Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 73 No. 1184/2022

Sadržaj

Bezbednost vode kao činilac ekološke bezbednosti i element sukoba u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike
Bogdan Stojanović, Nenad Spasojević
Međunarodna politika, 2022 73(1184):7-32
Sažetak ▼
U radu se istražuje opravdanost proširivanja tradicionalnog pojma bezbednosti na ekološka pitanja, gde problem vode zauzima značajno mesto. Relativno nov koncept „bezbednosti vode” čini sastavni deo savremenog bezbednosnog promišljanja, koje nije isključivo rezervisano za vojne pretnje. Ekološka bezbednost sve više dobija na značaju u sveukupnom promatranju bezbednosti, a bezbednost vode jedno je od najvažnijih pitanja u budućnosti. Shodno tome, autori analiziraju jedan od najsušnijih regiona sveta, istražujući činalac bezbednosti vode kao element ukupnih konfliktnih odnosa. Bliski istok i Severna Afrika, iako region bogat naftom kao prvorazrednim resursom savremenog sveta, veoma je siromašan vodom za piće i navodnjavanje, koja je pritom neravnomerno raspoređena. Problem dodatno komplikuju stalne tenzije i sukobi u ovom delu sveta. U radu se uporednom metodom i analizom praksi država ispituje mesto bezbednosti vode kao činioca sukoba, ali je isto tako i cilj ovog rada da omogući pregled i uvid u problematiku koju sa sobom nosi pitanje bezbednosti vode. Autori zaključuju da bezbednost vode nije dovoljan uslov za pokretanje ratova, ali ima veliki značaj kao element koji pojačava postojeće sukobe i usporava mirovne pregovore. Ratovi za vodu još uvek nisu naša realnost, ali ih autori ne isključuju u budućnosti, s obzirom na konstantno pogoršanje situacije sa količinom raspoloživih vodnih resursa u ovom regionu. Bezbednost vode će sasvim sigurno biti element sukoba u doglednoj budućnosti, jer ne može biti prevaziđen uvozom vode ili usavršavanjem tehnologije desalinizacije. Stoga autori ističu značaj istraživanja navedenog činioca.
Budućnost odnosa Evropske unije i Narodne Republike Kine – mogući scenariji –
Nevena Stanković
Međunarodna politika, 2022 73(1184):33-60
Sažetak ▼
Međunarodnu politiku već izvesno vreme karakterišu tenzije među velikim silama koje ometaju zajedničko delovanje na globalnim izazovima poput klimatske krize i pandemije Kovid 19. U uslovima tekućih izazova sa kojima se suočavaju Evropska unija (EU) i NR Kina, priroda ovog partnerstva se menja. Od kraja 2020. godine spoljnopolitičke tenzije u odnosima EU i Kine su u značajnom porastu. Ovo potvrđuju međusobne sankcije, uvedene od strane kineskih i zvaničnika EU, zamrznuti proces ratifikacije Sveobuhvatnog sporazuma o investicijama, kao i odbojniji stav EU prema Kini, čemu Kina pokušava da se suprotstavi. S druge strane, EU ne zamrzava odnose sa Kinom, ali ne poseduje ni jedinstvenu, koherentnu strategiju prema njoj. U radu se ispituju mogući scenariji ovog kompleksnog odnosa u budućnosti, iz perspektive praktičnog geopolitičkog pristupa, kao i vremenska održivost svakog od ponuđenih scenarija – dalje produbljivanje tenzija u odnosima EU i Kine, postepeno uzajamno udaljavanje i eventualno povoljniji ishod u odnosima dveju strana, sa mogućim implikacijama na članice EU i Uniju kao celinu. Ključne metode istraživanja oličene su u vidu analize diskursa, analize sadržaja relevantnih dokumenata i metode scenarija. Autorka zaključuje da je u bližoj budućnosti najrealniji scenario postepenog udaljavanja EU i Kine, što bi se na prvi pogled moglo okarakterisati kao pogoršani status quo. Dodatno, u radu se analiziraju moguće posledice i negativnog raspleta situacije, odnosno načini na koji bi dodatno pogoršanje odnosa nanelo štetu trgovini i investicijama, povećalo troškove uvoza i ugrozilo tzv. zelenu tranziciju za celu EU.
Regionalne bezbednosne inicijative i NATO i EU bezbednosni koncepti – slučaj država Zapadnog Balkana
Mirjana B. Milenković
Međunarodna politika, 2022 73(1184):61-91
Sažetak ▼
Na regionalnom principu udružuju se države koje imaju zajedničke bezbednosne interese, a regionalne bezbednosne inicijative su prostor u kome se saradnja praktično materijalizuje sa konkretnim benefitima po bezbednost. S druge strane, projekti NATO koncepta pametne odbrane i EU koncepta objedinjavanja i deljenja, kao bezbednosni alati institucija čijem članstvu teže ili su članice države Zapadnog Balkana, uspostavljenu regionalnu saradnju potvrđuju otvarajući prostor i za neke nove oblike saradnje. Zato je predmet ovog istraživanja kako bezbednosni integracioni procesi, sprovođeni kroz regionalne bezbednosne inicijative i NATO i EU bezbednosne koncepte, utiču na evoluiranje zapadnobalkanskog potkompleksa. Hipoteza koja će u radu biti potvrđena jeste da bezbednosna stabilnost država Zapadnog Balkana zavisi od nacionalnih kapaciteta međusobno uvezanih u regionalnu bezbednosnu mrežu i potpomognuta globalnim bezbednosnim konceptima. Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa je pogodna za ovakvu vrstu istraživanja jer se u najvećoj meri oslanja na socijalnokonstruktivistički teorijski okvir koji podrazumeva da oblike međunarodnog sistema određuje ponašanje država sa naglaskom na društvenim strukturama i činjenicama.
Ekonomske integracije na Zapadnom Balkanu – priprema za članstvo u EU ili zamena za članstvo?
Sava Mitrović
Međunarodna politika, 2022 73(1184):93-115
Sažetak ▼
U radu se analiziraju inicijative ekonomskog karaktera pokrenute u regionu Zapadnog Balkana. CEFTA 2006, kao jedina trgovinska inicijatava uspostavljena na stabilnoj, ugovornoj osnovi, predstavljena je kao temelj regionalnih trgovinskih odnosa, ali je i ukazano na sve slabosti i probleme u funkcionisanju ove organizacije. Autor dalje prikazuje razvoj, izazove i perspektive drugih ekonomsko-trgovinskih aranžmana, kako onih iniciranih u okviru Berlinskog procesa (Regionalno ekonomsko područje i Zajedničko regionalno tržište), ali i od strane samih lidera Zapadnog Balkana („Mali Šengen”/„Otvoreni Balkan”). Osnovno istraživačko pitanje na koje rad odgovora jeste – da li su pomenute regionalne inicijative kompatibilne sa procesom pristupanja ovih država Evropskoj uniji? Centralna teza koju autor zastupa jeste da nijedna od ovih inicijativa nije kreirana sa namerom zamene članstva u EU, koje ostaje primarni spoljnopolitički cilj svih aktera sa Zapadnog Balkana, te da svaka od njih može predstavljati dobru pripremu regiona za izazove učešća na unutrašnjem tržištu EU, ali i biti podsticaj za sprovođenje nekih od ključnih reformi u okviru pristupnog procesa.
Razvojni efekti „Investicionog okvira za Zapadni Balkan”
Nataša Stanojević
Međunarodna politika, 2022 73(1184):117-146
Sažetak ▼
Predmet ovog istraživanja su efekti razvojne pomoći koje Evropska unija pruža zemljama Zapadnog Balkana tokom procesa pridruživanja. Fokus je na efektima projekata Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kao ključnog mehanizma preko koga će se realizovati razvojna podrška regionu u narednom projektnom ciklusu. U radu su opisani razvojni ciljevi ovog programa i analizirana obeležja prethodno realizovanih projekata. Utvrđeno je da je učešće bespovratne pomoći EU u ovim projektima simbolično, dok gotovo sva sredstva potiču od zajmova korisnika od evropskih banaka ili iz sopstvenih budzetskih sredstava. Analiza oblika ove simbolične pomoći pokazala je njen minoran razvojni efekat, s obzirom na to da se radi o studijama izvodljivosti, procenama i preporukama. Rezultati pokazuju znatno bolje efekte bilateralnih donacija i značaj bilateralne saradnje sa evropskim zemljama.
Vlaško-rumunsko pitanje i spoljnopolitički odnosi Republike Srbije i Republike Rumunije
Nada M. Raduški
Međunarodna politika, 2022 73(1184):147-169
Sažetak ▼
U tradicionalno dobrim i stabilnim bilateralnim odnosima Srbije i Rumunije posebno mesto zauzimaju položaj i zaštita prava nacionalnih manjina i očuvanje njihovog etnokulturnog identiteta. U tom kontekstu po značaju se izdvaja bilateralni sporazum iz 2002. godine, koji je prvenstveno važan za rešavanje konkretnih međudržavnih pitanja u oblasti manjinske politike. U spoljnopolitičkim odnosima Srbije i Rumunije otvorena pitanja imaju dva najvažnija aspekta: prvi se odnosi na status i prava rumunske nacionalne manjine u Srbiji, a drugi na pitanje da li su Vlasi deo rumunske nacije ili su autohtona nacionalna manjina, sa sopstvenim identitetom, jezikom i kulturom. Položaj Rumuna u Srbiji, vlaško-rumunsko pitanje i bilateralni odnosi sa Rumunijom, dodatno su važni za napredak u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, imajući u vidu da Rumunija svoju saglasnost za dodelu statusa kandidata za članstvo u EU i otvaranje pregovaračkih poglavlja uslovljava rešavanjem ovih pitanja, dok je stav Srbije da se izbegavanje svih nesporazuma i dobri međususedski odnosi mogu ostvariti jedino aktivnim i principijelnim međudržavnim dijalogom.
Istorijske determinante Zakavkazja: studija slučaja Azerbejdžana
Mira Šorović, Zoran Dabetić
Međunarodna politika, 2022 73(1184):171-204
Sažetak ▼
U članku se kroz istorijsku perspektivu sagledava i analizira posthladnoratovski svijet u regionu Zakavkazja na primjeru Azerbejdzana. Izuzetan ekonomski i geostrateški značaj ovog regiona, uzrokovao je da se interesi velikih sila na ovom području tokom vjekova sukobljavaju. Ipak, u ovom članku poseban fokus je stavljen na političke aktivnosti i djelovanje Azerbejdzana, kao male nacije među velikim silama, u rasponu od dva vijeka. Na prostoru Zakavkazja, usljed brojnih etničkih netrpeljivosti, koje sežu unazad par decenija, praćene ratnim dešavanjima i konstantnom nesigurnošću, uključeni su i globalni i regionalni akteri jer postoji opravdan strah da će sigurnost i krhki mir biti urušeni, što će se negativno odraziti na cjelokupnu međunarodnu zajednicu. U tom kontekstu, u ovom radu biće riječi i o pojedinačnim odnosima Azerbejdzana sa susjedima, kao i sa velikim silama u međunarodnom svjetskom poretku.

Prikaz knjige

Afrika i Indija – od zajedničke prošlosti u zajedničku budućnost
Danilo Babić
Međunarodna politika, 2022 73(1184):205-209
The Subjects of International Law in Times of Pandemic – International Organizations and States’ Response to COVID-19
Jovana Blešić
Međunarodna politika, 2022 73(1184):211-215