Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 72 No. 1182/2021

Sadržaj

U kineskoj senci – vojnostrategijsko partnerstvo Indije i Japana
Nebojša Vuković
Međunarodna politika, 2021 72(1182):5-32
Sažetak ▼
U radu se kritički analizira i sagledava vojnostrategijsko partnerstvo Indije i Japana koje je inicirano sredinom pretprošle decenije. U uvodnom delu rada, uz oslonac na saznanja i uvide drugih autora, izvedena je definicija ovakvog partnerstva i opisane su strukturne promene u međunarodnim odnosima tokom ovog veka, koje su omogućile/podstakle pojavu indijskojapanskog partnerskog odnosa u oblasti bezbednosti. U središnjem delu rada opisan je sadržaj tog partnerstva, kao i motiv njegovog pokretanja i ukazano je na njegove pozitivne aspekte za obe zemlje, ali i na ograničenja u realizaciji i krajnjim dometima. Takođe, autor rada ukazuje na vojnotehničku saradnju kao na najvredniju, i do sada nedovoljno iskorišćenu komponentu tog partnerstva. U završnom delu rada sumirana su saznanja o ovom partnerstvu i njegovim važnijim dimenzijama, i formulisano je predviđanje u pogledu njegovih daljih perspektiva. U radu se najviše koristi analitičko-sintetička metoda istraživanja.
Unutrašnji politički izazovi i tranzicione poteškoće u Albaniji 1990–1997
Stefan Bošković
Međunarodna politika, 2021 72(1182):33-63
Sažetak ▼
Istraživanje ispituje uticaj posthladnoratovskih sveprožimajućih mjera kontrole na reakciju naroda u Albaniji na urušavanje takvog sistema i njenih posledica. Takođe, neophodno je osvrnuti se na suprotstavljenost albanske narodne različitosti, istoriju podastiranja centralnih vlada i nauma komunističke vlasti u stvaranju snažne uprave i integrisane albanske nacije. Time istraživačko pitanje glasi: da li je nedostatak demokratskog iskustva kod postsocijalističkih predvodnika vlasti zajedno sa (pre)brzim društvenim promjenama, podstakao povratak albanskih narodnih razlika i osporavanje autoriteta centralnih uprava? Kvalitativne metode analize pokazuju da je potonuće izrazito rigoroznog sistema bilo praćeno krajnostima. Isto tako, hitri prelazak u ustrojstvo gdje neafirmisani predstavnici vlasti posjeduju znatno manju regulatornu ulogu, predstavlja više nego pogodno tlo za vraćanje unutrašnje narodne raznolikosti i sa njom odbacivanje načela državne organizacije.
Strukturne promene u privredama SAD i EU prouzrokovane širenjem klastera
Miloš Srzentić
Međunarodna politika, 2021 72(1182):65-86
Sažetak ▼
Korišćenje mera ekonomske politike, u cilju prevazilaženja posledica Svetske ekonomske krize iz 2007. godine, u dugom roku u privredama SAD i EU pokazalo je različite rezultate u različitim urbanim aglomeracijama. Da bi se sagledali uzroci takvih uticaja primenjenih mera u ovom radu je izvršena analiza funkcionisanja urbanih aglomeracija, sa usmerenjem na određene oblike širenja klastera koji se nalaze u njima. To je izvršeno, pre svega, posredstvom dve osnovne ekonomske velične – nezaposlenosti i BDP-a, čije su promene praćene u njima, tokom posmatranih perioda. Ispitivan je uticaj potencijalnog širenja osnovnog klastera u njima na te ekonomske veličine, čiji je uzajamni odnos posmatran u skladu sa osnovnom hipotezom ovog rada. Na osnovu dobijenih rezultata, formirani su predlozi dodatnih mera strukturne ekonomske politike.
Međunarodnopravni aspekt instituta počasnog konzula
Jelena Đ. Lopičić Jančić
Međunarodna politika, 2021 72(1182):87-107
Sažetak ▼
U članku se obrađuje institut počasnih konzula sa međunarodnopravnog aspekta. Hronološki, prvo su nastali kao institut konzuli, a znatno kasnije počasni konzuli. Praktično, institut počasnih konzula u srednjem veku prvi je ustanovila i primenila Dubrovačka Republika u svojim konzulatima na Mediteranu, a kasnije su to prihvatile mnoge države. U toku progresivne kodifikacije međunarodnog konzularnog prava, koja je nastala i bila intenzivna u XIX veku, obuhvatila je u manjoj ili većoj meri i institut počasnih konzula i to sa različitim stavovima o njihovom pravnom statusu. Postojeća međunarodna konzularna praksa znatno je doprinela da se učvrsti stav da su počasni konzuli institut međunarodnog javnog prava. Najzad, donošenjem Bečke konvencije o konzularnim odnosima iz 1963. godine status počasnih konzula je i međunarodno priznat. Postojeća praksa u proteklom vremenskom periodu, od 1963. godine do danas, samo je potvrdila opšteprihvaćenu međunarodnu konzularnu praksu o postojanju počasnih konzula.
Politika Evropske unije u oblasti zaštite od vanrednih situacija i katastrofa: jačanje pripremljenosti i spremnost za delovanje u trećim državama
Aleksandar Jazić
Međunarodna politika, 2021 72(1182):109-125
Sažetak ▼
Klimatske promene i tehnološki razvoj uticali su na promene potencijalnih opasnosti koje vanredne situacije nose sa sobom. To je uticalo i na moguće promene u samom obimu vanrednih situacija, odnosno na mogućnost da se njihove posledice osete na širem tlu. Nove vanredne situacije mogu posebno ugroziti države koje nisu na visokom nivou ekonomskog razvoja. Evropska unija je zato preuzela korake kako bi unapredila njen sistem civilne zaštite. Prvi cilj Evropske unije je bolja pripremljenost i unapređenje sistema koji treba da pruži brži i efikasniji odgovor na vanredne situacije i katastrofe. Drugi cilj je mogućnost efikasnijeg i bržeg pružanja pomoći državama koje nisu njene članice. To se odnosi ne samo na države koje su na tlu Evrope, nego i šire. U svrhu ostvarenja dva navedena cilja Evropska unija je donela odluke kojima je osnovan Evropski fond za civilnu zaštitu i Resk EU. Time je Evropska unija objedinila kapacitete država članica u jedan širi sistem, uz organizovanje rezervnih kapaciteta i snaga. Stvaranjem koherentnijeg sistema odgovora na vanredne situacije Evropska unija je ojačala sopstvenu pripremljenost, uz stvaranje preduslova za pružanje adekvatne pomoći drugim državama bilo gde na svetu.

Prikaz knjige

Disciplinarno oblikovanje nauka bezbednosti
Jovanka Kuvekalović-Stamatović
Međunarodna politika, 2021 72(1182):127-130
Poluskriveni ekonomski fenomeni
Nevena Stanković
Međunarodna politika, 2021 72(1182):131-133