Demokratski deficit u funkcionisanju Evropske unije – tendencije i perspektive

Petkanić Srđan (Istraživač saradnik, Institut za evropske studije), psergio1@ yahoo.com

Ovaj rad se bavi aktuelnim tendencijama i perspektivama u rešavanju problema demokratskog deficita nakon donošenja Lisabonskog ugovora.2 Maestralna petodelna kvalifikacija koja identifikuje osnovne karakteristike, domašaje i ograničenja koje demokratski deficit sa sobom nosi, poslužila je kao ideja vodilja za pisanje ovog rada i sve strategije koje su objašnjene i analizirane oslanjaju se na načela proizašla iz inicijalne klasifikacije. Problem legitimnosti proizvodi sa sobom set diverzifikovanih teorijskih pristupa koji nastoje da rasvetle problem demokratskog deficita, fokusirajući se na različite aspekte procesa evropskih integracija. Najznačajnija strategija solucije demokratskog deficita u procesu evropskih integracija vidi kroz povećanu ulogu nacionalnih parlamenata, što bi trebalo da se odrazi na povećanje legitimacijske funkcije na evropskom nivou. Pod uticajem ovog pristupa, u političkom realitetu Evropske unije (EU) došlo je do uspostavljanja sistema parlamentarnih komiteta (odbora) koji su pokušali da nadoknade demokratski deficit u funkcionisanju EU. Iako su principi ove strategije zasnovani na zdravim, demokratskim osnovama primetan je raskorak u teorijskom i praktičnom, naročito po pitanju funkcionalnosti i kapaciteta nacionalnih parlamenata da izvedu adekvatna tumačenja inicijativa, zakona, protokola i ostalih evropskih dokumenata. Sekundarni, tzv. prezidencijani pristup pokušava da razreši postojeći problem demokratskog deficita u EU kroz neposredni izbor predsednika evropskih institucija, posebno Evropske komisije (u daljem tekstu: Komisije), od strane građana EU. Delotvornost odluka koje bi bile donete na ovaj način bile bi dovedene u pitanje što kompromituje same osnove prezidencijalnog pristupa. Treći, možda najkontroverzniji pristup, zagovara isključivanje rešavanja problema demokratskog deficita budući da je to prirodna pojava koju građani EU treba da prihvate. Princip postparlamentarne legitimacije smatra da se nadnacionalni autoritet jedinstvene Evrope može sa uspehom izgraditi isključivo kroz koalicije institucija EU sa interesno-lobističkim grupama. Javne politike i javni interes se nalazi u senci „nove arhitekture” koju predstavnici ove strategije predlažu, a razmatranje legitimacijske funkcije u EU nije razložno budući da pravi cilj EU treba da bude unapređenje interesa institucija EU i korporativnih interesa.

Ključne reči: demokratski deficit, Evropska unija, legitimitet, institucije, teorijski pristupi