UDK 339.9:327(497.11)
Biblid: 0543-3657, 69 (2018)
Vol. 69, No 1169, str. 87-105
DOI:

Komentar
Primljeno: 29 Dec 2017
Prihvaćeno: 29 Jan 2018

ZALAZAK ERE MULTILATERALIZMA KAO DETERMINANTA SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Prošić Mr Slobodan (Opunomoćeni ministar u penziji. Član Srpskog spoljnopolitičkog kruga),

Osnovne karakteristike postglobalizma u međunarodnim odnosima odvijaju se u znaku okončanja ere multilateralizma i prelaska na bilateralni kolosek. U tom kontekstu, Bregzit i pobeda Trampa na predsedničkim izborima u Americi predstavljaju nagoveštaje svojevrsnog preokreta u međunarodnim odnosima u pravcu jačanja suvereniteta. Paralelno sa ovom evolucijom, sve učestalije su i kritike na račun neoliberalnog modela koji se optužuje za deindustrijalizaciju i ekonomsku krizu u nekadašnjim žarištima ekonomskog prosperiteta na Zapadu. Evropska unija, sa svoje strane, prolazi kroz duboku krizu. Nespremnost Evropske unije da se suoči sa novim izazovima poput terorizma i talasa imigranata, pored dugogodišnje krize u evrozoni, potvrđena je i njenim de facto „raspadom na koncentrične krugove“, što će se neminovno odraziti na dalje slabljenje njene uloge i političkog jedinstva. Posledice tog slabljenja već se osećaju na planu rešavanja nagomilanih problema u regionu Balkana. Nepovoljni efekti pomenutog rastakanja multilateralizma i jačanja bilateralnog koloseka sve snažnije se manifestuju, kako na širem međunarodnom planu, tako i u samom susedstvu Srbije. U pitanju je rekonfiguracija celokupnog političkog prostora Balkana u kojoj prevagu imaju centrifugalne sile, u situaciji oslabljenje EU zaokupljene sopstvenim opstankom. Time je aktualizovano i pitanje usvajanja spoljnopolitičke strategije kojom bi se, polazeći od aktuelne evolucije na međunarodnom planu, utvrdile odgovarajuće smernice za ostvarivanje ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije.

Ključne reči: Spoljna politika Srbije, globalizacija, Bregzit, SAD, EU