UDK 334.72.021+351.824.11(4-12)
Biblid: 0543-3657, 64 (2013)
Vol. 64, No 1149, str. 38-51
DOI:

Izvorni naučni rad
Primljeno: 16 Mar 2023
Prihvaćeno: 31 Dec 2012

Uloga korporativnog upravljanja u energetskim preduzećima regiona Jugoistočne Evrope

Vesić Dobrica (Viši naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), dobrica@diplomacy.bg.ac.rs

Efikasno upravljanje preduzećima iz oblasti energetike na području zemalja regiona od presudnog je značaja za njihovu energetsku bezbednost. Stoga je uloga savremenog korporativnog upravljanja, kao oblika efikasnog menadžmenta, nezamenljiva. U oblasti energetike u zemljama regiona, najveći privredni subjekti, posebno privredni subjekti koji upravljaju energetskim sistemima (mrežama) su javna preduzeća. Prvi element za primenu korporativnog upravljanja uopšte – korporativizacija – nije sprovedena u javnim preduzećima u oblasti energetike. Savremeno korporativno upravljanje je danas kompleksnije i neophodnije nego ikad pre. Smatra se da je poboljšanje korporativnog upravljanja jedan od efektivnih puteva povećanja konkurentskih sposobnosti preduzeća. Korporativno upravljanje treba da osigura strateško vođenje kompanije, rad skupštine i uprave, nadzor rada menadžera, ali i polaganje računa kompaniji i akcionarima. Svest o potrebi za odgovornim i stručnim kadrovima u sistemu savremenog korporativnog upravljanja i rukovođenja preduzeća već postoji. Stoga se nameće neophodnost započinjanja ciklusa školovanja, seminara i interaktivnih predavanja o savremenom korporativnom upravljanju za članove nadzornih i upravnih odbora, kao i za menadžment i prateće stručne službe javnih ali i privatnih preduzeća. Reforma zakonodavstva zadire u mnoge sfere korporativnog upravljanja javnim preduzećima u oblasti energetike, ali pošto nije u potpunosti sprovedena, ne povećava mogućnost uspešnog poslovanja ovih privrednih subjekata. Korporativno upravljanje je složen, integralni sistem koji nastoji da ostvari složen cilj – ravnotežu među brojnim subjektima različitih interesa. Činioci uticaja u ostvarenju tog cilja nalaze se kako unutar javnog društva (akcionari, članovi upravnog odbora, izvršni direktori, interni revizori, zaposleni i dr.), tako i izvan njega, uglavnom delujući na tržište kapitala (investicione banke, spoljni revizori, investicioni analitičari, komisije za hartije od vrednosti i dr.). U radu se ukazuje na vezu između kvaliteta korporativnog upravljanja i sposobnosti otvorenog akcionarskog društva da privuče eksterni kapital i kontroliše rizik.

Ključne reči: energetska bezbednost, korporativno upravljanje, javna preduzeća, rizik, tržište kapitala