UDK 341.4:341.3
Biblid: 0543-3657, 73 (2022)
Vol. 73, No 1186, str. 35-54
DOI: https://doi.org/10.18485/iipe_mp.2022.73.1186.2

Pregledni članak
Primljeno: 10 Sep 2022
Prihvaćeno: 15 Oct 2022
CC BY-SA 4.0

“Core crimes” izvršeni u ime “milosrđa“

Slavković Vukan (Professor at the College of criminalistics and security in Niš and University of Montenegro, Kotor), vukan.s@ucg.ac.me

U radu se analizira prevencija ozbiljnog narušavanja međunarodnog humanitarnog prava, naročito imajući u vidu težinu pojedinih dela koja se kvalifikuju kao „core crimes“ (zločin genocida, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i agresija). Kako bi se postigao navedeni cilj, sprovedeno je naučno istraživanje normi koje regulušu ove međunarodne zločine u Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda, Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, Ženevskim konvencijama i drugim važnim izvorima međunarodnog krivičnog prava, zasnovanih na ugovorima. Pri tome se polazi od činjenice da se “core crimes“ smatraju najtežim zločinima koji se tiču međunarodne zajednicu u celini. Cilj naučnog članka je i proučavanje uzroka nepostojanja konvencija koje zabranjuju nuklearno oružje i oružje sa osiromašenim uranijumom, posebno imajući u vidu sudsku praksu. Utvrđeno je da međunarodno humanitarno pravo zabranjuje vojnu ili bilo koju drugu neprijateljsku upotrebu tehnika koje menjaju životnu sredinu i imaju široko rasprostranjene, dugotrajne ili teške posledice, kao sredstva uništenja, oštećenja ili povrede. Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da je pravilo o zabrani upotrebe oružja koje uzrokuje nanošenje suvišnih povreda običajno-pravna norma koja se primenjuje na sve strane u bilo kom oružanom sukobu. Autor takođe prikazuje razvoj, izazove i perspektive međunarodnog krivičnog prava, u široko prihvaćenom istorijskom narativu.

Ključne reči: “core crimes“, međunarodno krivično pravo, konvencija, agresija, genocid