Sažetak ▼

Ovajrad analizira ustavnopravni okvir kojireguliše sistem regionalne etničke autonomije u Narodnoj Republici Kini. Kao jedan od najznačajnijih elementa političkog sistema NR Kine, sistem regionalne etničke autonomije služi zaštiti prava manjinskih etničkih grupa u njoj. Pored toga, sistem je značajan i za nastojanja centralnih kineskih vlasti da osiguraju koegzistenciju i ukupnu društvenu stabilnost u regionima sa složenom etničkom strukturom stanovništva. U radu se najpre daje teorijsko određenje samog koncepta regionalne etničke autonomije u literaturi, kao i na šta se ovaj pojam empirijski odnosi. Oslanjajući se na taj konceptualni okvir, rad prati evoluciju sistema regionalne etničke autonomije u Kini, od njegovog početnog uvođenja nakon osnivanja Narodne Republike Kine do njegove naknadne optimizacije ustavnopravnim reformama. Fokusirajući se na pravni okviri institucionalni dizajn, rad se bavi ustavnim odredbama, Zakonom o regionalnoj etničkoj autonomiji, kao i drugim zvaničnim dokumentima koji se odnose na regionalnu etničku autonomiju, s ciljem da se prikaže kako oni oblikuju strukturu, obim i mehanizme sistema regionalne etničke autonomije u NR Kini. Akcenat je na onim aspektima sistema koji se odnose na pitanja načina uspostavljanja etničkih autonomnih područja i njihovih organa samouprave, te raspodele ovlašćenja za donošenje odluka između lokalnih i centralnih organa vlasti.

Sažetak ▼

Fragilni grad predstavlja noviji i sve značajniji pojam u proučavanju bezbednosti, kako zbog svoje izražene veze sa snagom nacionalne države tako i zbog mogućnosti otvaranja novih teorijskih, empirijskih i praktičnih dilema u okviru naučne discipline Međunarodnih odnosa i Studija bezbednosti.Iako inicijalno smeštan u kontekst međunarodne i nacionalne bezbednosti,fragilni grad sve češće postaje okvir za proučavanje urbane bezbednosti. Cilj ovog rada je zato usmeren na proveru održivosti ideje o fragilnim gradovima kao samostalnom teorijskom konceptu, a koji je relativno nezavistan od koncepta slabosti/fragilnosti nacionalne države. Autori u ovom radu daju pregled i kritički analiziraju postojeća određenja fragilnih gradova i utvrđuju tri načina na koji se fragilnosti dovodi u vezu sa gradovima: 1) gradovi u kontekstu fragilnih/slabih država; 2) fragilni gradovi u fragilnim/slabim državama, i 3) fragilnostrazvijenih gradova. Na kraju rada, autori predstavljaju i moguće pravce budućeg promišljanja, kao i moguće pravce primene pojma fragilnih gradova u budućim istraživanjima (urbane) bezbednosti.

Sažetak ▼

Svrha ovog rada jeste doprinos istraživanjima o privatizaciji rata, posebno ulozi koju su američke privatne vojne kompanije, naročito kompanija MPRI (Military Professional Resources Incorporated), imale u kreiranju bezbednosne arhitekture i geopolitičkog pejzaža na području biviše Jugoslavije. Na osnovu analize relevantne literature i dostupnih dokumenata, autori nastoje da daju odgovor na osnovno istraživačko pitanje – da li su privatne vojne kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) imale značajnu ulogu u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije ili je njihova uloga bila više sporednog karaktera? U odgovoru na postavljeno pitanje autori polaze od hipoteze da je MPRIimala značajnu ulogu u ratovima na području bivše Jugoslavije, jer je kroz pružanje logističke podrške, naoružavanje i obuku hrvatskih oružanih snaga, uticala na završetak rata u Hrvatskoj praćen etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, zatim i u Bosni i Hercegovini (BiH) kroz pomoć muslimanskim i hrvatskim snagama, ali i na destabilizaciju područja Kosova i Metohije (KiM) i Makedonije kroz obuku i finansiranje albanskih paravojnih i terorističkih formacija. Metodologija rada obuhvata pregled naučne i stručne literature, analizu iskaza pred međunarodnim sudskim telima, kao i izveštaja nevladinih organizacija i medijskih tekstova. Autori zaključuju da, iako se ne mogu utvrditi tačni dometi, uloga MPRI je bila značajna u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije imajući u vidu ishode koji su se ostvarili uz njihovu pomoć.

Sažetak ▼

Premda je adekvatan pristup energetskim resursima oduvek bio strateška vrednost za države, čini se da međunarodna zainteresovanost povodom ovog pitanja nikada nije bila veća do danas. Povezanost energetskog sektora sa fenomenima poput borbe protiv klimatskih promena, energetske tranzicije i sekuritizacije energetske zavisnosti i energetskih odnosa doprinela je tretiranju pristupa energetskim resursima kao pitanja visoke politike. U rešavanju brojnih izazova koji stoje u vezi sa energetskim pitanjima države upošljavaju razna politička sredstva koja im stoje na raspolaganju. Evropska unija, kao jedan od najvećih energetskih potrošača, svojim spoljnopolitičkim energetskim nastupom u značajnoj meri oblikuje globalno energetsko tržište. Stoga je cilj ovog rada predstavljanje ključnih komponenti evropske energetske diplomatije. Autorka polazi od pretpostavke prema kojoj su konkretni kontekstualni faktori uticali na evoluciju evropske energetske diplomatije i oblikovali je u nastup asertivnijeg karaktera. Glavni metodološki postupak jeste kritički pregled literature, te sekundarna analiza podataka koji su u službi identifikacije ključnih determinanti evropskog spoljnopolitičkog nastupa u domenu energetike.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada je kriza sistema za rešavanje sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i izgledi za njeno prevazilaženje. Reč je o samo jednoj dimenziji višegodišnje krize multilateralnog trgovinskog sistema i neophodnosti reformisanja STO. Deo članica ove organizacije dostavio je Opštem savetu svoja viđenja aktuelne situacije i predloge reformi koji se tiču nekoliko problema sa kojima se organizacija suočava u svom funkcionisanju. Cilj rada je da kroz analizu predloga za okončanje krize sistema za rešavanje sporova, dostavljenih u periodu 2018–2023. godine, i ponuđenih alternativa, odgovori na pitanje kakvi su izgledi da članice STO postignu saglasnost u pogledu prevazilaženja krize i kakvi su dometi predloženih rešenja u ostvarivanju reforme sistema za rešavanje sporova. Nalazi pokazuju postojanje jaza između ključnih globalnih trgovinskih aktera – SAD, koje su izazvale krizu Apelacionog tela i koje odbijaju predloge ostalih članica STO, i EU i Kine, s druge strane, koje su pokazale spremnost za saradnju u pogledu rešavanja ove krize. Zemlje u razvoju i najmanje razvijene zemlje pokazale su jedinstvo i iznele predloge u skladu sa svojim pozicijama. Glavni zaključak rada je da su dometi predloženih rešenja i postojećih alternativa ograničeni zbog odbijanja SAD da sarađuje sa ostatkom članstva, te da se ne može očekivati rešavanje tekuće krize dok SAD ne revidiraju svoje pozicije.

Sažetak ▼

Osnovno istraživačko pitanje je da li bi bez realizma u evropskoj spoljnoj politici EU mogla prerasti od velikog aktera u globalnu silu. Pitanje se razmatra sa makro nivoa strukturalno-realističke analize savremenog međunarodnog sistema. Predmet članka je objašnjenje uticaja promene polarnosti (bipolarni i unipolarni) međunarodnog sistema na pojavne oblike proširenja i politike proširenja EU. U kontekstu izmenjene politike proširenja EU, članak razmatra problem (odsustva) potrebe za realističkom spoljnom politikom EU koja bi se zasnivala na sposobnosti upotrebe sopstvene sile, u skladu sa analizom strukture sveta i postojećih međunarodnih podela koje oblikuju novi svetski poredak. Članak ima za ciljda pokaže promenu pojavnih oblika proširenja u dva posmatrana vremenska perioda i da pruži naučno objašnjenje navedenih promena, odnosno da ponudi naučnu prognozu spoljnopolitičkog delovanja EU u multipolarnom sistemu. Rad ukazuje da u multipolarnoj strukturi novog svetskog poretka, koja se nazire i konkurentskim modelima organizovanja sveta, kao i pod pritiskom strukturalnih uticaja u međunarodnom sistemu, EU mora biti sposobna da vodi efikasnu spoljnu politiku širokog spektra koja, osim na multilateralizmu, treba da se zasniva i na realizmu i mogućnostima za upotrebu sile.

Sažetak ▼

Mehanizam zaštite evropskih vrednosti, uključujući i vladavinu prava, prvi putje formulisan uUgovoru izAmsterdama 1997. i prošao je krozdve revizije. Usled nekorišćenja Mehanizma zbog mogućnosti uvođenja oštrih sankcija, Evropska unija usvojila je niz propisa kojima je pokušala da dopuni Mehanizam iz člana 7 Ugovora o EU. Ovi dopunski mehanizmi korišćeni su u slučaju Poljske i Mađarske, ali nisu doveli ni do kakvog drastičnog poboljšanja stanja vladavine prava u ovim državama. Cilj ovog rada je razumevanje evolucije zaštite vladavine prava u Evropskoj uniji i nedostataka postojećih mehanizama, kao i razmatranje predloga za povećavanje njihove efikasnosti. Kao osnovne razloge za neefikasnost uobičajeno navodimo visoku politizovanost korišćenja člana 7, nespremnost država članica i institucija Unije da koriste Mehanizam, dugo trajanje pokrenutih procesa, te visoke uloge koji su u igri zbog potencijalno veoma oštrih sankcija. Predlog reforme Evropske unije francusko-nemačke radne grupe osmišljen je kao način da se izbori sa pomenutim nedostacima. Hipoteza ovog rada je da bi predložene reforme mogle da povećaju efikasnost zaštite vladavine prava u Evropskoj uniji, ali da je malo verovatno da će doći do njihovog usvajanja usled potrebe da budu prihvaćene od strane svih država članica Unije. Teorijski okvir korišćen za dokazivanje hipoteze je liberalni intergovernmentalizam.