SAVREMENI PROCESI EVROAZIJSKIH EKONOMSKIH INTEGRACIJA

Knežević Božidar (Božidar Knežević, diplomirani politikolog, master (međunarodne studije) i savetnik u Beogradskom centru za evroazijske studije, Beograd), knezevic.bozidar@gmail.com
Pavlović Senka (Senka Pavlović, doktorand fakulteta Političkih nauka u Beogradu (međunarodne i evropske studije) i savetnik u odeljenju za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije), senkapavlovic@gmail.com

Ubrzo nakon raspada sovjetskog saveza, započinje proces evroazijskih integracija, kao vid novih oblika saradnje novonastalih nezavisnih država. Tokom godina, potpisano je više sporazuma o međusobnoj saradnji, usmerenih prvenstveno na produbljivanje i jačanje ekonomskih veza država-članica, posebno između najvećih zemalja Rusije, Belorusije i Kazahstana. Autori analiziraju vrste i glavne odlike ekonomskih integracija na postsovjetskom prostoru i njihove institucionalne strukture. U radu su predstavljeni integracioni procesi, zasnovani na međunarodnom privrednom udruživanju među kojima se ističu dve međudržavne integracione strukture Evroazijska Ekonomska Zajednica i Evroazijska ekonomska unija. Autori su mišljenja da su ovi integracioni procesi primeri dinamičnog regionalnog povezivanja i zasnivaju se na već poznatim modelima ekonomske grupacije država. Na osnovu Ugovora o Evroazijskoj ekonomskoj uniji, potpisanog u Astani (Kazahstan), 29. maja 2014. godine, ozvaničen je početak rada Unije – 1. januar 2015. godine.

Ključne reči: Evroazijska ekonomska zajednica; Evroazijska inicijativa, Carinska unija; Evroazijska ekonomska unija