostoru Kazahstana, ova država danas predstavlja znatno aktivnijeg političkog činioca na prostoru Azije. U tom smislu, veliki broj akademskih autora identifikuje kapacitet Kazahstana da kroz opšteprihvaćene multilateralne inicijative može značajno uticati na međunarodne odnose, što je može (u)činiti silom srednjeg dometa.
GEOSTRATEGIJSKO NADMETANJE IZMEĐU KINE I INDIJE U JUŽNOJ AZIJI
Dr Nebojša Vuković
Međunarodna politika, 2018 69(1172):68-83
Sažetak ▼
U radu se izlažu i objašnjavaju istorijat, karakter, geografski opseg i budućnost geostrategijskog nadmetanja između Indije i kine na kopnu Južne Azije, i na akvatoriji Indijskog okeana. Osnovnu tezu rada čini stav da uprkos međusobnoj ekonomskoj saradnji i zajedničkom učešću u pojedinim međunarodnim forumima, poput BRIkS-a, Indija i Kina nisu politički partneri već suparnici, čije tekuće nadmetanje niskog intenziteta vremenom može da zadobije violentnije forme i sadržaje. takođe, u radu se iznosi i obrazlaže tvrđenje da je u ovom nadmetanju, za sada, Kina u povoljnijoj poziciji na kopnu, dok je Indija još uvek dominantnija na okeanu usled, pre svega, geografskih datosti. U završnom delu rada, autor pruža i osvrt na moguće globalne posledice nadmetanja dve najmnogoljudnije svetske nacije.
KAŠMIRSKI KONFLIKT KAO DETERMINANTA INDIJSKO-PAKISTANSKIH ODNOSA
Nevena Šekarić
Međunarodna politika, 2018 69(1172):84-103
Sažetak ▼
S obzirom na svoju dugu istoriju, kompleksnu prirodu i znatne posledice, kašmirski sukob predmet je tematizovanja mnogih teorijskih radova i agencijskih izveštaja. On je odlika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti indijskopakistanskih odnosa a, osim toga, značajan je činilac i nestabilnosti u regionu Južne azije. Shodno tome, osnovni cilj ovog rada jeste ostvarivanje uvida u genezu konflikta, kao i deskripcija sadašnjeg stanja kašmirskog sukoba. korišćenjem metodološkog postupka pregleda literature, najpre je predstavljen istorijat kašmirskog konflikta, a potom su data neka teorijska objašnjenja nastanka i prirode ovog sukoba. U centralnom delu rada, fokus je stavljen na sadašnju dinamiku spora, nakon čega sledi prikaz nekih od opcionih rešenja konflikta, a potom i zaključna razmatranja.
TAJVAN: DE FACTO DRŽAVA, ILI ZAOSTAVŠTINA HLADNOG RATA – IZMEĐU NEZAVISNOSTI I „JEDNE KINE“
Sanja Stanković
Međunarodna politika, 2018 69(1172):104-118
Sažetak ▼
U radu se analizira položaj Tajvana (Republike Kine) u istočnoazijskoj raspodeli moći, od hladnoratovskog „pionira demokratije“, koji je tek 1996. godine imao prve direktne izbore i instrumenta zaprečavanja narastajuće moći NR Kine, do mogućeg sticanja statusa još jedne kineske provincije specijalnog položaja, nalik Hong Kongu i Makau. Takođe, rad se bavi hipotetičkim izgledima da se Tajpej izbori za samostalnost, sa ili bez direktnog sukoba dve najveće svetske ekonomije – NR Kine i SAD.
RADIKALNI ISLAM KAO FAKTOR DESTABILIZACIJE JUGOISTOČNE AZIJE
Dr Dušan Proroković
Međunarodna politika, 2018 69(1172):119-134
Sažetak ▼
Jugoistočna Azija predstavlja jedan od svetskih (makro)regiona u kome se uočava jačanje uticaja radikalnih islamskih grupa. to se pre svega odnosi na njen maritimni deo, a posebno na regione aćeha i Sulavesija u Indoneziji, Južnih Filipina i Južnog Tajlanda, dok se u kontinentalnom delu kao potencijalna zona penetracije uticaja radikalnog islama nazire etnoprostor naroda Rohandža na istoku Mjanmara. Učestali teroristički napadi i i povezivanje organizovanih grupa iz različitih država koje su spremne da izvode terorističke akcije, a istovremeno baštine ideje radikalnog islama, jedna su od karakteristika ovog regiona u poslednjih deset godina. Rad se sastoji iz četiri dela. U prvom delu je detaljno opisano šta se podrazumeva pod pojmom Jugoistočna azija i objašnjena klasifikacija na maritimni i kontinentalni deo. U drugom delu je predstavljen istorijski proces širenja islama u jugoistočnoj aziji, kao i stvaranja specifičnog „tradicionalnog islama“ kao amalgama lokalnih tradicija i muslimanskog učenja. U trećem delu su analizirani uzroci promena u muslimanskom korpusu i sve većeg aktivizma radikalnih islamskih grupa u XXI veku, dok je četvrti deo posvećen zaključnim razmatranjima.

Prikaz

RAT I MIT: POLITIKA IDENTITETA U SUVREMENOJ HRVATSKOJ
Nevena Šekarić
Međunarodna politika, 2018 69(1172):135-137

Dokumenti

UVODNO IZLAGANJE PPV/MSP I. DAČIĆA NA KONFERENCIJI „BEZBEDNOSNI IZAZOVI ZAPADNOG BALKANA I SRBIJA“
Ivica Dačić
Međunarodna politika, 2018 69(1172):139-142