Arhiva časopisa Međunarodna politika


Međunarodna politika Vol. 70 No. 1176/2019

Sadržaj

KONCEPT NEDVOSMISLENE POBEDE DŽONA DEJVIDA LUISA
Vladimir Trapara
Međunarodna politika, 2019 70(1176):5-21
Sažetak ▼
U ovom radu autor prikazuje i kritički analizira koncept nedvosmislene pobede velškog politikologa Džona Dejvida Luisa, koji je on razvio u svojoj knjizi Pobeda, ili ništa. Srž ovog koncepta leži u isticanju značaja ostvarenja pobede kao ratnog cilja za uspostavljanje stabilnog mira među bivšim neprijateljima, te u stavu da se u osnovi svakog ratnog sukoba nalaze određene moralne ideje. Put ka nedvosmislenoj pobedi vodi kroz identifikaciju „gravitacionog centra“ protivnika, iz koga izvire moralna ideja zbog koje je rat i počeo. Za elaboraciju koncepta Luis analizira nekoliko studija slučaja, u kojima su agresivne sile protivnici nedvosmisleno porazili, jer su bili ubeđeni u pravednost svojih ratnih ciljeva i efikasno upotrebili silu protiv „gravitacionog centra“ agresora. Koncept nedvosmislene pobede je eklektičan, jer u sebi objedinjuje elemente sve tri velike škole mišljenja o međunarodnim odnosima: realističke, liberalne i konstruktivističke. Liberalni elementi spojeni su s Luisovom pristrasnošću u korist zapadnih liberalnih društava, što je osnovna slabost njegovog koncepta ali ne i prepreka za njegovu naučnu upotrebljivost, ukoliko se sporna pristrasnost elimin
HETERONOMNI MEĐUNARODNI POREDAK (ODBACIVANJE ANARHIJE) – NIKOLAS ONUF
Nevena Stanković
Međunarodna politika, 2019 70(1176):22-42
Sažetak ▼
Koncept anarhije jedan je od ključnih u teorijama međunarodnih odnosa, kako klasičnih tako i savremenih. U istraživačkom fokusu ovoga rada nalaze se teorijske postavke jednog od trojice najvećih socijal-konstruktivista, Nikolasa Onufa (Nicholas Onuf). Određivanje stanja u međunarodnom sistemu kao anarhičnog, a što predstavlja osnovno teorijsko polazište gotovo svih teoretičara dominantnih teorijskih pravaca (realističkih i liberalnih), Onuf smatra krajnje pogrešnim. Preispitivanjem, a potom i osporavanjem teze o postojanju anarhije u međunarodnom poretku, uobičajeno definisane kao „odsustvo svetske vlade“ ili „vladavina nikoga konkretno“, izričit je u stavu da ne postoji nužna logička povezanost između nepostojanja vrhovnog autoriteta i nepostojanja pravila ili reda (poretka). Nastojeći da predstavi i objasni istinsko stanje međunarodnih odnosa, neprepoznato, kako navodi, zbog terminoloških i konceptualnih nejasnoća, kao adekvatniji termin za opisivanje stvarnog stanja predlaže heteronomiju. Naučna opravdanost ovoga rada ogleda se u činjenici da je reč o nedovoljno istraženoj problematici, koja gotovo da nije bila u fokusu domaćih istraživača, a koja potencijalno može doprineti produbljenijem razumevanju savremenih međunarodnih odnosa.
VOJNIK-KIBORG KAO OSLONAC AMERIČKIH DISCIPLINSKIH RATOVA U 21. VEKU
Srđan T. Korać
Međunarodna politika, 2019 70(1176):43-62
Sažetak ▼
Rad razmatra novoostvarena i planirana vojnotehnološka dostignuća, prvenstveno u području unapređenja borbene sposobnost pojedinačnog vojnika u kontekstu delotvornog vođenja disciplinskih ratova kao sredstva američke politike kontrole planetarne periferije u ranom 21. veku. Autor polazi od pretpostavke da se, pored obima i kvaliteta materijalnih resursa, vojna moć kao jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog vođenja rata temelјi na sposobnostima lјudstva, jer je pobeda u bici uslovlјena borbenom delotvornošću angažovanih jedinica, tačnije sposobnostima i volјom da se suprotstavi neprijatelјu na organizovan način. Asimetrična priroda vojnih intervencija Sjedinjenih Američkih Država i njihovo projektovanje pretežno u gradsko i civilno okruženje definiše vojnostrategijski, operativni i taktički okvir u kojem napredne i sofisticirane tehnologije ne mogu da nadomeste kopnene operacije. Autor naglašava da iskorak u razvoju tehnoloških dostignuća četvrte industrijske revolucije nužno obuhvata i preobražaj kopnenih snaga, posebno roda pešadije kao njihove okosnice, zato što nanošenje odlučujućeg udarca neprijateljskim snagama i dalje zahteva ljudsko prisustvo na samom bojištu. Analiza je usredsređena na primenu ostvarenih i predvidivih dostignuća četvrte industrijske revolucije u oblasti biotehnologije, neuronauke, elektronike, informatike i robotike usmerenu na jačanje psihičkih i telesnih sposobnosti pojedinačnog vojnika. Autor zaključuje da su, uprkos mogućim povremenim otporima samih korisnika i donosilaca političkih odluka, realna očekivanja da se u bliskoj budućnosti stvore hibridi lјudskog organizma i tehnoloških umetaka i ojačanja, ali upozorava da bi implikacije stvaranja pešadijskih vojnika-kiborga s nadljudskim svojstvima mogle da u krajnjem ishodu još jednom potvrde hegemoniju SAD nad ostatkom sveta, posebno nad globalnom periferijom.
SEKURITIZACIJA ENERGETSKIH ODNOSA IZMEĐU EVROPSKE UNIJE I RUSIJE: EVROPSKA PERSPEKTIVA
Nevena Šekarić
Međunarodna politika, 2019 70(1176):63-82
Sažetak ▼
S obzirom na značaj koji danas imaju ključni energenti i putevi njihovog saobraćanja, energetska bezbednost predmet je analize mnogih naučnih radova i javnih politika. Energetska bezbednost u kontekstu evropskoruskih odnosa posebno dobija na značaju poslednjih nekoliko godina. Osnovni cilj ovog rada jeste analiza procesa sekuritizacije energetske zavisnosti Evropske unije od ruskog prirodnog gasa, kao i glavne implikacije tog procesa. Korišćenjem koncepta sekuritizacije Kopenhaške škole studija bezbednosti, tačnije njegove kritike, u radu su predstavljeni ključni elementi sekuritizujućeg procesa na primeru energetskih odnosa između EU i Rusije. U centralnom delu rada akcenat je na analizi sadržaja izjava i poruka ključnih sekuritizujućih aktera u Evropskoj uniji, ali i na jednom širem, društveno-političkom kontekstu koji daje „legitimitet“ takvom procesu, nakon čega slede zaključna razmatranja.

Prikaz knjige

AMERIČKA JAVNA DIPLOMATIJA
Vuk Lazić
Međunarodna politika, 2019 70(1176):83-84
EVROPSKA ENERGETSKA BEZBEDNOST: RAZLIČITE PERCEPCIJE I POLITIČKI IZAZOVI
Nevena Šekarić
Međunarodna politika, 2019 70(1176):85-87
JUGOSLOVENKO-SOVJETSKI ODNOSI
Bogdan Stojanović
Međunarodna politika, 2019 70(1176):88-89