Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 71 No. 1179-1180/2020

Sadržaj

Sinoptički neorealizam: osvrt na Minhensku školu i konstelacionu analizu međunarodnih odnosa
Žaklina Novičić, Isidora Pop-Lazić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):5-22
Sažetak ▼
Tekst predstavlja osvrt na sinoptički neorealizam i konstelacionu analizu međunarodnih odnosa, koju je krajem sedamdesetih godina prošlog veka zasnovao Godfrid-Karl Kinderman na Univerzitetu u Minhenu. Mada zanemarena u teorijskim pregledima iz oblasti, jednim delom i zbog jezičkih barijera, ova škola je implicitni analitički okvir velikog broja praktično orijentisanih studija. Preglednost i jezgrovitost konstelacione analize predstavljeni su kroz mali broj elemenata: sistem, percepcije, moć, interesi, norme i strategije. Sinoptički neorealizam je, ipak, značajno „probio” referentni okvir strukturalnog neorealizma u pravcu savremenih konstruktivističkih i kritičkih pristupa međunarodnim odnosima, sa svim prednostima i rizicima koje to nosi.
NUKLEARNA DEPROLIFERACIJA I POLITIKA EU PREMA NEŠIRENJU ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE U KONTEKSTU ODNOSA PREMA INDIJI, PAKISTANU, IRANU I SEVERNOJ KOREJI
Bogdan Stojanović
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):23-47
Sažetak ▼
Cilj ovog rada je prikaz aktivnosti Evropske unije na polju sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje. Pored analize institucionalnih i pravnih mehanizama uspostavljenih od 2003. godine pa nadalje, istražuje se i praktičan učinak Evropske unije u sprečavanju proliferacije oružja armagedona. Neujednačena uloga i ostvareni rezultati u različitim kriznim žarištima poput Severne Koreje, Irana, Indije i Pakistana, ostavlja prostor za različite prognoze budućeg delovanja EU. Dobra polazna osnova i bazični konsenzus svih članica, kada je reč o širenju oružja za masovno uništenje, daju razlog za optimizam prilikom analize. Iz tog razloga rad istražuje odnos između uspostavljenih kapaciteta, praktičnih politika i budućih poprišta izbijanja kriza u vezi sa širenjem oružja za masovno uništenje.
PERSPEKTIVE AMERIČKO-INDIJSKOG SAVEZNIŠTVA U SVETLU ,,KINESKE PRETNJE“
Nebojša Vuković
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):48-64
Sažetak ▼
U radu se kritički analizira i procenjuje mogućnost da tokom naredne decenije (2020–2030) Sjedinjene Američke Države i Indija sklope ugovor o vojnom savezništvu (analogno, na primer, sporazumima koje SAD imaju sa Australijom ili Japanom) i tako trenutni partnerski odnos podignu na kvalitativno viši nivo. Kao primarni motiv za takav eventualni aranžman, autor navodi kontinuiranu ekonomsku ekspanziju, ali i vojno jačanje NR Kine (uz njeno sve veće prisustvo na okeanima), koju obe zemlje – Indija i SAD – percipiraju kao potencijalnu bezbednosnu pretnju i mogućeg agresora. Autor nabraja i obrazlaže najvažnije činioce koji govore u prilog formiranju takvog savezništva, ali i one faktore koji bi mogli da utiču na to da se takav aranžman ne realizuje. Osnovnu tezu autora čini stav da su šanse za formiranje američko-indijskog vojnog savezništva tokom predstojeće decenije vrlo umerene, zbog niza okolnosti (ograničenja) koje se odnose, pre svega, na Indiju.
GLАVNЕ ОDRЕDNICЕ SPОLЈNЕ PОLITIKЕ ЕMАNUЕLА МАKRОNА
Nеvеnа Stаnkоvić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):65-94
Sažetak ▼
Frаncuskа spоlјnа pоlitikа оdrаz је njеnе pоlitičkе istоriје, kulturnоg idеntitеtа i nаciоnаlnе kоncеpciје о ulоzi Frаncuskе u svеtu, kао glоbаlnоg nоsiоcа slоbоdе. U uslоvimа rаstućе mеđuzаvisnоsti i Frаncuskа је suоčеnа sа dinаmikоm glоbаlizаciје, kоја sе nеrеtkо dоživlјаvа kао prеtnjа nаciоnаlnоm idеntitеtu. Pоbеdа Еmаnuеlа Маkrоnа nа prеdsеdničkim izbоrimа u Frаncuskој 2017. gоdinе nајаvilа је pоčеtаk јеdnе drugаčiје spоlјnе pоlitikе. Pоlаžući nаdе u diplоmаtski pоtеnciјаl Frаncuskе, prеdsеdnik Маkrоn u svоm nеsumnjivо prаgmаtičkоm spоlјnоpоlitičkоm kursu pоtеncirа nа tzv. nоvој Еvrоpi i njеnој strаtеškој аutоnоmiјi, prеdstаvlјајući sе kао pоtеnciјаlnо nоvi lidеr. Iаkо privržеn istоriјskim principimа, nајmlаđi frаncuski prеdsеdnik dо sаdа оdlučаn је u nаmеri dа prеispitа frаncusku spоlјnu pоlitiku slеdеći spеcifičаn put u оdnоsu nа svоје prеthоdnikе. U rаdu sе аnаlizirајu čеtiri glаvnа аspеktа Маkrоnоvоg dоsаdаšnjеg mеđunаrоdnоg dеlоvаnjа: uspоstаvlјаnjе оdnоsа pоvеrеnjа sа prеdsеdnikоm SАD Dоnаldоm Тrаmpоm, „оživlјаvаnjе“ Еvrоpе rеvitаlizаciјоm frаncuskо-nеmаčkоg оdnоsа, kооpеrаtivniјi оdnоs sa prеdsеdnikоm Ruskе Fеdеrаciје Vlаdimirоm Putinоm i ulоgа Frаncuskе u Sеvеrnој Аfrici i nа Bliskоm istоku. Теžеći „pоnоvnој izgrаdnji“ svеtskоg pоrеtkа, sа pоstаvlјаnjеm Еvrоpе, i prе svеgа Frаncuskе, u cеntrаlni pоlоžај, frаncuski prеdsеdnik vidi svојu držаvu kао vоdеću u vrаćаnju nаrušеnе rаvnоtеžе svеtа.
FRANCUSKA (GEO)STRATEGIJA ZA ZAPADNI BALKAN: TRASIRAN PUT ILI PUT U NASTAJANJU?
Mihajlo Kopanja
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):95-118
Sažetak ▼
Objavljivanjem kratke tehničke note pod nazivom „Francuska strategija za Zapadni Balkan“, u aprilu 2019, stvara se utisak da je Francuska posle više od pola veka odlučila da povrati svoj uticaj na Balkanu. Navodeći da je težnja predsednika Francuske Emanuela Makrona formulisanje istinske strategije sa konkretnim skupom mera, u radu se ispituje navedeni dokument kroz teorijske postavke strategije. Prvi deo rada odnosi se na postavljanje teorijskih određenja pojmova strategije i velike strategije, uz razmatranje mesta geostrategije među ovim konceptima. Na osnovu toga, u drugom delu rada sagledava se „Francuska strategija za Zapadni Balkan“, gde se utvrđuje da iako sam tekst note ispunjava neophodne elemente da bi se označila strategijom, takođe se naglašava da postoji diskrepanca između volje Francuske i ciljeva, načina i sredstava formulisanih u dokumentu. Otuda, u radu se zaključuje da „Francuska strategija za Zapadni Balkan“ predstavlja „put“ delovanja Francuske u nastajanju koji može dovesti do reformulacije strategije u budućnosti.
EVROPSKA ENERGETSKA BEZBEDNOST: SLUČAJ SEVERNOG TOKA 2
Nevena Šekarić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):119-138
Sažetak ▼
U domenu evropske energetske bezbednosti poslednjih nekoliko godina velika pažnja se posvećuje naporima Evropske unije ka uspostavljanju integrisane energetske politike i jačanju Energetske unije. Posledično, mnogi izazovi koji stoje na tom putu takođe su predmet brojnih analiza. Jedan od najznačajnijih savremenih izazova sa kojima se suočava evropska energetska integracija jeste projekat Severni tok 2, čija realizacija dovodi do uvećanja evropske energetske zavisnosti od ruskog prirodnog gasa. Osnovni cilj ovog rada jeste analiza skorašnjih trendova i uticaja koji stoje u vezi sa ovim gasovodom, odnosno procena njegovog uticaja na dalje integrativne korake Evropske unije u oblasti energetske bezbednosti. S obzirom na izraženu regionalnu dimenziju ovog projekata, ključni teorijski okvir koji će omogućiti takvu analizu jeste Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa, originalno razvijena od strane Kopenhaške škole studija bezbednosti.
PROMENE U CILJEVIMA VIŠEGRADSKE GRUPE NAKON PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI
Aleksandar Jazić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):139-155
Sažetak ▼
Po završetku Hladnog rata države Višegradske grupe transformisale su svoje političke i ekonomske sisteme kako bi pristupile Evropskoj uniji. Taj cilj su ostvarile 2004. godine. Donedavno su stavovi i politike ovih država bili usklađeni sa zvaničnim stavovima Unije. Međutim, u nastojanju da adekvatnije odgovori na nove spoljne i untrašnje izazove, kao što su sukob u Ukrajini i migrantska kriza, Brisel je formulisao stanovišta koje države Višegradske grupe nisu u potpunosti podržale. Zauzmanjem drugačijih pozicija u odnosu na institucije EU, ove države nastoje da zaštite svoje nacionalne interese i dobiju mogućnosti da u većoj meri utiču na kreiranje evropskih politika. Iako je to naišlo na protivljenje Brisela, pojedine članice EU podržale su mišljenja država Višegradske grupe. Na taj način ove države su podstakle formiranje novog bloka unutar EU. To im je omogućilo ne samo da se njihov glas više čuje, već je i dovelo u pitanje postojeću ravnotežu snaga u Uniji.
OKOLNOSTI I SPECIFIČNOSTI POSTUPKA ZA GENOCID MJANMARA NAD ROHINDŽAMA PRED MEĐUNARODNIM SUDOM PRAVDE
Marko Novaković, Jovana Blešić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):156-177
Sažetak ▼
Genocid, kao zločin posebne težine i značaja, s pravom izaziva posebnu pažnju i oprez u pravnom životu. Kada je u pitanju njegovo procesuiranje na međunarodnopravnom terenu, Međunarodni sud pravde (MSP) je jedina relevantna adresa, a čak i u poslovičnoj interesantnoj i diskutabilnoj praksi MSP genocid zauzima posebno mesto. Upravo zato autori će analizirati progres koji je u slučaju Mjanmar napravljen pred MSP, ali će istovremeno predstaviti osnovne aspekte pojma genocida, a posebno specifičnosti samog slučaja koji bacaju posebno svetlo na celokupni proces.
REFORMA METODA RADA SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA
Ljubomir Tintor
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):178-199
Sažetak ▼
U ovom radu autor se bavi pitanjem reforme metoda rada Saveta bezbednosti, smatrajući ga ključnim segmentom reforme ovog organa Ujedinjenih nacija. Koristeći analitički metod autor sagledava sledeća pitanja koja smatra krucijalnim za efikasnu reformu: upotreba veta u radu Saveta bezbednosti, neformalni oblici sastanaka u okviru Saveta bezbednosti, značaj godišnjih izveštaja koje Savet bezbednosti podnosi Generalnoj skupštini UN, doprinos poseta posmatračkih misija i ključni problemi mirovnih misija Saveta bezbednosti. Cilj rada je da se sagleda dosadašnji tok reforme, uoče određeni nedostaci, te ukaže na moguće pravce promena metoda rada Saveta bezbednosti, kako bi u skorije vreme ovaj glavni organ Ujedinjenih nacija mogao adekvatno da odgovori na buduće izazove.

Prikaz knjige

DIPLOMATIJA: ISTORIJA, TEORIJA I PRAKSA
Vuk Lazić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):201-203
EKONOMIJA ZA OPŠTE DOBRO
Dragana Dabić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):204-206
„KRHKI MIR”: STANJE KOMPLEKSNE STVARNOSTI U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA I PRAVU
Jovanka Kuvekalović-Stamatović
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):207-212
POLOŽAJ CIVILA
Jovana Blešić
Međunarodna politika, 2020 71(1179-1180):213-215