ZSBP i strateška autonomija EU: između ambicije i stvarnosti u uslovima globalne nestabilnosti

Novaković Marko (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.), marko@diplomacy.bg.ac.rs
Vučić Mihajlo (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.), mihajlo@diplomacy.bg.ac.rs

Rad analizira Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP) Evropske unije u kontekstu savremenih globalnih izazova i sve prisutnije potrebe za strateškom autonomijom. Nakon kraćeg prikaza sledi istorijski razvoj ZSBP – od neuspešnih integracionih pokušaja pedesetih godina XX veka, preko Evropske političke saradnje, do savremenog institucionalnog okvira definisanog Ugovorom iz Mastrihta. Poseban akcenat stavljen je na normativne ciljeve ZSBP, ali i na njenu institucionalnu slabost, naročito u kriznim situacijama kada se zahteva brzo i jedinstveno delovanje. Kao ključni test za ZSBP razmatra se odgovor EU na rusku agresiju na Ukrajinu, koji otkriva ograničenja postojećeg modela odlučivanja i zavisnost Unije od političke volje država članica. U tom kontekstu, koncept strateške autonomije analizira se kao neophodan korak ka redefinisanju uloge EU u multipolarnom svetu. Strateška autonomija podrazumeva sposobnost Unije da samostalno odlučuje i deluje u skladu sa sopstvenim interesima i vrednostima, bez ugrožavanja saradnje sa saveznicima. Rad ukazuje na potrebuza institucionalnom reformom, jačanjem tehnološkihi odbrambenih kapaciteta i većom unutrašnjom kohezijom kako bi EU mogla delovati kao efikasan i snažan globalni akter.

Ključne reči: Evropska unija, ZSBP, strateška autonomija, Ukrajina, suverenost, spoljna politika, multipolarni svet, institucionalna reforma.