Politika ozelenjavanja na Zapadnom Balkanu: finansijski putevi

Ristanović Vladimir (Institut za evropske studije, Beograd, Srbija.), vladimir.ristanovic@ies.rs
Joksimović Marijana (Fakultet za finansije, bankarstvo i revizije, Alfa BK Univerzitet, Beograd, Srbija), joksimovicmarijana80@gmail.com
Šostar Marko (Josip Juraj Univerzitet, Osijek, Hrvatska), msostar@ftrr.hr

Aktuelizacija zelene ekonomije privukla je pažnju na Balkanskom poluostrvu. Dok su druge zemlje EU postigle značajan napredak u različitim pitanjima politike ozelenjavanja, zemlje Zapadnog Balkana (ZB) krecu se sporijim tempom. ZB pokazuju značajan potencijal; poseduju kapacitet za rast, a propisi u vezi sa ozelenjavanjem su se znatno poboljšali. Međutim, prelazak sa smeđe na zelenu ekonomiju napreduje sporo. Širenje koncepata finansiranja zelene tranzicije, kroz mere kao što su zelene strane direktne investicije,razvojna pomoc, zeleni krediti i zelene obveznice, otkrilo je mnoga ograničenja tradicionalnih investicionih pristupa. Analizirajuci trenutnu situaciju u odnosima EU i Srbije i kapacitete i potencijal Srbije u vezi sa politikom ozelenjavanja, sprovodimo analizu koja povlači analogije iz različitih aspekata efikasnosti zelenih investicija u ekonomskim sektorima. Studija identifikuje ulogu finansiranja u ekonomskom rastu ZB. Takođe ispituje ulogu razvojne pomoci EU, glavnog trgovinskog partnera regiona Zapadnog Balkana (ZB). Ovo istraživanje pruža konkretne preporuke kreatorima ekonomske politike kako bi se poboljšala efikasnost finansiranja zelene tranzicije, čime bi se doprinelo razvoju i modernizaciji ZB.

Ključne reči: Zelena tranzicija, Zelena ekonomija, Smeđa ekonomija, Zelena agenda, Komparativna analiza.