UTICAJ KLASTERA NA STRUKTURU PRIVREDA EVROPSKE UNIJE I RUSKE FEDERACIJE

Srzentić Miloš (Doktor ekonomskih nauka Miloš Srzentić), srzenticmil@sezampro.rs

Posledice Svetske ekonomske krize na proizvodnju i nezaposlenost u posmatranim privredama osećaju se i desetak godina posle njenog završetka. To je posebno uočljivo u sektoru automobilske industrije, kao dela prerađivačke proizvodnje. Potencijalni gubitak od trajnih zatvaranja proizvodnih kapaciteta u ovoj privrednoj grani imao bi dugoročne negativne efekte na privredni razvoj tih zemalja. Prostorno grupisanje kompanija iz ove privredne oblasti u klastere predstavlja pozitivan način za podsticanje njihove proizvodnje. Međutim, s obzirom na probleme u strukturi privrede, kao i na povećanu konkurenciju iz inostranstva, potrebno je kontinuirano održavati efikasnost proizvodnje i nezaposlenost u tim klasterima na odgovarajućim nivoima. Da bi se to uspešno realizovalo, mere ekonomske politike trebalo bi da budu usmerene u pravcu povećanja međusobne saradnje klastera iz različitih država.

Ključne reči: tekuća ekonomska politika, klasteri automobilske industrije, urbane aglomeracije, Okunov zakon, strukturna ekonomska politika