Sažetak ▼

U radu se analizira sve intenzivnije i raznovrsnije političko i vojno partnerstvo Indije i Australije tokom poslednjih desetak godina. Autor u radu dokazuje nekoliko hipoteza. Prema prvoj, glavni pokretač njihovog zbližavanja jeste zajednička bojazan političkih elita dve zemlje da bi u regionu Indo-Pacifika NR Kina mogla da postane hegemonska sila, sa ambicijama koje su u opreci sa interesima kako Indije tako i Australije. Druga hipoteza, usko povezana sa prvom, izražava stav da Indija i Australija teže održavanju/ obnavljanju i jačanju ravnoteže snaga, odnosno da kroz međusobno povezivanje vode klasičnu realističku spoljnu politiku. U trećoj hipotezi se formuliše pozicija da obe zemlje, kroz spomenuto povezivanje, sprovode isključivo tzv. meko uravnotežavanje naspram NR Kine, i da su njihovi podudarni interesi, kapaciteti i komplementarnost limitirani, i da je mala verovatnoća da bi kratkoročno (1–6 godina) one mogle da pređu sa tzv. mekog na tzv. tvrdo uravnotežavanje. U radu se takođe daje kraći pregled istorije odnosa ove dve zemlje.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada jeste analiza specifičnog trgovinskog položaja Mozambika, čiji je model privrednog razvoja zasnovan na ekstrakciji prirodnih resursa. Prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija, Mozambik pripada kategoriji najmanje razvijenih zemalja sveta, koje su izuzetno ranjive na egzogene šokove i prirodne katastrofe. Pored toga, nailaze na mnoge barijere u međunarodnoj trgovini, čiji je krajnji rezultat povećanje trgovinskih troškova. U radu će biti ukazano na mogućnosti prevazilaženja ovih poteškoća kroz primenu Sporazuma o olakšavanju međunarodne trgovine, donetim pod okriljem Svetske trgovinske organizacije, kao i kroz ulaganje u izgradnju trgovinskog kapaciteta, što bi trebalo da stvori prilike za Mozambik da ostvari veći nivo integracije u međunarodnu trgovinu

Sažetak ▼

Osnovni zadatak rada predstavlja utvrđivanje glavnih determinanti nemačko-britanskih političkih odnosa, s posebnim naglaskom na razvoj pomenutih odnosa nakon Bregzita. U uvodnom delu rada izložene su okolnosti pod kojima je Britanija napustila EU, u svetlu činjenice da je taj proces predstavljao prvi slučaj napuštanja EU od strane jedne njene članice. Naznačene su osnovne konture nemačko-britanskih odnosa, kao i izazovi koji predstoje pred SR Nemačkom u cilju njene čvrste rešenosti da se očuva EU i adekvatno odgovori na nove izazove u skladu sa previranjima na globalnom planu. Napuštanjem EU od strane njene druge po snazi ekonomije i treće najmnogoljudnije države, uloga SR Nemačke u oblikovanju post-bregzitovske unije dolazi do sve većeg izražaja. Centralni deo rada posvećen je analizi spoljnopolitičkih agendi dveju država u post-bregzitovskim okolnostima. Izlaskom Velike Britanije iz EU, pred njenom vladom se neizostavno nametnuo zadatak osmišljavanja nove spoljnopolitičke doktrine Britanije i njene uloge u svetu. Iako osnovne konture nemačke spoljnopolitičke doktrine ukorenjene u višedecenijskoj tradiciji ostaju nepromenjene, u skladu sa globalnim previranjima i nepovoljnim tokom pandemije korona virusa, u novom koalicionom sporazumu nemačke vlade primećuje se najava ambicioznijeg pristupa u saglasju sa svojim evroatlantskim partnerima. U završnom delu rada ukazuje se na perspektive budućih odnosa između dveju država u skladu sa njihovom tradicijom, osnovnim pravcima njihove spoljne politike, kao i izmenjenim geopolitičkim pejzažom. Srž budućih bilateralnih odnosa između dveju država neizostavno će se odvijati se u svetlu činjenice da Nemačka, kao članica EU, ima obavezu da gradi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku u okviru evropske agende. U razmatranju opredeljenog predmeta istraživanja, korišćene su različite metode istraživanja. Od osnovnih metoda saznanja primenjene su metoda analize i sinteze. Od opštenaučnih metoda korišćene su hipotetičko-deduktivna i istorijska metoda.

Sažetak ▼

Ovaj rad nastoji da prikaže odnose između Evropske unije i Rusije koje karakteriše uvažavanje zajedničkih interesa u oblasti energije i ekonomije. Ovaj deo diplomatskih odnosa između Evropske unije i Rusije zasniva se na principu međuzavisnosti, koji povezuje dva subjekta u blisku saradnju i na taj način dopunjuje njihov inače turbulentan odnos. Interesi zbog kojih se ovi odnosi održavaju su od velike vrednosti za obe strane i pokazali su da je saradnja između EU i Rusije moguća i održiva, mada sa neizvesnom budućnošću imajući u vidu diplomatske probleme u njihovim odnosima i trenutnih događaja u Ukrajini . Iako daleko od idealne i puna kontroverzi i tenzija, ova sfera diplomatskih odnosa je veoma važna i ima velike ekonomske i političke implikacije, a ovde će biti dat kratak pregled događaja koji su doveli do današnjih kontroverzi oko Severnog toka 2, kao i buduće implikacije i predviđanja praktičnih posledica energetskih odnosa između Rusije i EU.

Sažetak ▼

Rad prati razvoj principa slobode plovidbe na multilateralnoj ravni, a pre svega u okviru Konvencije o režimu plovidbe Dunavom, koja u prvi plan ističe interese pribrežnih zemalja. Imajući u vidu da je Konvencija usvojena u znatno drugačijim okolnostima od današnjih, legitimno se nametnulo pitanje potrebe njene revizije. U tu svrhu je od strane Dunavske komisije, kao nadzornog mehanizma, osnovan Pripremni komitet za diplomatsku konferenciju o reviziji Beogradske konvencije u čijem su fokusu: institucionalna i proceduralna pitanja Dunavske komisije, članstvo, proces donošenja odluka Komisije, jezik i reforma Sekretarijata. Cilj istraživanja jeste da se kroz sagledavanje relevantnih istorijskih segmenata i pozitivnopravnih rešenja sadržanih u Konvenciji, uzimajući u obzir dosadašnji rad na reviziji, stekne što bolji uvid u značaj revizionog procesa, i daju određene smernice i predviđanja u pogledu daljeg razvoja stvari po pitanju potrebnih izmena Konvencije. Reč je o materiji koja je od posebnog značaja ne samo za Republiku Srbiju kao depozitara Konvencije, već i za čitav podunavski region i jačanje međusobne saradnje. Isto tako, pitanje članstva, kao jedno od prioriteta, ponovo je aktuelizovano iz drugog ugla, u kontekstu ukrajinske krize, čime se potvrđuje značaj ovog istraživanja. Hipoteza koja će u radu biti potvrđena jeste da je revizija Konvencije neophodna u određenoj meri, imajući u vidu promenjene okolnosti do kojih je došlo u poslednjih par decenija. Jednostavno, ne postoji međunarodni ugovor koji bi u svom izvornom obliku važio u svakom vremenu i svim okolnostima.