Sažetak ▼

U radu se posmatra evolucija odnosa EU i Rusije od kraja Hladnog rata do izbijanja ukrajinske krize i tamošnjeg građanskog rata. Odnosi EU i Rusije kretali su se od ruskog tolerantnog gledanja na širenje EU na istok i saradnje, preko sporova u vezi „Evropske dobrosusedske politike“, do čitavog niza konkretnih problema. U pitanju su bile posledice različitih geopolitičkih koncepcija i prirode EU. U radu se nadalje analiziraju klasična i savremena geopolitička pozicija Ukrajine, te uticaj geostrategija velikih sila na izbijanje tamošnje krize koja je dovela do dubljeg suprotstavljanja EU i Rusije, ali i do pokušaja pojedinih važnih članica EU da učestvuju, zajedno sa Rusijom, u mirovnim pregovorima između zaraćenih strana.

Sažetak ▼

ISIS (Islamic State of Iraq and Syria) ili Islamska država Iraka i Levanta jeste teroristička organizacija koja pod svojom kontrolom trenutno drži delove teritorija država Iraka i Sirije koje površinski obuhvataju teritoriju Velike Britanije. Pored velike teritorije koju drži pod kontrolom ISIS poseduje takvu organizacionu strukturu koja ima sve karakteristike državne organizacije. Teritorija koju kontrolišu, vlast nad nekoliko miliona stanovnika okupiranih područja kao i organizaciona struktura, ukazuju da ISIS nije samo obična teroristička organizacija nego da poprima sve oblike države. Glavni izvor moći Islamske države jesu njena finansijska sredstva. Ono što joj najviše omogućava ogromne finansijske prilive jeste kontrola nad naftnim i energetskim izvorima okupiranih područja. Pored kontrole nad izvorima nafte ISIS svoja finansijska sredstva crpi i iz različitih vrsta oporezivanja lokalnog stanovništva. Kidnapovanja i otmice radi otkupa kao i donacije privatnih lica predstavljaju, takođe, značajne vidove izvora finansiranja. Islamska država Iraka i Sirije proglašena je 29. juna 2014. godine za Kalifat dok je za Kalifu proglašen Abu Bakr alBaghdadi. Sa svojim izvorima moći ISIS predstavlja veliku pretnju po region Bliskog istoka, ali i globalnu bezbednost.

Sažetak ▼

Nakon što su tokom hrvatskih vojno-policijskih operacija “Bljesak” i “Oluja” pod vlast Zagreba vraćeni zapadni delovi Republike Srpske Krajine, područje Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema predstavljalo je jedinu oblast u Hrvatskoj koja je ostala pod srpskom kontrolom. Dok se tokom jeseni 1995. godine u fokusu međunarodne zajednice nalazilo postizanje sporazumnog rešenja za Bosnu, prioritet zvaničnog Zagreba bio je da se područje Istočne Slavonije reintegriše u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske. Kako je postalo jasno će “put do Dejtona voditi kroz Istočnu Slavoniju”, Klintonova administracija je nastojala da pronađe rešenje za Istočnu Slavoniju koje će obezbediti podršku predsednika Tuđmana za sporazum o Bosni. Konačni dogovor o mirnoj reintegraciji Istočne Slavonije postigli su predsednici Tuđman i Milošević u Dejtonu, dok je zvanični sporazum (Erdutski sporazum) potpisan 12. novembra u Zagrebu i Erdutu.

Sažetak ▼

Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu je da li razmatranja spoljne politike Milovana Milovanovića, plodnog autora i vrlog diplomate i političara s kraja XIX i početka XX veka, dostižu rang teorije? Teza koju će ovaj rad pokušati da dokaže jeste da je reč o svojevrsnoj predteoriji spoljne politike. Nakon izdvajanja ključnih naučnih hipoteza o spoljnopolitičkom ponašanju država u međunarodnim odnosima koje Milovanović iznosi u svojim radovima, istražićemo da li je moguće označiti ova razmatranja kao teoriju primenom dva testa: 1) minimalnog; 2) optimalnog. Potom ćemo locirati Milovanovićevu predteoriju spoljne politike u širu realpolitičku misao i pokušati da utvrdimo stepen njene relevantnosti za savremene pristupe u spoljnopolitičkoj teoriji.

Sažetak ▼

Položaj srpske manjine u Hrvatskoj se od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju značajno pogoršao. Međutim, uzroci ovakvog stanja nisu novijeg datuma. Oni sežu dalje u prošlost i tiču se samog nastajanja identiteta dva naroda koji su izgrađivani u međusobnom dinamičkom odnosu. Usled opstanka etnonacionalizma u politici dve države i nakon sukoba 90-ih godina XX veka, u Republici Hrvatskoj je uglavnom samo normativno uređen položaj manjina. Pravi izazovi usledili su tek sa pokušajima primene usvojenih pravila. Uočavanjem konstante paljenja automatskog mehanizma anti-srpske politike u Hrvatskoj u doba kriza, u radu je načinjen pokušaj sagledavanja nastavka takve tendencije i sa ulaskom države u Evropsku uniju, kada se i sama zajednica suočava sa dubokim unutrašnjim izazovima.

Sažetak ▼

Energija predstavlja jedan od najznačajnijih faktora razvoja svetske privrede. Izašavši iz okvira ekonomije ona je uključila brojne nove komponente, među kojima je jedna od najznačajnijih – bezbednosna. Nestabilnost globalnog sistema stavila je u fokus neophodnost dostizanja energetske bezbednosti kako iz ugla država proizvođača, tako i potrošača, ali i tranzitnih država. Brojni indikatori koji utiču na energetsku bezbednost ovih država (posebno cene energenata), kao i neophodnost institucionalizacije, govore koliko je ceo sistem funkcionisanja energetskog tržišta promenljiv i zavisan od složenog sistema interesa gde svaki akter ima svoju ulogu u očuvanju stabilnosti globalnog energetskog tržišta. Pojava energetske bezbednosne dileme najbolji je primer toga koliko ponašanje jedne države utiče na ponašanje ostalih država. Stoga, akcenat se u narednom periodu prvenstveno stavlja na sprovođenje mera diverzifikacije kako bi se uticaj koji energetska bezbednost ima na spoljnu politiku država maksimalno smanjio. U isto vreme nove okolnosti transformacije svetskog tržišta energenata govore da je došlo vreme promena geopolitičke karte sveta, pa i uloga koje pojedini akteri na njoj imaju.

Sažetak ▼

Većinu aktuelnih oružanih sukoba u svetu karakteriše upotreba privatnih vojno-bezbednosnih kompanija, koje svojim kapacitetima predstavljaju značajan faktor u savremenim sukobima i međunarodnim odnosima. U nekim slučajevima broj pripadnika takvih kompanija prevazilazi broj regularnih snaga, pa time i uspeh međunarodnih koalicija u vojnim kampanjama danas u mnogome zavisi od usluga privatnog sektora bezbednosti. Zone oružanih sukoba, koje nisu isključivo i ratne zone, imaju niz sličnih i komplementarnih odrednica koje su značajne sa pravnog aspekta sagledavanja problema. Usled incidenata gde su teško prekršene odredbe humanitarnog prava, ukazala se hitna potreba za adekvatnom uređenošću ove oblasti na međunarodnopravnom nivou. Rad analizira referentne dokumente koji regulišu predmetnu oblast, sa kritičkim osvrtom na pravni status privatnih vojno-bezbednosnih kompanija i njihovih pripadnika u zonama oružanih sukoba.