Hibridna bezbednosna arhitektura u funkciji operacionalizacije koncepta ljudske bezbednosti

Đorđević Ivica (Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija), djivica@gmail.com
Džigurski Ozren (Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija), odzigurski@gmail.com
Dželetović Milenko (Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija), milenko.dzeletovic@fb.bg.ac.rs

Primena koncepta lјudske bezbednosti (Human Security - HS) u praksi podrazumeva operacionalizaciju njegovih teorijskih postulata u cilјu ublažavanja ili smanjenja intenziteta pretnji koje ugrožavaju pojedince i zajednice. Sprovođenje aktuelnih državnih politika i strategija koje utiču na nivo bezbednosti građana zasniva se na principu delovanja odozgo prema dole, sa druge strane, operacionalizacija, tj. sprovođenje aktivnosti od značaja za nivo bezbednosti građana zahteva implementaciju odozdo prema gore kako bi se reagovalo što je brže moguće. Nedostatak opisane situacije je što se državne strategije retko menjaju i često nisu u skladu sa izmenjenim okolnostima na nižim nivoima. Država na strateškom nivou, kao inertna struktura, sporo odgovara na promene u okruženju što dovodi u pitanje efikasnost institucionalnog sistema. To konkretno znači da se sporom reakcijom ili njenim izostajanjem ugrožavaju interesi građana što se direktno manifestuje kroz kvalitet njihovih života. Rešenje problema kašnjenja reakcija i neusklađenosti između strateškog nivoa (promena nacionalne strategije i njena operacionalizacija) i nivoa zadovolјavanja potreba građana zahtevaju uvođenje novih elemenata unutar strukture sistema. Prepoznavanje pojedinaca, udruženja građana, organizacija lokalnog stanovništva po teritorijalnoj osnovi ili tradicionalnih autoriteta kao bitnih karika je od suštinskog značaja za otklanjanje uočenih nedostataka između strateškog i operativnog nivoa. Ovaj problem ne postoji u demokratskim sistemima sa institucijama čiji je rad u interesu građana. Međutim, u nestabilnim, tranzicionim zemlјama neophodno je primeniti model koji bi obezbedio učešće što većeg broja aktera sistema u procesu uspostavlјanja demokratskih institucionalnih mehanizama. Rešenje treba tražiti u pravcu hibridizacije političkog sistema kako bi ovaj aktivirao što veći deo populacije u procesu donošenja odluka. Ovaj sistem u kontekstu koncepta lјudske bezbednosti možemo okarakterisati kao Hibridnu bezbednosnu arihtekturu (Hybrid Security Architecture - HySec). Hibridizacija, u datom kontekstu, podrazumeva nadogradnju političkog sistema i reformu sektora bezbednosti uz odgovarajuću upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija (Information and Communication Technology - ICT). Konceptualno i funkcionalno, HySec struktura povezuje analitički okvir baziran na znanju (koncept lјudske bezbednosti) sa konkretnim podacima dobijenim od građana ili predstavnika njihovih udruženja. Rezultati rada obe komponente se superponiraju i koriste za integralno upravlјanje, kao i za predviđanje budućeg HS statusa. Na ovaj način ostvaruje se usklađivanje državnih i nedržavnih aktera u oblasti bezbednosti kroz sprovođenje aktivnosti kreiranja politike i izradu operativnih programa u cilјu podizanja nivoa bezbednosti i ostvarivanja lјudskih prava na nivou lokalnih zajednica. Hibridizacijom sistema bezbednosti u infrastrukturnom obliku putem decentralizovane računarske mreže, zasnovane na arhitekturi hibridnog oblaka sa više nivoa pristupa, može podstaći učešće građana i time doprineti postizanju cilјeva HS.

Ključne reči: Ljudska bezbednost, operacionalizacija, hibridizacija, bezbednosna arhitektura, Cloud arhitektura, Blockchain mreža