Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963: kratak osvrt povodom pedeset godina od stupanja na snagu

Lopičić Đorđe N. (Beograd), djordje.lopicic@vektor.net

U članku je dat kraći osvrt na Bečku konvenciju o konzularnim odnosima iz 1963. godine u povodu 50 godina od stupanja na snagu 24. aprila 1963. Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. predstavlja pre svega najveći uspeh Ujedinjenih nacija u pogledu kodifikacije međunarodnog konzularnog prava koje je bilo vekovima nekodifikovano. Za 50 godina postojanja Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine opravdala je svoje postojanje u međunarodnoj konzularnoj praksi, jer je usvojena od strane 175 država. Ona nije mogla da reši sva pitanja i probleme iz konzularnih odnosa i konzularne materije, ali rešila je najvažnija. Ona ima i svojih nedostataka i nedorečenosti, ali je ostavljeno državama da u bilateralnim konzularnim konvencijama rešavaju te probleme. Očekivalo se da će ova Konvencija usvojiti potpuni imunitet konzularnim funkcionerima, kao što je urađeno sa diplomatima, međutim to nije usvojeno. Jugoslovenska delegacija na čelu sa prof. dr Milanom Bartošem dala je značajan doprinos kako u toku priprema, tako i na samoj Konferenciji u Beču prilikom usvajanja Konvencije. U jugoslovenskoj i u srpskoj konzularnoj praksi ova Konvencija je opravdala svoje postojanje i pomogla u rešavanju na desetine hiljada konzularnih predmeta tokom ovih 50 godina.

Ključne reči: Konferencija Ujedinjenih nacija o konzularnim odnosima i imunitetima u Beču 1963. godine, Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine