SLOBODA KRETANJA RADNIKA U KONTEKSTU SUDSKE PRAKSE: ANALIZA SLUČAJA 190/98 GRAF V FILZMOSER MASCHINENBAU

Petrović Miloš (Miloš Petrović, LL.M., Europa- Institut, Universitaet des Saarlandes, Nemačka), petrovic1milos@gmail.com

Odredbe austrijskog zakona koji je propisivao pravo na kompenzaciju u slučaju prekida radnog odnosa stoje u koliziji sa principom slobode kretanja radnika u smislu bivšeg člana 39 EZ. Da li taj član može da “isključi“ domaće zakonodavstvo koje ne predviđa kompenzaciju u slučaju prekida zaposlenja, kod radnika koji završava svoj radni ugovor i odlazi za drugim poslom u istoj ili drugoj zemlji- članici EU? Osnovna problematika tiče se opsega zabrane nediskriminatornih ograničenja slobode kretanja radnika prema čl. 45. UFEU, u skladu sa presudom u slučaju Bosman. U odluci Graf, Sud pravde pojašnjava granice sudske prakse, a bliže se odnosi na primenu tzv. Keck doktrine u oblasti slobode kretanja radnika. Mišljenje opšteg pravobranioca pokrenulo je i druga potpitanja, poput koncepta pristupa tržištu i opšteg testa (Bosman). Koncepti „prepreke“ i „diskriminacije“ nastavljaju da budu nedovoljno jasni, a kvalifikacija „suviše neizvesno i indirektno“ nije doprinela konkretizaciji ovih pojmova i daljem razvoju prakse Suda pravde Evropske unije.

Ključne reči: sudska praksa, nediskriminatorna ograničenja, sloboda kretanja