Lisabonski ugovor: institucionalne izmene u oblasti spoljne politike Evropske unije

Prolović Nevena (Istraživač pripravnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), nevena@diplomacy.bg.ac.rs

Prepreke procesu ratifikacije Lisabonskog ugovora okončane su prvog decembra 2009. godine stupanjem ugovora na snagu, nakon ratifikacije u svim državama članicama. Novi ugovor na kome počiva Evropska unija, u praksi se posmatra kao nastavak inicijative za produbljenje političke integracije Evrope i redefinisanje Evropske unije u novim, izmenjenim okolnostima. Ovaj članak predstavlja institucionalne izmene koje Lisabonski ugovor predviđa u oblasti spoljne politike i spoljnih odnosa Evropske unije. Posebna pažnja posvećena je redefinisanoj ulozi visokog predstavnika za spoljnu politiku i zajedničku bezbednost, kao i novouspostavljenoj ulozi predsednika Evropskog saveta. Analiziraju se i izmene u sistemu predsedavanja, kao i ključne promene vezane za politiku odbrane i bezbednosti, ali i izazovi koje donosi izmenjeni institucionalni sistem Evropske unije.

Ključne reči: Evropska unija, Lisabonski ugovor, reforma, institucionalni sistem, spoljna politika, visoki predstavnik, predsednik Evropskog saveta, zajednička bezbednosna i odbrambena politika