UDK 338.124.4(4-672EU) 338.2(4-672EU)
Biblid: 0543-3657, 71 (2020)
Vol. 71, No 1177, str. 5-29
DOI:

Originalni naučni rad
Primljeno: 12 Nov 2019
Prihvaćeno: 12 Dec 2019

FENOMEN KRIZE U EVROPSKOJ INTEGRACIJI

Dabić Dragana (Autorka je istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

U radu se ispituje značaj fenomena krize za napredovanje integrativnih procesa u značenju centralizacije nadležnosti na evropskom nivou odlučivanja. U cilju odgovora na pitanja da li integracija napreduje kao posledica kriza i da li su krize odista „dobre“ za Evropsku uniju, kako se nekada u literaturi navodi, analiziraju se odgovori na dosadašnje krize koje su je potresale. Izbor je pao na krize koje istoričari evropske integracije izdvajaju kao najozbiljnije. Poseban akcenat stavljen je na poslednju krizu Unije. Bilo da se pojmi kao najozbiljnija ekonomska kriza u istoriji evropskog projekta, bilo kao neizvesna višegodišnja transformacija nedovoljno efektivnog i nedovoljno demokratskog sistema upravljanja na više nivoa, kriza u evrozoni ishodila je dalekosežnijim političkim posledicama do i jedna pre nje. Razmatraju se različiti narativi u pogledu definitivnog okončanja krize Unije. U radu se zaključuje da je integracija napredovala, kako kao posledica mera preduzetih zarad kriza, tako i usled delovanja drugih činilaca koji nisu striktno vezani za krize. Takođe, konstatuje se da nije uputno rastuću međuzavisnost evropskih naroda, nastalu kao posledica institucionalnih odgovora na krize, označiti kao poželjnu ili korisnu bez kvalitativnog ispitivanja političkog poretka unutar koga se ona ostvaruje.

Ključne reči: kriza Evropske unije, istorija evropske integracije, kriza prazne stolice, Žan Mone, post-krizni sistem upravljanja, teorije evropske integracije