Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 72 No. 1181/2021

Sadržaj

„Saradnja Kine i zemalja CIE“ u toku velikih promena
Liu Zuokui
Međunarodna politika, 2021 72(1181):5-22
Sažetak ▼
Od pokretanja „Saradnje između Kine i država CIE“, pre osam godina, obe strane su načinile pozitivan napredak u saradnji na polju ekonomije, trgovine i investicija, kulturne razmene i građevinarstva. U toku promena, kakve nisu viđene u poslednjih sto godina, očuvan je temelj „Saradnje Kine i zemalja CIE“, međutim saradnja ulazi u fazu „duboke vode“ suočavajući se sa pojačanim intervencijama EU i igrama između Kine i SAD. Kako bi odgovorila na unutrašnje i spoljašnje izazove „Saradnja Kine i zemalja CIE“ bi trebalo da do kraja iskoristi različite prilike, da se stalno unapređuje, da aktivno gradi javno mnjenje, da podstiče privredna društva da preuzmu vođstvo, kao i da na pravi način reši probleme oko trgovinskog deficita.
Suprotstavljanje hibridnim pretnjama u bezbednosnoj politici Evropske unije
Slađana Ćurčić
Međunarodna politika, 2021 72(1181):23-50
Sažetak ▼
Cilj rada je prikaz tematizacije hibridnih pretnji u bezbednosnoj politici Evropske unije i način na koji im se Unija suprotstavlja na praktičnopolitičkom planu. Na osnovu kvalitativne analize sadržaja strateških dokumenata, kao metodološkog pristupa i analize političkog i institucionalnog okvira u ovoj oblasti, konstatuje se da je EU u svojoj bezbednosnoj politici u značajnoj meri orijentisana na hibridne pretnje, ali da opravdano vođenje takve politike zahteva više koherentnosti i preciznosti u objašnjenju i operacionalizaciji hibridnih pretnji, s obzirom na njihovu nejasnu i kompleksnu prirodu. Drugim rečima, zaključuje se da se postepeni prelazak na multipolarni svetski poredak, skopčan sa istovremenim jačanjem tehnološke dimenzije savremenih sukoba, te suočavanjem Unije sa spletom kriza, novih neizvesnosti i preispitivanjem sopstvenog „identiteta“ i uloge na globalnoj geopolitičkoj sceni, može tumačiti kao kontekst koji je generisao „sliku složenosti i hibridnosti“, te i evropsku percepciju bezbednosnih pretnji kao hibridnih.
Srpsko-makedonski odnosi i manjinsko pitanje u procesu evropskih integracija
Nada M. Raduški
Međunarodna politika, 2021 72(1181):51-70
Sažetak ▼
Dezintegracija bivše multinacionalne SFRJ i formiranje novih država imala je za posledicu i pojavu tzv. novih manjina, odnosno pripadnika onih etničkih zajednica koji su nakon secesije ostali odvojeni od svojih matičnih naroda, i od konstitutivnog naroda u novoformiranim državama postali manjina. U radu se analizira status makedonske manjine u Srbiji i srpske manjine Severnoj Makedoniji kao novih nacionalnih manjina, realizovanje njihovih osnovnih lјudskih i manjinskih prava, kao i populacioni razvitak i socio-demografske strukture na osnovu zvaničnih popisnih podataka. Posebna pažnja posvećena je bilateralnoj saradnji Srbije i Severne Makedonije i bilateralnim sporazumima u okviru kojih poštovanje manjinskih prava, integracija nacionalnih manjina u sve segmente društva, kao i očuvanje etničkih, verskih, jezičkih i kulturnih osobenosti zauzima važno mesto, ali su i bitan faktor u evrointegracijskim procesima.
EU i NR Kina – politički i ekonomski aspekt saradnje
Zoran Dabetić, Mira Šorović
Međunarodna politika, 2021 72(1181):71-86
Sažetak ▼
Ovaj rad nastoji da analizira politički i ekonomski aspekt saradnje Evropske unije i Kine, kroz prizmu zajedničkih ekonomskih interesa i privredne komplementarnosti. Autori u uvodnom dijelu govore o istorijskom razvitku Kine kao države, te njenoj transformaciji kako u političkom tako i u ekonomskom smislu. Posebna pažnja posvećena je istorijskom razvoju odnosa između Kine i Evropske unije, sa akcentom na razvijanje ekonomske, političke i trgovinske saradnje, čiji se odnosi, između ostalih, ističu kao ključni u spoljnopolitičkim prioritetima Kine. Pored toga, u kratkim crtama biće pojašnjena Inicijativa ,,Pojas i put”, ali biće riječi i o pandemiji virusa COVID-19, kao i o presudnoj ulozi Kine u ovoj pandemiji koja je zadesila i promijenila svijet.
Hidropolitika na Nilu: između konflikta i „Renesanse”
Danilo Babić
Međunarodna politika, 2021 72(1181):87-105
Sažetak ▼
U ovom radu govorimo o političkim tenzijama koje su nastale u basenu reke Nil usled izgradnje „Brane Renesansa“ od strane Etiopije. Kao teorijsku osnovu koristimo koncept hidro-hegemonije, autora Zejtauna i Vernera, i nastojimo da pojasnimo istorijski kontekst i galimatijas pravnih dokumenata koji regulišu vodotok reke Nil. Cilj rada je prikazivanje pozicija tri najznačajnije priobalne države (Etiopije, Egipta i Sudana). U radu analiziramo njihove motive, ciljeve, argumente i opasnosti koje se javljaju po ove države u slučaju za njih nepovoljnog rešenja. Zatim identifikujemo moguća kompromisna rešenja koja bi mogla dovesti do povoljnog rešenja za sve tri zainteresovane strane.

Prikaz knjige

Kosovski zapisi: kad nam je vreme stalo
David Đ. Dašić
Međunarodna politika, 2021 72(1181):107-111
Velika zabluda: liberalni snovi i međunarodna realnost
Bogdan Stojanović
Međunarodna politika, 2021 72(1181):112-114