UDK 343.9.02(497.11)
Biblid: 0543-3657, 61 (2010)
Vol. 61, No 1139, str. 64-89
DOI:

Izvorni naučni rad
Primljeno: 27 Jun 2010
Prihvaćeno: 01 Jan 1970

Pretnja transnacionalnog organizovanog kriminala po ekološku bezbednost Srbije

Korać Srđan (Istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), srdjan@diplomacy.bg.ac.rs

Rad predstavlja pokušaj da se analizom činilaca koji utiču na delovanje transnacionalnog ekološkog kriminala sagleda koliko je objektivna pretnja ove grane kriminalne industrije po ekološku dimenziju ljudske bezbednosti u Srbiji. Autor na početku pruža pojmovno razjašnjavanje koncepata bezbednosti, ljudske bezbednosti i organizovanog kriminala i daje kratak pregled pojavnih oblika ekološkog kriminala. Za potrebe ovog istraživanja kao činioci koji bi mogli da opredele domaće kolektivitete organizovanog kriminala da nezakonito stečena sredstva investiraju u povećanje ilegalne trgovine zaštićenim ptičjim vrstama i u razvoj ilegalnog prevoza i odlaganja opasnog otpada uzeti su: potražnja za ilegalnim robama i uslugama, upravljanje kriminalnim operacijama, efikasnost otkrivanja ekološkog kriminala, efikasnost kontrolne politike i nivo ekološke svesti. Analiza nabrojanih činilaca, posmatranih ponaosob i u međudejstvu, pokazala je da u našoj zemlji postoje relativno pogodni uslovi za razvoj transnacionalnog ekološkog kriminala i njegovo umrežavanje sa domaćim grupama organizovanog kriminala. Značajna potražnja u bogatim evropskim društvima za ilegalnim robama u vidu zaštićenih divljih ptičjih vrsta i ilegalnim uslugama prevoza i odlaganja opasnog otpada, u spoju sa visokim profitima i malim rizikom od otkrivanja i krivičnog progona, podsticajno deluju na kriminalce da se bave i ovom vrstom nezakonitih poslova. Složeno upravljanje kriminalnim operacijama zasnovano na dobroj logistici prekograničnih kriminalnih mreža, unajmljivanju potrebnih specijalizovanih ekspertiza i zloupotrebi legalnog biznisa, kao i velikoj koruptivnoj sposobnosti, smanjuje efikasnost policije u otkrivanju i pravosuđa u dokazivanju dela ekološkog kriminala. Ograničeni efekti kontrolne politike smanjuju „troškove” kriminalnog poslovanja u ovom području delovanja organizovanog kriminala i dodatno podstiču pojedince da čine krivična dela protiv životne sredine. Prirodna dobra se usled niskog nivoa ekološke svesti među javnim službenicima neposredno ili posredno zaduženim da štite životnu sredinu stavljaju van okvira moralnih dilema, pa kriminalci imaju još jaču motivaciju da prisvoje nešto što naizgled nije ničije. Autor naglašava da bi transnacionalni kriminal usmeren na eksploataciju prirodnih retkosti i na zagađivanje životne sredine nepropisnim odlaganjem opasnog otpada, kao realna dugoročna pretnja ljudskoj bezbednosti u Srbiji trebalo da postane javno pitanje prvenstveno u okviru nacionalne politike borbe protiv organizovanog kriminala.

Ključne reči: transnacionalni kriminal, organizovani kriminal, ekološki kriminal, ljudska bezbednost, ekološka bezbednost, politika kontrole, Srbija