UDK 341.24(497.115)
Biblid: 0543-3657, 64 (2013)
Vol. 64, No 1152, str. 20-35
DOI:

Pregledni članak
Primljeno: 14 Nov 2013
Prihvaćeno: 01 Jan 1970

Briselski sporazum: jedno viđenje

Petrović Dragan (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), draganp@diplomacy.bg.ac.rs

U radu se analiziraju rezultati pregovora Beograda i Prištine pod posredništvom EU poslednjih godina, sa akcentom na potpisani sporazum u Briselu aprila 2013. godine. Imajući u vidu da je 20062007. od strane Srbije, i uz pomoć pre svega Rusije, odbijen Ahtisarijev plan, postavlja se pitanje zašto je sada prihvaćen ovaj sporazum, koji se suštinski ne razlikuje od Ahtisarijevog plana. To je utoliko čudnije, ako se zna da je u međunarodnom poretku upravo u ovom periodu od 2007. došlo do vrlo ozbiljnih promena odnosa snaga, na štetu promotera kosovske nezavisnosti. Amerika, kao glavni promoter kosovske nezavisnosti, i dalje je vodeća svetska sila, ali sada u sve više multipolarnom svetskom poretku gde paralelno sa njom egzistiraju i druge svetske sile, poput zemalja BRIK-a koje ne podržavaju kosovsku nezavisnost. Zvanični Beograd, odnosno aktuelna i prethodna vlada Srbije, opredelio se na ovako veliki ustupak, dobrim delom iz ideologije pridruživanja Evropskoj uniji i to pod veoma neizvesnim i otežanim okolnostima u kojoj se nalaze i Unija i daljnji „evropski put“ Srbije. Stoga autor rada smatra da bi ovako rizičan poduhvat, koji se u isto vreme i protivi aktuelnom Ustavu Srbije za šta vladajuća garnitura nije dobila mandat naroda, morao da ima test demokratski izražene volje građana. Oni bi na adekvatan način morali da se upoznaju sa svim okolnostima, vezanim za Briselski sporazum, i da se na demokratski organizovanom referendumu u tom pravcu i izjasne.

Ključne reči: Kosovo i Metohija, Briselski sporazum, Međunarodni posrednici, pritisak na Srbiju