Sažetak ▼

Na osnovu velikog broja relevantnih pokazatelja, danas, sa velikom sigurnošću, možemo pretpostaviti da Narodna Republika Kina (Kina) predstavlja jedan od najvažnijih geopolitičkih i geoekonomskih vektora multipolarnog međunarodnog poretka. Međutim, kineska spoljna politika je oduvek bila teško shvatljiva brojnim stručnjacima iz oblasti međunarodnih odnosa koji dolaze iz tzv. zapadne škole mišljenja, iz prostog razloga što ona nikada nije bila oblikovana prema „pravilima“ prosvetiteljskog racionalizma. Zbog toga njihove metode, paradigme, teorije i indikatori, u odgovoru na ključno pitanje o uticaju miroljubivog razvoja na kinesko geopolitičko (re)pozicioniranje u međunarodnom poretku, daju polovičan i vrednosno-subjektivan odgovor. Namera ovog rada je da analizom kineskog diskursa miroljubivog razvoja u periodu od 2003. do 2012. godine kada je na čelu Kine bio Hu Đintao (Hu Jintao), iz drugačijeg ugla pruži odgovor na postavljeno pitanje. U prvom delu rada biće problematizovano pitanje ekonomskog uspona Kine, njene demografske, diplomatske i geopolitičke snage u očima zapadnih država, u svetlu potencijalnih izazova po već ustanovljene norme ponašanja država u međunarodnom okruženju. Drugi deo ovog rada biće posvećen kritičkom objašnjenju koncepta miroljubivog razvoja u svetlu načina njegovog kreiranja, dok se treći deo bavi njegovom suštinskom važnošću u praktičnom potvrđivanju i izvršavanju kroz spoljnopolitičko i unutrašnje delovanje Kine.

Sažetak ▼

Savezna Republika Nemačka predstavlja jedan od stubova savremene Evropske unije. Kao najmnogoljudnija država EU, koja broji 82 miliona stanovnika i čija se ekonomija nalazi na pijedestalu evropskih ekonomija, neizostavno je da je njen uticaj na funkcionisanje evropskog mehanizma, u vremenima bremenitim različitim krizama kojima je Unija ophrvana, izuzetno veliki. Narastajuća moć Nemačke, kao posledica njene ekonomske snage, uticala je da mnogi Evropljani ponovo počnu da doživljavaju Nemačku kao potencijalnog evropskog hegemona. Osnovni zadatak ovog rada jeste da utvrdi da li su tvrdnje o navodnom nemačkom hegemonizmu u EU zasnovane na realnim pretpostavkama, i to na primeru tri krize čije reperkusije utiču ne samo na EU, već i na čitav evropski kontinent, a reč je o krizi evrozone, migrantskoj, kao i o ukrajinskoj krizi. Sve ove krize pokazale su da Berlin ima potencijala da predvodi EU, istovremeno ukazajući i na izazove sa kojima se suočio u pokušaju da poljuljani brod EU usmeri ka mirnoj luci. Iako je Nemačka nesumnjivo ekonomski najjača država Evropske unije, takav stepen dominacije nije ostvaren u političkoj sferi.

Sažetak ▼

Aktuelni geopolitički momenat u kome neosporno osećamo ritmove Prvog svetskog rata nameće razmatranje, već decenijama, nestabilne situacije u Jugoistočnoj Evropi i na Bliskom istoku, izazivajući interesovanje za prave uzroke jednog takvog razvoja događaja. Postavlje se pitanje zašto su nekada Jugoslavija, a sada Sirija najmaligniji konflikti na planeti? Uvid u konstituisanje Kraljevine SHS i Kraljevine Sirije, kroz prizmu diplomatskih, vojnih ali i ekonomsko-političkih procesa koji su pre skoro jednog veka imali za posledicu formiranje “veštačkih”, neodrživih državnih tvorevina na prostoru od strateškog značaja za očuvanje dominacije Velikih sila, u izvesnoj meri može nam osvetliti savremene procese na istim teritorijama.

Sažetak ▼

„Slučaj Pinoče“ je, po mnogima, jedan od najznačajnijih vođenih procesa u međunarodnom pravu. Pored međunarodnopravnog faktora, slučaj je bio „obojen“ i uticajima visoke međunarodne i domaće politike, aktivizmom nevladinih organizacija i drugih boraca za zaštitu ljudskih prava, kao i ličnim osobinama i biografijama nekih od sudija i drugih autoriteta u procesu. Pored problema nadležnosti britanskih sudova, centralno pitanje procesa predstavljalo je pitanje imuniteta generala Pinočea. U prilog tezi o značaju slučaja govori i činjenica da je tokom procesa vođen spor o „prevlasti“ dve međunarodnopravne obaveze sa karakterom ius cogens obavezi o poštovanju imuniteta šefa države naspram obaveze o procesuiranju zločina mučenja. Upravo je zbog toga ovaj proces trebalo da predstavlja prekretnicu u međunarodnom pravu, u domenu procesuiranja zločina koje su visoki državi organi počinili prema svojim građanima.

Sažetak ▼

Predmet analize ovog rada je fenomen transformacije bikulturnog identiteta u kontekstu integracija u širu multikulturnu zajednicu, a pojam “kulturno” za potrebe ovog rada sužava se na direktnu povezanost sa teritorijalizovanim etničkim identitetom. Rad se bavi načinom ugradnje bikulturnih identiteta u proces međukulturnog komuniciranja i multikulturne entitete, analizirajući taj proces na primeru zemalja Zapadnog Balkana u kontekstu evrointegracija, sa posebnim osvrtom na izgradnju nezavisne Crne Gore. Osnovna teza koja će biti izneta u ovom radu je da proces međukulturnog komuniciranja i multikulturnog društva kao preduslov ima upravo suprotan proces –prethodno jasno razgraničavanje pojedinačnih identiteta. Drugačije rečeno, proces integracija različitih nacionalnih identiteta u širu zajednicu zapravo pospešuje prethodno oštrije razgraničavanje različitih identiteta, nego što relaksira razlike između njih na putu ka novom “superidentitetu”.

Sažetak ▼

Autori izlažu ulogu Briksa u savremenim globalnim odnosima, odnosno globalnim odnosima s početka XXI veka. Rad pokriva čitav (dosadašnji) životni vek Brik(s)a, obuhvatajući period nastanka samog termina i koncepta, preko praktičnog povezivanja država Briksa i ustanovljavanja stalnih oblika saradnje, sve do najnovijih izazova institucionalizacije ove grupacije. Na kraju, autori raspravljaju o mogućnostima određenja Briksa u svetlu najnovijih trendova globalnih odnosa.