Fenomen „de-suverenizacije“ evroazijskog i balkanskog prostora u bezbednosnoj perspektivi

Fatić Aleksandar (Naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), fatic@diplomacy.bg.ac.rs

Savremeni međunarodni odnosi od kraja hladnog rata odlikuju se dvema ključnim tendencijama: postepenom i progresivnom multilateralizacijom, i delimičnom nacionalnom „de-suverenizacijom“ takozvanih „ranjivih“ ili „fragilnih“ zemalja, koja se opravdava bezbednosnom argumentacijom šireg geografskog i istorijskog dosega. Tekst razmatra paralelu između faktičke de-suverenizacije i „sekuritizacije“ u obličju multilateralne koncepcije bezbednosti u dva „ranjiva“ regiona: Evroaziji, i na Balkanu. Bezbednosne integracije u Evroaziji odlikuju se izvesnim paralelama sa bezbednosnim i strateškim dilemama sa kojima se suočava region Zapadnog Balkana, na isti način kao što se sam region Evroazije, u pojavnoj formi „postsovjetskog prostora“, može posmatrati kao ekvivalent Zapadnog Balkana kao „postjugoslovenskog prostora“. Istovremeno, iskustva pokušaja da se kroz bezbednosnu integraciju u Evroaziji ponudi alternativa atlantskim integracijama, što predstavlja danas najznačajniji geopolitički segment tih integracija sa tačke gledišta Zapadnog Balkana, ukazuju na relativnu neuspešnost pariranja procesu proširenja NATO, što, uz uzimanje u obzir ekonomskih i energetskih okolnosti, predstavlja jednu od osnova za odlučivanje o budućoj orijentaciji Srbije u okviru već atlantski orijentisane bezbednosti Zapadnog Balkana.

Ključne reči: NATO, Rusija, GUUAM, Šangajska petorka, ŠOS, OEBS, Partnerstvo za mir, geostrategija, energetska bezbednost