Sažetak ▼

Prelaz od Bajdenove ka Trampovoj administraciji u SAD otvorio je pitanje mogućeg skorog zaustavljanja Rusko-ukrajinskog rata. Autor polazi od stanovišta da je za mir u Ukrajini, pored iskrenosti u nameri Vašingtona i Kijeva, neophodno da i ruski predsednik Vladimir Putin pristane na njega, jer je on rat i pokrenuo. Do argumenta da je Putin odlučujući činilac u izbijanju ovog rata, u radu se dolazi nakon razmatranja niza dubljih i srednjih uzroka rusko-ukrajinskog sukoba. Da bi se došlo do odgovora na pitanje šta je potrebno da Putin pristane na mir, a da kasnije ne obnovi invaziju, analizira se šta on želi da postigne u Ukrajini, uz klasifikaciju ratnih ciljeva. Dolazi se do teze da je Putin napao Ukrajinu motivisan ambicijom ka istorijskoj veličini, te da se politika Rusije prema Ukrajini uopšte, a Putinova invazija posebno, mogu podvesti pod politiku prestiža u klasifikaciji Hansa Morgentaua. Autorov zaključak je da je mir u Ukrajini, koji bi bio prihvatljiv po nju i Zapad, moguć ukoliko se Putinu privremenim prepuštanjem zauzetih ukrajinskih teritorija pruži privid ličnog prestiža kome teži, uz odbranu ukrajinske nezavisnosti i dalje obuzdavanje Rusije.

Sažetak ▼

Kroz istoriju međusobnih odnosa, odgovori na latinskoameričke socijalnoekonomske nejednakosti su Vatikan i Latinsku Ameriku povremeno odvodili na oprečne strane, kao što je to bio slučaj u drugoj polovini XX veka sa teologijom oslobođenja. U kontekstu viševekovnog kontinuuma Rimokatoličke religije na tlu Latinske Amerike, ovaj duboko ukorenjeni i kompleksni međusobni odnos, na raskrsnici između društvenih, ekonomskih i političkih sfera, obezbedio je prostor za postavljanje hipoteze: Da je pristup vatikanske diplomatije prema socijalno-ekonomskim nejednakostima Latinske Amerike sa pontifikatom pape Franje doživeo promene u odnosu na njene pređašnje stavove. Istraživačka analiza se razvija kroz vrste i nivoe povezanosti vatikanske diplomatije sa socijalnoekonomskim i političkim dešavanjima u Latinskoj Americi. Sledeći taj teorijski kontekst korišćeni naučni metodi u radu su istorijsko-komparativni, analiza diskursa, analitičko-sintetički metod, analiza sadržaja i metod studije slučaja (Nikaragva). Rezultati proizašli iz navedenih naučnih metoda potvrdili su da se katoličanstvo vraća jevanđeljskim idealima preko planskog i postojanog trenda osavremenjavanja crkvene dogme, za koji se zalaže papa Franja kao lider umereno libralne struje katoličanstva; na taj način i vatikanska diplomatija kroz operativnu efikasnost svežih stavova pape Franje otvara nove, humanije socijalno-ekonomske puteve za Latinsku Ameriku. Cilj rada je procena doprinosa savremene vatikanske diplomatije ublažavanju socijalno-ekonomskih nejednakosti u Latinskoj Americi i podsticanju na nova delotvorna rešenja iz te oblasti.

Sažetak ▼

U osnovi postojanja međunarodnog prava jeste ideja o globalnom društvu koje funkcioniše na osnovu univerzalno prihvaćenih pravila. U tom smislu, međunarodno pravo, barem onaj deo njegovih normi koje pretenduju na univerzalnost, u sebi nužno inkorporiše i univerzalne vrednosti, vrednosti koje prepoznaju i baštine sve civilizacije. Ipak, u zapadnoj misli dominantan je stav da je međunarodno pravo proizvod evropske hrišćanske kulture. Takav stav oduvek je izazivao reakcije sa istoka u kojima se upozoravalo na to da se koreni međunarodnog prava mogu i te kako tražiti ali i naći i u drugim civilizacijama, religijama, meridijanima i kulturama, kao i na to da međunarodno pravo, ukoliko želi da istinski bude univerzalno prihvaćeno, mora uvažiti njegovu transcivilizacijsku prirodu. Osvrt na ovu raspravu, koja je svakako po sebi zanimljiva, daje nam mnoge uvide koji nam mogu pomoći da bolje razumemo i savremeni trenutak i krizu u kojoj se nalazi globalni međunarodnopravi poredak.

Sažetak ▼

Ako pođemo od postulata da vojna strategija podrazumeva vođenje rata s namerom postizanja određenog cilja, osnovni preduslov za bavljenje vojnom strategijom je razumevanje rata. S obzirom na to da rat predstavlja jednu od najsloženijih društvenih pojava, koja tokom vremena permanentno menja svoja osnovna obeležja, teško je „ukrotiti” osnovne karakteristike rata. Imajući u vidu tu složenu prirodu rata, utvrđivanje njene dinamične prirode je praktičnije usmeravanjem na jednu od karakteristika, a to je u ovom slučaju prostorna dimenzija rata. Razumevanje prostorne dimenzije rata je jedan od preduslova za razumevanje samog rata i kako se on u tom pogledu menjao tokom vremena. Nekadašnjiratovi su se vodili oružanom borbom „prsa u prsa”, što je omogućavalo da bojište bude jasno određen geografski prostor i socijalni konstrukt kojem se pripusuju isključivo ratne namene. Postavlja se pitanje da li je pojam bojišta danas moguće odrediti u prostornom i u socijalno-konstruktivističkom smislu? Osnovna pretpostavka na kojoj počiva rad jeste da je bojište doživelo potpuno transformaciju, koja je sa razvojem hibridnog rata doživela vrhunac, čime je od prostora na kojem je geografija imala primat nad ratom bojište postalo prostor u kojem rat ima primat nad geografijom. Analizom vojnog strateškog promišljanja od Sun Cua do savremenih vojnih stratega, moguće je uočiti kako se danas u vođenju rata za postizanje političkih ciljeva ne daje primat taktici koja će se najbolje prilagoditi geografskim okolnostima, nego taktici koja će najbolje prevladati geografske okolnosti. Tako je prostorna dimenzija rata i u strateškom promišljanju i u taktičkom delovanju proširena do tih granica da bojište nije moguće ni geografski ograničiti ni shvatiti kao socijalni konstrukt koji razdvaja vojno od civilnog.

Sažetak ▼

U ovom članku istražuje se novi migracioni talas iz Rusije, izazvan ruskoukrajinskim sukobom (februar 2022 – decembar 2024), i njegove implikacije na privredu Republike Srbije. Priliv mladih obrazovanih i visokostručnih migranata iz Rusije doprineo je pokretanju brojnih privrednih poduhvata, ali sa sobom nosi i više izazova za kreatore javnih politika Srbije. Autorova polazna hipoteza je da priliv ruskih profesionalaca i preduzeća donosi pozitivne promene kratkoročnog karaktera u srpskoj privredi, ali ograničena interakcija sa lokalnim srpskim profesionalcima umanjuje dugoročne koristi koje bi ova migracija mogla imati. Autor razmatra ove izazove i sugeriše nekoliko preporuka – mere za poboljšanje ove situacije, kao što su uvođenje ciljanih programa grantova koji će podržati zajednička ulaganja ruskih i srpskih profesionalaca, partnerstva između ruskih IT kompanija i srpskih univerziteta, kao i reviziju podsticaja za zapošljavanje.

Sažetak ▼

Rad istražuje kompleksnu dinamiku rusko-izraelskih odnosa kroz prizmu koncepta „balansiranog prijateljstva”, kao ključa za razumevanje njihovih savremenih odnosa, sa posebnim fokusom na pitanje uticaja rata u Gazi na ove odnose. Dinamika rusko-izraelskih odnosa ogleda se kroz sposobnost država da održavaju stabilne odnose, ali da, s druge strane, često balansiraju između sopstvenih ciljeva i osećaja uzajamnog priznavanja interesa. Ozbiljnost trenutne situacije, prouzrokovane ratom u Gazi, svakako je testirala granice ovog bilateralnog odnosa iredefinisala prioritete u njihovoj međusobnoj saradnji. Prvi deo rada analizira koncept prijateljstva u teoriji o međunarodnim odnosima primenjen na odnos Rusije i Izraela, osvetljavajući istorijske, ekonomske, društvene i bezbednosne aspekte koji su omogućili razvoj ovog specifičnog odnosa. Zatim, rad se osvrće na koncept balansiranja, ističući kako su suprotstavljeni regionalni interesi i različite savezničke mreže Rusije i Izraela doveli do razvoja odnosa koji kombinuju saradnju i rivalitet. U trećem delu istražuje se kako su događaji koji su usledili od početka rata u Gazi promenili dinamiku ovih odnosa, naglašavajući potrebu za jasnijim pozicioniranjem stavova dve države. Polazna pretpostavka rada jeste da je rat u Gazi imao negativan uticaj na rusko-izraelske odnose, što se manifestovalo u intenzivnijem balansiranju i potiskivanju elemenata prijateljstva. Aktuelno stanje na Bliskom istoku ukazuje na to da je regionalna nestabilnost, uz rastuće geopolitičke napetosti, redefinisala prioritete i strateške kalkulacije obe strane, čime se otvorilo pitanje održivosti njihovog balansiranog prijateljstva. U tu svrhu, kvalitativnim metodološkim pristupom, prevashodno analizom diskursa, biće pregledani zvanični dokumenti dve države, izjave državnih zvaničnika, kao i javno dostupne informacije o rusko-izraelskim odnosima.