Istorijska refleksija o lokusu globalne bezbednosti – oživljavanje Indo-Pacifika

Lađevac Ivona (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu), ivona@diplomacy.bg.ac.rs
Stekić Nenad (Научни сарадник, Институт за међународну политику и привреду), nenad.stekic@diplomacy.bg.ac.rs

Ovaj članak nudi alternativnu pretpostavku o mogućem preobražaju sistema međunarodnih odnosa u prvoj polovini 21. veka promenom viševekovnog središta globalne bezbednosti – locusa, sa evropskog ka makroprostoru Indo-Pacifika. Autori predstavljaju pet distinktivnih osobenosti novopredloženog koncepta koji može poslužiti kao prilog metodskim naporima za inoviranjem proučavanja međunarodnih odnosa u budućnosti. Diskusija trasira set argumenata zasnovanih na definitivnom kraju ere unipolarnosti, koja je uzrokovana brojnim procesima i događajima koji se odvijaju tokom poslednjih nekoliko godina. Središte globalne bezbednosti – locus, u kom su dominirale SAD podržane od ostalih država globalnog Zapada, bilo je tokom poslednjih osam decenija orijentisano dominantno na severni deo evroatlantskog prostora. Takva geografska bliskost evropskog bezbednosnog regionalnog kompleksa omogućila je SAD ekskluzivitet u sferi političke i bezbednosne dominacije nad čitavim svetom. Ovaj članak ima za cilj da ispita trendove, principe i procese koji su doveli do pomeranja lokusa globalne bezbednosti sa šireg područja Evrope na regiju Indo-Pacifika. Autori zasnivaju pretpostavku da sve veći ekonomski i strateški značaj ovog regiona dovodi do pomeranja fokusa globalnih bezbednosnih napora, te drugačije geografske orijentacije spoljne politike preostalih supersila u novoj raspodeli međunarodnih odnosa.

Ključne reči: lokus, globalna bezbednost, struktura međunarodnog sistema, Indo-Pacifik