ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE PREMA UKRAJINSKOJ KRIZI

Dabić Dragana (Dragana Dabić, doktorant, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu), ddabic1988@yahoo.com

U ovom radu zastupa se stav da u ukrajinskoj krizi EU ne samo da se nije pokazala kao dorasla ozbiljnosti situacije (uostalom, kao i u ranijim krizama na evropskom tlu), već se, po prvi put u svojoj istoriji, našla u ulozi izazivača ozbiljnog međunarodnog konflikta. Sučena sa pogubnim posledicima svoje agresivne i ishitrene „evropeizacije“ „novog“ istoka Evrope (isticanje prava na normativnu hegemoniju vođenu dominantno geopolitičkim motivima), jednom kada se sukob rasplamsao, preteći da izazove nesagledive posledice po stabilnost posthladnoratovskog bezbednosnog poretka, nije joj mnogo preostalo nego da se prikloni politici Sjedinjenih Američkih Država. Ona je tako propustila još jednu priliku da u polju spoljne politike formuliše nekakav specifično evropski pristup koji bi zaista vodio računa o vrednostima koje su utkane u njen Osnivački akt (mirovni u ujediniteljski projekat). U radu se zaključuje da ukoliko želi da povrati urušeni međunarodni kredibilitet, EU mora da učini kvalitativni zaokret od sadašnje, u najvećoj meri geopolitičkim interesima determinisane politike, ka političkim vrednostima koje mnogi smatraju (ili su barem ranije smatrali) specifičnim za EU. Delom se radi o vrednostima koje se vezuju za njenu meku moć, a delom onim koji su tekovina samog političkog sistema EU, poput jedinstvenog tržišta bez barijera.

Ključne reči: Ukrajinska kriza, Istočno partnerstvo, Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, meka moć EU, atlantizam