Globalna politika u oblasti klimatskih promena i politika država najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte

Todić Dragoljub (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), d.todic@diplomacy.bg.ac.rs

U radu se ukazuje na opšte okvire globalne politike i prava klimatskih promena određene u postojećim međunarodnim ugovorima u oblasti životne sredine, a posebno odredbama Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto protokola. Kroz razmatranje specifičnog položaja pojedinih država i korišćenjem različitih kriterijuma (učešće u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, članstvo u međunarodnim ugovorima, sprovođenje međunarodnih ugovora, definisanje strateških ciljeva i postojanje i karakteristike nacionalnih pravnih sistema u oblasti klimatskih promena) analiziraju se elementi politike i prava država najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Posebno se ukazuje na stanje u državama članicama Aneksa I Okvirne konvencije UN o promeni klime (Australija, Japan, Nemačka, UK, SAD, Ruska Federacija), odnosno stanje u nekoliko država koje imaju status „non-Aneks I“ (Kina, Brazil, Indija, Južna Afrika, Meksiko). Polazi se od pretpostavke da globalna politika u oblasti klimatskih promena zavisi skoro isključivo od politike država najvećih GHG emitera. U radu se obrazlaže teza da u politici država najvećih GHG emitera, pored razlika, postoji više zajedničkih elemenata od značaja za ostvarivanje ciljeva globalne politike.

Ključne reči: Klimatske promene, životna sredina, pravo klimatskih promena, Kjoto protokol, gasovi sa efektom staklene bašte (GHG), najveći emiteri