KRIVIČNO DELO GENOCID U SVETLU JURISPRUDENCIJE MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Dedović Marija S. (Marija S. Dedović, master pravnih nauka (međunarodni modul)), marijadedovic.pf@gmail.com

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), od samog svog nastanka, predstavlja predmet određenih kontroverzi, počev od načina njegovog osnivanja, preko pravila koja regulišu njegov postupak, do sudske prakse koju je iznedrio.2 Od zamerki da je „nelegalan i nelegitiman“, preko onih koje se tiču stvaranja novih instituta nepoznatih Konvenciji, do toga da odaje utisak delioca selektivne pravde, ovaj Tribunal prešao je trnovit put. Ipak, ne može se reći da je na tom putu došao do cilja. Primarni zadatak njegovog etabliranja – krivično gonjenje odgovornih lica [...], samo delimično je ostvaren, s obzirom na nespornu jednostranost u procesuiranju i osuđivanju za zločine izvršene tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, što predstavlja jednu od ključnih zamerki koja bi mu se mogla uputiti. Premda ustanovljen kao ad hoc sud i zamišljen kao privremena institucija, njegova misija uprkos donetoj „strategiji okončanja rada“ i predviđanja prestanka svih aktivnosti do kraja 2010. godine, traje i dalje.3 Može se reći da, ovaj idejni tvorac hipotetičkog genocida u Srebrenici, iako pravno neperfektan, predstavlja našu neminovnost, a njegovo pravno nasleđe stvara realne konsekvence u pogledu stvaranja neujednačene istorije i relativiziranja istine na našim prostorima.

Ključne reči: MKTJ, genocid, jurisprudencija MKTJ-a, selektivna pravda