UDK 323.15/.17(497.7)
Biblid: 0543-3657, 67 (2016)
Vol. 67, No 1164, str. 72-90
DOI:

Originalni naučni rad
Primljeno: 03 Aug 2016
Prihvaćeno: 03 Sep 2016

UTICAJ PROCESA EVROPEIZACIJE NA USVAJANJE GRAĐANSKOG (NADNACIONALNOG) IDENTITETA U REPUBLICI MAKEDONIJI

Arnaudov Mitko (Mitko Arnaudov, doktorant Fakulteta političkih nauka u Beogradu), mitko_arnaudov@yahoo.com

Etnička pitanja na prostorima bivše Jugoslavije u poslednjih 25 godina predstavljaju svojevrstan generator reverzibilnih tokova. Kreiranje novih država praćeno je procesom oživljavanja velikih nacionalističkih ideja. Iako se politička elita u njima formalno zalagala za prihvatanje savremenih demokratskih tekovina i pokretanje procesa ubrzane evropske i evroatlantske integracije, ona je svojim činjenjem uspostavljala temelje za jednonacionalne države. U multietničkim društvima to je direktno uticalo na pojavu fenomena netrpeljivosti prema drugima, što je kao ishod imalo otvoreni sukob na etničkim, nacionalnim i religijskim postulatima. Makedonska politička elita, početkom devedesetih, zalagala se za uspostavljanje države na građanskim osnovama, no duh nacionalne „superiornosti“ pojavio se i u makedonskom multietničkom društvu. Osporavanje makedonskog identiteta od strane susednih država i pritisak brojčano dominantne albanske manjine unutar države, uticali su da kurs ka građanskoj perspektivi bude zamenjen jakim nacionalističkim idejama. Takav tok događaja doprineo je da neslaganja između Makedonaca i Albanaca, dovedu do izolovanih konfliktnih situacija koja su bila na ivici otpočinjanja građanskog rata. Potpisivanje Ohridskog sporazuma predstavlja garant u procesu očuvanja i održavanja makedonskog multietničkog mozaika. Zamišljen kao osnova za izgradnju građanske i multietničke makedonske države, on je danas sve više samo instrument u rukama makedonsko-albanske političke elite u zadovoljavanju uskostranačkih i klijentalističkih interesa.

Ključne reči: Republika Makedonija, Albanci, Makedonci, građanstvo, evroatlantska integracija, Ohridski sporazum