ODNOSI ALBANIJE I SRBIJE U DRUGOJ DECENIJI XXI VEKA: NOVI POČETAK ILI KONSTRUKTIVNOST POD PRITISKOM?

Proroković Dušan (Dušan Proroković, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), dusan@diplomacy.bg.ac.rs

Primetno je da od 2014. godine dolazi do intenziviranja odnosa između Srbije i Albanije. Do tada, zvanična komunikacija između dve zemlje uglavnom se odvijala kroz multilateralni format. Od tada, Beograd i Tirana se fokusiraju na bilateralne odnose: Aleksandar Vučić je bio prvi premijer Srbije u istoriji koji je posetio Tiranu, a Edi Rama predsednik albanske vlade koji je posle 68 godina doputovao u Beograd. Zajednička težnja dve zemlje je da se radi na jačanju ekonomskih odnosa, povećavanju trgovinske razmene, širenju saradnje u oblasti turizma i izgradnji infrastrukturnih projekata. Međutim, uprkos svim najavama, odnosi između dve zemlje ostaju složeni i opterećeni, pre svega, pitanjem statusa Kosova i Metohije. Zbog toga se bilateralna saradnja Beograda i Tirane može posmatrati, pre svega, kao politička nužnost kojoj obe zemlje pribegavaju kako bi pokazale da ispunjavaju kriterijume o dobrosusedskim odnosima i time nastavile proces evrointegracija. S druge strane, pogledi na pitanja od značaja za bezbednost obe države ostaju suprotstavljeni što, dugoročno posmatrano, ne daje nadu da do razvoja srdačnih i plodnih odnosa može doći. Pokušaj izgradnje srpsko-albanskih odnosa na novim temeljima zbog toga je teško ostvarljiv projekat, a tekuće aktivnosti obe zemlje treba posmatrati kao konstruktivnost koja se manifestuje pod pritiskom EU integracija.

Ključne reči: Srbija, Albanija, srpsko-albanski odnosi, međunarodni odnosi, kosovsko pitanje