O POJEDINIM NEDOSTACIMA POSTUPKA PRED MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM TRIBUNALOM ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Milekić Višnja (Saradnik u nastavi, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu), vmilekic@jura.kg.ac.rs

Autor u radu raspravlja o postupku pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji je nastao kao posledica potrebe da se krivično gone osobe koje su odgovorne za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava učinjene u ratnim dešavanjima na području bivše Jugoslavije. Osnovne kritike odnose se na ovlašćenja Suda da sam donosi Pravila o postupku i dokazima, da ih menja kada za tim postoji potreba, kao i na preširoka ovlašćenja pojedinih procesnih subjekata, posebno tužioca. Pored uvodnih i završnih razmatranja, rad deli u osam delova, kroz koje ukazuje na pojedine nedostatke svake faze postupka. Krivični postupci predugo traju, a to se ne može opravdati ni složenošću predmeta, niti lošom saradnjom država. Svako optuženo lice ima pravo na pravično, brzo i efikasno suđenje, što je princip koji nije u potpunosti ispoštovan u Haškom tribunalu.

Ključne reči: postupak pred Haškim tribunalom, istraga, optužnica, glavni pretres, presuda