UDK 339.54(497.11:470)
Biblid: 0543-3657, 71 (2020)
Vol. 71, No 1178, str. 51-72
DOI:

Originalni naučni rad
Primljeno: 28 Feb 2020
Prihvaćeno: 28 Mar 2020

UTICAJ BILATERALNOG SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI NA SPOLJNOTRGOVINSKU RAZMENU REPUBLIKE SRBIJE SA RUSKOM FEDERACIJOM

Jelisavac Trošić Sanja (Viši naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), sanja@diplomacy.bg.ac.rs
Mladenović Dejan (Doktorand, Geoekonomski fakultet, Megatrend Univerzitet, Beograd), dejanmladenovic.ljig@gmail.com

Uspostavljanje odnosa slobodne trgovinske razmene Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, putem potpisanih sporazuma i protokola, na snazi je već 19 godina. U međuvremenu, politička kretanja i transformacije obe države, razvoj privrede, potpisivanje sporazuma sa trećim zemljama, stupanje u regionalne integracije, svetska ekonomska kriza, kao i mnogi drugi događaji ostavili su svoj trag i na trgovinsku saradnju dve države. Polazna hipoteza koju istražujemo u radu je da je Sporazum imao pozitivan uticaj na rast i diversifikaciju trgovine Republike Srbije i Ruske Federacije. S obzirom na to da je prošao dovoljan vremenski period primene Sporazuma o slobodnoj trgovini, namera autora ovog rada je da analiziraju njegov dosadašnji uticaj, koje je promene doneo, kao i koje je konkretne efekte imao na trgovinsku razmenu dve zemlje. Kroz analizu je uočeno više trgovinskih trendova: trend konstantnog trgovinskog deficita Srbije u razmeni sa Rusijom, trend energetske uvozne zavisnosti Srbije, značajno prisustvo poljoprivrednih proizvoda niskog stepena obrade u izvozu Srbije, kao i drugi. U radu je analiziran ceo period od 19 godina, sa posebnim fokusom na poslednjih 10 godina. Tokom analize je izdvojen period svetske ekonomske krize, kao i uticaj fluktuacije cene nafte i prirodnog gasa na promene u vrednosti trgovine, jer oni objašnjavaju deo kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni. Posle uvodnih razmatranja istaknute su bitne odlike samog Sporazuma, kao i promene koje je pretrpeo tokom godina. Zatim je rađena analiza ukupne vrednosti trgovinske razmene, procentualna učešća i poređenje sa drugim najvažnijim zemljama sa kojima Srbija ostvaruje trgovinu. Na kraju je u radu predstavljena analiza najvažnijih sektora, a potom i proizvoda koji učestvuju u spoljnotrgovinskoj razmeni dve države. U zaključnim razmatranjima su istaknuti svi elementi uticaja sporazuma na bilateralnu trgovinu, istaknuti su uočeni trendovi, date su određene preporuke za podsticajne mere, kao i smernice za poboljšanje odnosa razmene Srbije sa Ruskom Federacijom.

Ključne reči: Republika Srbija, Ruska Federacija, Sporazum o slobodnoj trgovini, spoljnotrgovinska razmena, slobodna trgovina, tržište, razmena, prirodni gas, poljoprivredni proizvodi